Intervencije na srcu rade se u slučaju smanjenja pravilne funkcije srca, kao i krvnih sudova (prvenstveno suženja i začepljenja). Metode su različite, a suština je da treba da omoguće normalan protok krvi u srce i da spreče ponovno sužavanje arterija. Vreme oporavka je različito u odnosu na vrstu procedure, ali i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Kada su neophodne intervencije na srcu
Srce pumpa krv i šalje ga u svaki deo našeg tela. Ako to ne radi kako treba, potrebno je lečenje, jer može da dođe i do životno ugrožavajućeg stanja. Neka srčana stanja i oboljenja mogu da se tretiraju lekovima i promenom načina života. Međutim, u nekim situacijama je neophodno uraditi hiruršku intervenciju. Napretkom medicine, spisak procedura koje mogu da pomognu srcu je sve veći, kao i njihova bezbednost, i komfor za pacijente. Dijapazon je širok, i ide od katetera koji oslobađaju i proširuju sužene arterije, do transplantacija, kada se zameni kompletno srce, i dobije, praktično, i novi život.
Kateterizacija srca (koronarografija) – najčešće intervencije na srcu
Intervencije na srcu dele se na više metoda, a većina omogućava, kao što čini prvenstveno kateterizacija srca (koronarografija), da lekar izvrši dobru procenu koliko dobro srce funkcioniše. Takođe, i da se utvrdi da li postoji bilo kakva bolest srčanog mišića, zalistaka ili koronarnih arterija. Proverava se i pritisak.
Što se tiče samog postupka, za vreme koronarografije je pacijent budan. Ako je uznemiren, može dobiti sedativ. Čisti se i brije koža, odnosno područje blizu arterije ili vene. U zavisnosti od toga da li se vrši leva ili desna kateterizacija, postupak može biti započet na preponama, laktu, zglobu ili vratu. Daje se anestetik, pa se u izabrani krvni sud plasira cev nalik na slamku koji vodi kateter kroz telo, uz video podršku.
Tipovi koronarografije
- angiografija (omogućava da se vide blokade u arterijama)
- biopsija (uzimanje uzorka tkiva za analizu)
- stentiranje (ugradnja stenta, uz otvaranje uskih arterija pomoću male metalne cevi)
- merenje pritiska i nivoa kiseonika
Oporavak traje samo nekoliko sati. Ako je kateter ušao kroz krvni sud u preponama, biće potrebno da se odleži neko vreme. Kada pacijent napusti bolnicu, dobro bi bilo da prati savete i uputstva lekara o terapiji i merama oporavka, odnosno naknadne nege.
Česte intervencije na srcu su i pejsmejkeri
Pejsmejker je uređaj koji hirurzi postavljaju u grudni koš. On šalje električni signal srcu i „tera ga“ da kuca pravilnim tempom, ako to čini nepravilno ili sporije. Celokupna procedura ugradnje pejsmejkera traje 1-2 sata. Najčešće se radi transvenozna implantacija. Daje se lokalni anestetik i čisti koža ispod leve ključne kosti. Kardiolog zatim napraviti rez i plasira žice pejsmejkera u venu. Koristeći video vođenje, dalje vodi žice do komora srca. Drugi kraj ovih žica je povezan sa pejsmejkerom, koji će kardiolog postaviti između kože i mišića u gornjem delu grudnog koša.
U većini slučajeva, pacijent ostaje u bolnici preko noći nakon što je ugrađen pejsmejker. Povratak uobičajenim aktivnostima obično je u roku od jedne nedelje, u zavisnosti od prirode posla. Fizičke aktivnosti koje uključuju napor trebalo bi izbegavati tokom 4-6 nedelja.
Angioplastika i stentovi
Perkutana koronarna intervencija (PCI) otvara sužene ili blokirane koronarne arterije. Ranije je ova procedura bila poznata kao angioplastika sa stentom. Stent je mala metalna mrežasta cev koja sprečava da se arterija ponovo zatvori. Pre PCI, daje se lokalni anestetik. Lekar vrši kateterizaciju, a zatim provlači malu žicu kroz zahvaćenu arteriju. Žica omogućava doktoru da plasira balon u arteriju, koji se zatim naduvava. Pritisak balona gura sve masne naslage na zidove arterija, otvarajući veći prostor za protok krvi. Stent se obavija oko balona, širi se kada se širi i balon širi, a zatim ostaje na mestu nakon što se balon izduva i ukloni.
Plasiranje stenta Foto: Shutterstock
Procedura traje od 30-120 minuta, a vreme oporavka može zavisi od razloga plasiranja stenta. Ako ste imali srčani udar, realno je očekivati da nekoliko dana ostanete u bolnici. Treba izbegavati podizanje teškog tereta, vožnju i naporne vežbe najmanje nedelju dana.
Kateterska ablacija
Kateterska ablacija pomaže u lečenju aritmija. Koristi radiofrekventnu energiju za uništavanje srčanog tkiva, koje uzrokuje aritmiju. Nakon toga, normalni srčani ritam se obično vraća. Lekari se opredeljuju za ovu proceduru kada telo ne reaguje na lekove. Procedura za katetersku ablaciju je slična onoj za kateterizaciju srca. Nakon umetanja katetera kroz krvni sud u preponama, lekar ubacuje i žice ili katetere za elektrode. Elektrode stižu do srca, a lekar ih koristi da pronađe tkivo koje je uzrok nepravilnog rada srca puštanjem malog električnog signala. Zatim se kateter vodi do mesta tkiva koje je uzrok problema i koristiti bezbolnu radiofrekventnu energiju da ga uništi.
Procedura traje od 2–4 sata. Nakon ablacije katetera, pacijent treba da drži nogu sa rezom podignutu i na ravnom od 6–8 sati. Obično se kući odlazi kasnije istog dana, ili se ostaje u bolnici preko noći. Treba uzimati aspirin ili neki drugi lek za razređivanje krvi 2-4 nedelje da bi sprečilo stvaranje ugrušaka nakon ove procedure.
Obično može da se nastavi sa redovnim aktivnostima nakon 24 sata, uz izbegavanje napora u toku sedam dana.
Transplantacija srca
Ako obolela osoba ima srčanu insuficijenciju jer jedna ili obe komore ne funkcionišu, ponekad je jedino rešenje transplantacija. Radi se o velikoj operaciji tokom koje hirurzi zamenjuju bolesno srce donorskim organom. Transplantacija srca podrazumeva ozbiljnu opštu anesteziju. Mašina za bajpas srce-pluća zamenjuje srce tokom operacije, održavajući nivo oksigenisane krvi. Hirurg pravi rez na koži grudnog koša, preseca grudnu kost, odvajajući rebra. Zatim uklanja srce pacijenta presecanjem aorte, gornje i donje šuplje vene, i glavne plućne arterije. Deli se leva pretkomora, i ostavlja zadnji zid na mestu sa otvorima plućnih vena. Hirurg povezuje srce donora sa aortom, šupljom venom i levom pretkomorom. Srce bi tada trebalo da počne da kuca, i u tom trenutku mašina za bajpas srce-pluća više nije potrebna. Zatvara se grudna kost metalnom žicom i prave šavovi da zatvore rez na koži.
Oporavak nakon transplantacije
Osoba koja je dobila novo srce mora da provede neko vreme u jedinici intenzivne nege. U bolnici se obično ostaje oko 3 nedelje i uzimaju imunosupresivi, kako bi se sprečilo da telo da odbaci organ donora. Osobe podvrgnute transplantaciji uzimaju ove lekove do kraja života. Oporavak traje nekoliko meseci, uz redovne obavezne preglede i praćenje.
