Može li srce da oslabi od prevelike sreće? Posle venčanja svoje ćerke završila je u bolnici, evo i zašto

Bol u grudima i otežano disanje koji su se pojavili posle ćerkinog venčanja naveli su lekare da posumnjaju na infarkt. Međutim, pregledi su pokazali nešto mnogo ređe: srce 65-godišnje žene privremeno je promenilo oblik i oslabilo pod naletom snažnih pozitivnih emocija. Dijagnoza je bila takotsubo sindrom, poznat i kao „sindrom slomljenog srca“, ali u ovom slučaju prikladniji naziv bio bi „sindrom srećnog srca“.

Izreku „umreću od sreće“ obično ne shvatamo ozbiljno. I ne bi ni trebalo, jer radost za ogromnu većinu ljudi nije opasna. Ipak, novi prikaz slučaja pokazuje da izuzetno snažno uzbuđenje, čak i kada je prijatno, u veoma retkim okolnostima može da izazove naglu, ali najčešće prolaznu slabost srčanog mišića.

Bol u grudima trajao je tri dana

Prema prikazu slučaja objavljenom u časopisu  Oxford Medical Case Reports, žena stara 65 godina osetila je bol u grudima nakon venčanja svoje ćerke. Tegobe su trajale tri dana, a pratile su ih otežano disanje i nelagodnost karakteristična za anginu pektoris.

Pacijentkinja je imala povišen krvni pritisak, dijabetes i poremećaj masnoća u krvi, dakle poznate faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. Elektrokardiogram je pokazao promene koje mogu da se vide kod akutnog infarkta, pa je hitno upućena u bolnicu.

Međutim, lekari nisu pronašli zapušenje krvnih sudova koji snabdevaju srce, kakvo se obično očekuje kod infarkta. Snimanje je pokazalo da se deo leve srčane komore proširio i privremeno oslabio, zbog čega srce nije moglo normalno da potiskuje krv kroz organizam. Lekari su zaključili da je reč o takotsubo sindromu izazvanom snažnim pozitivnim emocijama.

Šta je takotsubo sindrom

Takotsubo sindrom je naglo i prolazno slabljenje srčanog mišića koje po simptomima i nalazima može veoma da liči na infarkt. Osoba može da oseti bol ili pritisak u grudima, nedostatak vazduha, lupanje srca, slabost ili da izgubi svest. Mogu se javiti i promene na EKG-u i porast troponina, pokazatelja oštećenja srčanog mišića.

Za razliku od tipičnog infarkta, kod takotsubo sindroma najčešće nema akutnog začepljenja koronarne arterije koje bi objasnilo poremećaj rada srca. Smatra se da važnu ulogu ima naglo oslobađanje hormona stresa, naročito kateholamina kao što su adrenalin i noradrenalin. Njihov veliki porast može privremeno da „omami“ srčani mišić i promeni način na koji se njegovi delovi kontrahuju.

Naziv takotsubo potiče od japanske posude za hvatanje hobotnica. Oblik leve komore kod klasičnog tipa ovog sindroma podseća na tu posudu, sa uskim vratom i proširenim donjim delom.

Ne izazivaju ga samo tuga i gubitak

Takotsubo je poznatiji kao sindrom slomljenog srca jer se često javlja posle smrti bliske osobe, raskida, straha, svađe ili drugog snažnog emocionalnog udara. Okidač, međutim, može da bude i veliki fizički stres, poput operacije, teške infekcije ili druge akutne bolesti. Mnogo ređe, sličnu reakciju mogu da pokrenu prijatni događaji, kao što su venčanje, rođendansko slavlje, dobitak, neočekivani susret ili rođenje unučeta. Tada se govori o „sindromu srećnog srca“.

Istraživanje Međunarodnog registra za takotsubo sindrom obuhvatilo je 1.750 pacijenata. Među onima kod kojih je utvrđen jasan emocionalni okidač, samo 4,1 odsto slučajeva bilo je povezano sa prijatnim događajem. To ne znači da se kod četiri odsto srećnih ljudi može javiti ovaj poremećaj, već da su pozitivne emocije činile veoma mali deo okidača među već retkim slučajevima takotsubo sindroma.

Stanje je prolazno, ali nije bezazleno

Većina obolelih potpuno se oporavi, često u roku od nekoliko dana ili nedelja. Tako se oporavila i žena iz novog prikaza slučaja, kojoj se funkcija srca potpuno normalizovala. Ipak, takotsubo sindrom ne treba predstavljati kao bezopasnu epizodu. U akutnoj fazi može da izazove srčanu slabost, opasne poremećaje ritma, nakupljanje tečnosti u plućima, stvaranje krvnog ugruška u srcu, kardiogeni šok, a u retkim slučajevima i smrt. Zbog toga osobe sa simptomima moraju hitno da budu pregledane i praćene kao da imaju infarkt, sve dok se ne utvrdi pravi uzrok tegoba.

Jedan prikaz slučaja ne može da dokaže da je upravo radost bila jedini uzrok poremećaja. On, međutim, podseća da srce ne pravi jednostavnu razliku između „dobrog“ i „lošeg“ uzbuđenja. Kada je emocionalni intenzitet izuzetno snažan, telo može da odgovori naglom aktivacijom sistema za stres.

Poruka zato nije da treba da se plašimo srećnih događaja. Naprotiv, sindrom srećnog srca izuzetno je redak. Ali bol u grudima i otežano disanje ne treba pripisivati uzbuđenju, umoru ili emocijama, čak ni kada se pojave tokom najlepših životnih trenutaka. Takvi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

(eKlinika.rs)