Gde je lociran i kako se prepoznaje bol poznat kao angina pektoris, pojašnjava dr Dane Cvijanović

Angina pektoris je klinički oblik koronarne, ishemijske bolesti srca, vrsta bola u grudima uzrokovana smanjenim protokom krvi u srce. Često se opisuje kao stezanje, pritisak, težina ili bol u grudima i ljudi je često opisuju kao da im „težak teret leži na grudima”. Koronarna bolest je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u našoj zemlji, međutim, moderne metode lečenja - savremenim lekovima i postupcima revaskularizacije, omogućile su dobru kontrolu bolesti i duži životni vek, u odnosu na period od pre nekoliko decenija.

Koji su faktori rizika za nastanak angine pektoris

- Faktori rizika za nastanak angine pektoris i drugih oblika koronarne bolesti su godine starosti i porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja, a to je nešto na šta ne možemo da utičemo. Ostali faktori rizika su hipertenzija, dijabetes, metabolički sindrom, poremećen lipidni status (sa akcentom na vrednosti frakcija holesterola), gojaznost, navike u ishrani, fizička neaktivnost - kaže u razgovoru za eKlinika portal internista, subspecijalista kardiolog dr Dane Cvijanović iz KBC Zvezdara.

Preporučujemo

Iako na neke faktora rizika ne možemo da utičemo, dr Cvijanović naglašava da ipak postoje stvari na koje je moguće uticati, kao što je odluka o prestanku pušenja s obzirom na to da se Srbija godinama nalazi u vrhu evropske statistike po broju pušača, a duvanski dim je jedan od vodećih uzroka za nastanak koronarnih oboljenja.

Angina pektoris ima karakteristične simptome

Dr Cvijanović ističe da je najčešći i najpoznatiji simptom angine pektoris u najširem krugu ljudi - bol u grudima. Taj bol se javlja zbog umanjenog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom i kod najvećeg broja ljudi izazvan je fizičkim naporom i(li) intenzivnim stresom.

- Bol je lociran iza grudne kosti, više na levoj strani, traje nekoliko minuta i prestaje kada se završi aktivnost koja ga je izazvala - objašnjava sagovornik eKlinika portala i dodaje da pored prethodno opisanog tipičnog bola, jedan broj pacijenata ima drugačije simptome.

- Kod njih se bol širi u ruke (jednu ili obe), leđa, trbuh (nekada imitirajući simptome gastrointestinalnog trakta), zatim se javlja kratak dah i slično. Odstupanja od tipičnog bola u grudima češća su kod žena, a pacijenti koji pored angine imaju i šećernu bolest, često osećaju bol slabog intenziteta, ili on čak i izostaje - ističe dr Dane Cvijanović.

Postoji nekoliko podtipova angine pektoris

Dr Cvijanović naglašava da postoji nekoliko podtipova angine pektoris. Stres i napor su uzrok ovog stanja, a vreme kada se javljaju je različito. Neki podtipovi bolesti, kako kaže, zahtevaju i bolničko lečenje.

- Kod stabilne angine pektoris, kod koje se tegobe javljaju samo pri naporu i pri jakom emocionalnom stresu, pacijent uglavnom može da predvidi situacije u kojima će se tegobe javiti. One traju nekoliko minuta i nestaju nakon prestanka provocirajućeg faktora. Nestabilna angina pektoris, kod koje se tegobe javljaju nevezano od napora, ali i pri njemu, najčešće usled postojanja nestabilnih aterosklerotskih planova unutar koronarnih arterija, traju duže nego kod prethodnog oblika. Ovaj oblik bolesti zahteva bolničko lečenje u specijalnim odeljenjima, koronarnim jedinicama - objašnjava dr Cvijanović.

Postoji i mikrovaskularna angina pektoris, kod koje aterosklerotske promene zahvataju najsitnije arterijske krvne sudove tako da nalaz selektivne koronarografije ove krvne sudove ne može da vizuelizuje.

- Vazospastična (Prinzmetalova) angina je najređi oblik i ona se javlja nevezano od napora. Kod nje dolazi do spazma koronarnih krvnih sudova, najčešće u noćnim časovima. Spazam je dugotrajan, neprijatan i bolan - opisuje naš sagovornik ovaj podtip angine pektoris.

Kako i da li angina pektoris može da se spreči?

Dr Dane Cvijanović čitaoce eKlinika portala podseća da manje stresa zbog posla, više šetnje i fizičke aktivnosti, zdrava i pravilna ishrana i kontrola hroničnih bolesti čuvaju zdravlje srca. Takođe, i vakcinacija protiv sezonskog gripa spada u obavezne preventivne mere srčanih bolesnika.

- Mere prevencije trebalo bi da budu usmerene na kardiovaskularne faktore rizika na koje je moguće uticati. Prestanak pušenja se savetuje svima koji imaju ovu naviku. Današnji stil života podrazumeva nekretanje velikog broja ljudi čije je radno mesto ispred kompjutera. Dnevno bi trebalo provesti makar 45 minuta hodajući brzim hodom, u prirodi. Jednostavan način da se pokrenemo je da na posao idemo peške ili da ukoliko koristimo javni prevoz izađemo dve stanice ranije da bismo pešačili. Ukoliko se odlučimo za aktivniju rekreaciju, neophodno je da početku vežbanja prethodi kardiološki pregled, a da program kreira i nadzire stručno lice (fizioterapeut, sertifikovani trener) - savetuje dr Cvijanović.

Zdrava ishrana, kako ističe naš sagovornik, podrazumeva izbegavanje velikih količina kuhinjske soli i šećera, ujednačeni unos svih grupa namirnica i dosta povrća. Treba izbegavati radikalne dijete koje favorizuju “supernamirnice”. Ukoliko neko boluje od neke druge hronične bolesti (dijabetes, hipertenzija, bubrežna oboljenja) neophodno je da se zaokruži kompletna dijagnostika i terapija u potpunosti prilagodi pacijentu, te bolest stavi pod kontrolu, poručuje dr Cvijanović.

Koja terapija se propisuje za lečenje angine pektoris

Kada se bol u grudima javi, neophodno je sprovesti dijagnostičke algoritme kako bi se ustanovio podtip angine i prema tome odredila terapija. Angina pektoris se leči medikamentno i revaskularizacijom.

- Medikamenti, koji se koriste u lečenju angine, su acetilsalicilna kiselina (antitrombocitnim dejstvom se smanjuje verovatnoća nastanka krvnog ugruška unutar koronarnih arterija), mitrati (relaksiraju i proširuju krvne sudove, otklanjajući bol) u formulacijama kratkodelujućih i dugodelujućih preparata, beta-blokatori (smanjuju broj i snagu srčanih otkucaja pa samim tim i bol), statini (snižavaju koncentraciju holesterola u krvi i tako sprečavaju “rast” aterosklerotskih plakova), antagonisti kalcijuma (povećavaju protok krvi u srcu opuštajući i proširujući krvne sudove u srcu, dejstvom na mišićne ćelije u zidovima arterija), i na kraju - nova istraživanja iznedrila su nove supstance u borbi protiv simptoma angine, poput ranolazina i drugih. Revaskularizacione metode su perkutana intervencija sa postavljanjem stentova, koju izvode interventni kardiolozi i operacija aortokoronarnog premošćavanja - bajpas koja je u domenu kardiohirurga - objašnjava internista, subspecijalista kardiolog dr Dane Cvijanović iz KBC Zvezdara.

(eKlinika.rs)