Tromb (krvni ugrušak) uzročnik je duboke venske tromboze (DVT). Do nje dolazi kada se u jednoj ili više dubokih vena u telu, obično u nogama, formira krvni ugrušak i onemogući protok krvi. Ponekad ovo stanje može da se desi bez ijednog simptoma.
Tromb može da bude posledica bolesti, ali i nekih svakodnevnih stanja
Tromb ili krvni ugrušak u telu može da se formira usled brojnih medicinskih, ali i nekih drugih stanja koja utiču na zgrušavanje krvi. Na primer, tromb ili krvni ugrušak u nogama može da se razvije ako se ne krećete duže vreme. Razlog čak može da bude duže sedenje pri nekom putovanju, ili ako ste prinuđeni da dugo ležite (bolest, operacija, oporavak od neke nesreće).
Duboka venska tromboza može da bude stanje izuzetno opasno po život jer krvni ugrušci koji se „otkinu“ putuju kroz krvotok i često se zaglave u plućima, blokirajući protok krvi (plućna embolija). Kada duboka venska tromboza i plućna embolija nastanu udruženo, dolazi do venske tromboembolije.
Simptomi koji ukazuju da možda imamo tromb u telu
Duboka venska tromboza može da se razvije i potpuno asimptomatski, a neki od simptoma na koje treba obratiti pažnju su:
- oticanje nogu
- bol u nogama, grčevi ili osećaj upale koji često počinje u listovima
- promena boje kože na nozi – crvena, plava ili ljubičasta
- osećaj toplote i vreline u i na zahvaćenoj nozi.
Mogući uzroci pojave krvnog ugruška (tromb)
Sve što sprečava normalan protok krvi ili pravilno zgrušavanje može da izazove formiranje krvnog ugruška. Ipak, glavni uzroci duboke venske tromboze su oštećenje vene usled operacije ili upale, i oštećenja kao posledice infekcije ili neke povrede.
Ostali najčešći razlozi imaju veze sa životnim navikama, ali i nekim bolestima. Pandemija covid 19 je donela ekspanziju tromboembolijskih komplikacija, što u toku same infekcije, što kao deo post – covid sindroma.
Tromb, duboka venska tromboza i faktori rizika
Mnoge okolnosti povećavaju rizik od razvoja duboke venske tromboze (DVT). Što je više faktora rizika, to je veći potencijalni rizik od toga da u nekom trenutku u našem telu dođe do duboke venske tromboze. Faktori rizika su:
- starost: osobe starije od 60 godina imaju viši rizik od pojave tromba, iako se venska tromboza može javiti u bilo kom uzrastu
- nedovoljno kretanja: kada se naše noge dugo ne pomeraju, mišići potkolenice se ne stežu (kontrahuju), a kontrakcije mišića pomažu protok krvi
- dugo sedenje ili dugotrajno ležanje
- povreda ili operacija
- trudnoća: trudnoća povećava pritisak u venama karlice i nogu, a rizik od krvnih ugrušaka u trudnoći može trajati do šest nedelja nakon rođenja bebe
- nasledni poremećaji zgrušavanja krvi
- korišćenje kontraceptivnih pilula ili hormonske terapije
- prekomerna težina ili gojaznost: prekomerna težina povećava pritisak u venama karlice i nogu
- pušenje: konzumiranje duvana utiče na to kako krv teče i zgrušava se, što može da poveća i rizik od duboke venske tromboze
- maligne bolesti: neki kanceri povećavaju količinu supstanci u krvi koje uzrokuju njeno zgrušavanje, kao i neke terapijske motode
- srčana insuficijencija: povećava rizik od DVT i plućne embolije; budući da srce i pluća ne funkcionišu dobro kod ljudi sa srčanom insuficijencijom, simptomi uzrokovani čak i malom plućnom embolijom su kod njih uočljiviji
- zapaljenske bolesti creva: Kronova bolest ili ulcerozni kolitis povećavaju rizik od DVT
- lična ili porodična istorija duboke venske tromboze ili plućne embolije
- genetička predispozicija: neki ljudi imaju DNK promene koje uzrokuju da se krv lakše zgrušava
Ponekad se u veni može pojaviti krvni ugrušak i bez identifikovanog faktora rizika.
Komplikacije duboke venske tromboze i simptomi koji na njih upozoravaju
Plućna embolija je komplikacija povezana sa dubokom venskom trombozom koja je potencijalno opasna po život. Nastaje kada se krvni ugrušak (tromb) u nozi ili drugom delu tela oslobodi, krene kroz krvotok i zaglavi u krvnom sudu u plućima. Ovo stanje je hitno i zahteva hitnu medicinsku reakciju. Simptomi su: iznenadni kratak dah, bol u grudima pri udisanju ili kašljanju, ubrzano disanje, ubrzan puls, osećaj nesvestice i iskašljavanje krvi.
Posttrombotski sindrom je oštećenje vena od krvnog ugruška, koje smanjuje protok krvi u pogođenim područjima. Simptomi su bol u nogama, oticanje nogu, promene boje kože i rane na koži.
Krvarenje (hemoragija) je zabrinjavajući neželjeni efekat korišćenja antikoagulanata (lekova za razređivanje krvi). Ova terapija se često koristi za lečenje duboke venske tromboze. Izuzetno je važno redovno raditi analize krvi u toku uzimanja antikoagulantne terapije.
Može li stvaranje tromba da se izbegne i šta je prevencija
Promena životnih navika jeste prevencija koja može da utiče na sprečavanje duboke venske tromboze. Sledeće metode sigurno će biti od koristi:
- pokretljivost ekstremiteta: ako ste imali operaciju ili ste iz drugih razloga duže ležali, što češće pomerajte noge radeći lagane vežbe; nemojte ih prekrštati dok sedite jer to može da blokira protok krvi
- kada putujete, pravite češće pauze da protegnete noge; kada ste u avionu, povremeno ustanite ili prošetajte; ako putujete automobilom, zaustavite se barem na svakih sat ili dva vremena i prošetajte. Ako ne možete da hodate, radite vežbe za potkolenice tako što ćete podići, pa spustiti pete dok su prsti na podu, a zatim podignite nožne prste dok je na podu peta
- nemojte pušiti: cigarete povećavaju rizik od duboke venske tromboze
- održavajte razumnu telesnu težinu: gojaznost je faktor rizika za DVT
- redovno vežbajte: vežbanje smanjuje rizik od krvnih ugrušaka; neka vam cilj bude barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana.
