Podmlađivanje mozga je način na koji mozak može da se regeneriše i spreči komplikacija kao što je moždani udar. Opšti i vaskularni hirurg akademik profesor dr Đorđe Radak kaže da je sintagma „podmlađivanje mozga” suštinski tačna. Do sada su naučnici savetovali da se starenje mozga uspori aktivnostima, kao što su čitanje, rešavanje zagonetki, stalno učenje novih veština, adekvatna fizička aktivnost, dobra ishrana. Prof. Radak tvrdi da mozak možemo da podmladimo i regenerišemo.
Kako je moguće podmlađivanje mozga?
Prof. dr Radak primećuje da smo svedoci eksplozije estetskih i zahvata kojima nastojimo da ublažimo znake starenja koji su ponekad nepotrebni, ali u nekim slučajevima i groteskni.
– Sada je moderno biti mlad i lepo izgledati, pa sam razmišljao da li zaista shvatamo značaj mogućnosti da nekome popravimo cirkulaciju u mozgu i „podmladimo mozak“, jer mi ne samo što tako sprečavamo moždani udar, već i vaskularnu demenciju i omogućavamo bolju ishranjenost mozga na duže staze. Mozak je jedan složen regulatorni centar, ima hipofizu, epifizu, koje proizvode regulatorne hormone. Ako neko živi sa 10 odsto ishranjenosti mozga, to znači da njemu ni hipofiza ne funkcioniše. Onda i čitav hormonski i metabolički status nije dobar niti harmoničan. Popravljajući cirkulaciju u mozgu kroz jednostavne karotidne rekonstruktivne intervencije postižemo i taj efekat metaboličkog podmlađivanja organizma – kaže za portal eKlinika prof. dr Đorđe Radak.
Karotidna stenoza je skrivena, ne daje tegobe, nema simptoma
Prof. dr Radak nas podseća da, kada regulišemo hormonski status, možemo da ubrzamo, na primer, metabolizam, ali i dodaje da je mozak drugačiji organ koji „dugo ćuti“ i trpi svoju neuhranjenost, jer nema receptore koji reaguju na nedovoljnu ishranjenost.
– Srce ima receptore koji ukazuju na to da srčani mišić nije dovoljno ishranjen. Taj bol se zove angina pektoris. Mozak to nema. Ti ljudi trpe i mozak se prilagođava i reaguje tek kada više zaista ne može da funkcioniše. Onda se javljaju prvi simptomi. To su nesvestice i vrtoglavice. Ali, nažalost, često u oko 60 odsto slučajeva prvi simptom bude moždani udar. Ti pacijenti neretko nisu imali prve simptome u vidu nesvestice, jer bi se onda lečili. Zato je karotidna stenoza poseban problem, jer je skrivena, ne daje tegobe, nema simptoma – objašnjava prof. dr Radak.
Karotidne arterije se leče farmakološkim merama, endovaskularnim i vaskularnim zahvatima
Suženje karotidnih arterija, karotidna stenoza, je progresivna bolest i česta posledica ateroskleroze. Lekari kažu da je čak 15 odsto ishemijskih moždanih udara uzrokovano karotidnom stenozom. Arterije krv bogatu kiseonikom odvode od srca do glave i drugih delova tela. Karotidne arterije snabdevaju krvlju mozak, imamo dve karotidne arterije, po jednu sa leve i desne strane vrata.
Prof. dr Đorđe Radak objašnjava da dva sliva hrane naš mozak, jedan je karotidni, a drugi vertebralni (kičmeni stub).
– Vertebralne arterije se pri pregledu karotidnih arterija, zato uvek rutinski proveravaju i mogu da se poprave, ako je neophodno endovaskularnim i vaskularnim zahvatima, ali i farmakološki. Vertebralne arterije prolaze kroz kičmene pršljenove i one mogu da budu komprimirane od strane nekih reumatoloških procesa. Ali to je ređe nego karotidna problematika – precizira dr Radak.
Budućnost medicine je počela
Prof. dr Đorđe Radak objašnjava da postoje i drugi načini da se, osim planom ishrane i lečenja, spreče infarkt ili moždani udar.
– Primena genetske dijagnostike spada u budućnost medicine, a ta budućnost je počela. Moderan vaskularni doktor, odnosno angiolog i vaskularni hirurg, morali bi da koriste analizu genoma u donošenju odluka oko te vrste preventive, ali i terapije vaskularnih bolesti – kaže prof. dr Radak.
Grubo rečeno, kada stručnjaci urade analizu genoma, već znaju kojih su to petnaestak ili dvadesetak gena koji su odgovorni za razvoj ateroskleroze, a koji geni su „krivci“ za razvoj dijabetesa, gojaznosti, metaboličkog sindroma.
– Kada se sve to ukrsti, dobijamo podatke koje su to osobe ugrožene, što znači da bi ti pacijenti morali da obrate pažnju na promenu stila života, lečenje lipidnog statusa, kontrolu hipertenzije i izbegavanje faktora rizika. Besmisleno je nekome davati lek i verovati da on deluje, a da pacijent u stvari nema receptore da bi taj lek bio koristan. Genetske analize nam lako otkrivaju takozvane „non respondere“, ili pacijente koji ne reaguju na standardnu medikamentoznu terapiju – napominje prof. dr Radak.
Zašto su važne genetske analize u vaskularnoj medicini?
Profesor dodaje da su genetske analize u vaskularnoj medicini važne u oboljenju vena, jer postoje porodice u kojima su proširene vene nasledne.
– Postoje i osobe koje iz čista mira dobijaju venske tromboze, jer nije problem uvek samo u venskom zidu koji može da pokrene trombozu, nego i u tome što postoje osobe sa predestiniranom sklonošću da razviju trombozu. To je nekad povezano sa trudnoćom, porođajem, a smatra se da jedna trećina žena ima proširene vene, a od toga polovina ima tromboze koje mogu da budu posebno značajne ako zahvataju duboke vene – objašnjava prof. dr Đorđe Radak.
Prof. dr Đorđe Radak je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najveće interesovanje stručne javnosti izazvao je uvođenjem everzione endarterektomije karotidnih arterija (1993), kao revolucionarno nove metode, prolazeći kroz fazu ranog skepticizma okoline do potpunog prihvatanja i najveće serije operacija u Evropi (više od 15.000).
Učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa, pokrenuo je modernu endovaskularnu hirurgiju (ugradnja stent-grafta zbog aneurizme torakalne aorte, 2004 i prve “hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaortalnih i perifernih arterija (2013) primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom. Autor je tri knjige koje su specijalizanti hirurgije prihvatali kao „bukvare“ hirurške tehnike: „Hirurški pristupi arterijama“, „Revaskularizacija mozga“ i „Karotidna hirurgija“. Redovni je član Srpske Akademije nauka i umetnosti (SANU), Akademije medicinskih nauka SLD i član Naučnog veća Akademije. Aktuelni je predsednik Udruženja za vaskularnu medicinu Srbije. Svoja bogata znanja deli sa svim zainteresovanima na blogu drradak.com
