Angina pektoris je stanje praćeno bolom, koji pacijenti češće doživljavaju kao nelagodu u grudnom košu u trajanju od nekoliko minuta. Osećaj težine, stiskanje, probadanje, pritiskanje u donjoj vilici i levoj ruci, pečenje,najčešći su simptomi akutnog napada angine pektoris. Nelagodnost u grudima posledica je smanjenog dotoka krvi u srce i nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom.
Angina pektoris pre 65. godine
Kardiolog dr Stephen Brecker sa Mayo Clinic Healthcare u Londonu kaže da kada se radi o angini pektoris postoje dobe i loše vesti. Angina se uspešno leči, ali ne javlja se isključivo kod starijih od 65 godina, već i kod mlađih osoba.
Angina pektoris i posledično slabije snabdevanja srca kiseonikom,može da bude posledica suženja koronarnih arterija, koje ishranjuju srce ili zbog povećanje potrebe srca za hranjivim materijama i kiseonikom – kod anemije ili povećane funkcije štitne žlezde (hipertireoze).
Koji su simptomi angine pektoris?
– Pacijenti se najčešće žale na neprijatan osećaj težine ili stezanja, kao da im nešto pritiska grudi – kaže dr Brecker. Simptomi angine pektoris su i pojačano znojenje, kratak dah, vrtoglavica, mučnina i umor. Nelagodnost u zubima, vilici, vratu ili leđima.
Ukoliko simptomi potraju i pogoršavaju se i posle primene adekvatne terapije,potrebno je što pre da potražimo stručnu pomoć, kako ne bi došlo do komplikacija i mogućeg infarkta miokarda. Nestabilna angina pektoris koja se javlja i u stanju mirovanja i traje duže od 20 minuta može da bude posebno opasna, potrebno je što pre da se obratimo kardiologu.
Ateroskleroza bolest koja počinje u mladosti
Angina pektoris je najčešća u starijem životom dobu ali moguća je i kod mlađih osoba.
– Imamo slučajeve mladih pacijenata koji imaju koronarnu bolest ili porodičnu sklonost ka visokom holesterolu – navodi dr Brecker.
Istraživanje Harvard Medical School iz 2019. godine napominje da se bolest koronarnih arterija javlja uglavnom posle 65. godine života. Zapaža se ipak da se 4 do 10 odsto svih srčanih udara javlja kod muškaraca pre 45. godine života. Ateroskleroza je tiha bolest koja počinje u mladosti i podsetnik da je prevencija u obliku redovnih pregleda neophodna, kako bi se stanje na vreme utvrdilo i počelo lečenje koje onda može da ima najbolje rezultate.
Stručnjaci preciziraju da su kod starijih muškaraca, skoro svi srčani udari uzrokovani aterosklerotskim blokadama u koronarnim arterijama, s tim što je veća verovatnoća da će starije osobe imati ozbiljniji oblik bolesti. Infarkt u mlađem životnom dobu može da bude i posledica urođene bolesti srca.
Mlade osobe nisu svesne svih faktora rizika
Stručnjaci naglašavaju stalno faktore rizika koji mogu da povećaju mogućnost od bolesti srca, ali i činjenicu da većina mladih osoba nije u dovoljnoj meri upoznata sa rizicima. Istraživanje Harvard Medical School navodi da skoro 65 odsto osoba mlađih od 30 godina, ne zna da navede sve faktore rizika koji mogu da dovedu do kardiovaskularne bolesti.
Gojaznost, pojačani stres, aktivno i pasivno pušenje, slaba fizička aktivnost u mladosti mogu da budu uvod u bolesti srca u starijem dobu. Faktori rizika su i dijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol, hronična bolest bubrega, bolest perifernih arterija i porodična istorija srčanih bolesti.
Srčani udar samo vrh ledenog brega ateroskleroze
U slučaju da se komplikacije, infarkt miokarda jave u mlađem životnom dobu bolji su izgledi lečenja. Lekari, ipak, opominju da je srčani udar samo vrh ledenog brega ateroskleroze, bolesti koja neće stati sama od sebe bez ozbiljnog lečenja. Kod mladih pacijenata i dalje postoji opasnost od ponovljenog srčanog udara.
– Velika većina slučajeva koronarne arterijske bolesti sada se uspešno leči. Za najkomplikovanije oblike koronarne bolesti postoje efikasni tretmani koji mogu da obezbede bolji protok krvi u srčani mišić – kaže dr dr Stephen Brecker sa Mayo klinike.
Neophodno je izbegavanje faktora rizika, a ako posle primene medikamentozne terapije ne dođe do bolje kontrole bolesti pacijentima se savetuje ugradnja stenta, to jest metalne opruge ili bajpas operacija kada lekar venu ili arteriju prišiva kao dodatni krvi sud na koronarnu arteriju. Ugradnja stenta je tehnika koja se češće koristi.
