Ako imate bol u grudima uz nedostatak vazduha, ne čekajte da prođe: Plućna embolija je hitno medicinsko stanje

Plućna embolija je stanje u kome krvni ugrušak dospe u krvni sud u plućima i blokira protok krvi. Najčešće nastaje tako što se ugrušak formira u nozi ili ruci, zatim putuje kroz krvotok i na kraju se zaglavi u plućnoj arteriji.

Kada je plućna embolija životno ugrožavajuće stanje

U situacijama kada se to dogodi, pluća dobijaju manje krvi i kiseonika, a pritisak u plućnim arterijama naglo raste. Zbog toga je ovo stanje medicinski hitno: bez brzog lečenja može doći do teškog oštećenja pluća ili srca, pa čak i do smrti. Procene pokazuju da oko trećina ljudi s plućnom embolijom premine pre nego što se stanje uopšte otkrije.

Preporučujemo

Ipak, ako se problem prepozna na vreme i započne lečenje, smrtnost je veoma niska, a većina ljudi se u potpunosti oporavi. Plućna embolija je jedan od najčešćih kardiovaskularnih problema u svetu, odmah iza srčanog i moždanog udara.

Kako se plućna embolija manifestuje?

Najčešći prvi znaci su iznenadan nedostatak vazduha i bol u grudima, koji se pojačava tokom dubokog udaha ili fizičkog napora. Kod mnogih ljudi javlja se i ubrzano disanje, zvuk poput piskanja u grudima ili oštar, „probadajući” bol koji može da se širi u ruku, leđa, vrat ili vilicu.  Simptomi koji lako mogu ličiti na srčani udar.

Neki ljudi počnu da kašlju, ponekad i sa tragovima krvi u ispljuvku, dok drugi primete bledilo, hladnu kožu, znojenje ili izrazito ubrzan puls. Neretko se javljaju i vrtoglavica, slabost ili osećaj da će osoba izgubiti svest.

Kod nekih ljudi simptomi se razvijaju postepeno, tokom više dana ili nedelja, dok se kod drugih pojavljuju naglo - gotovo istog trenutka kada se ugrušak zaglavi u plućima.

Šta se desi sa krvnim ugruškom u slučaju plućne embolije

Najčešći uzrok je stvaranje ugruška u venama nogu nakon dužeg mirovanja, operacije, dugog putovanja ili povrede. Ugrušak lakše nastaje kada je vena oštećena (npr. posle preloma ili operacije), ako postoji neko oboljenje srca ili krvnih sudova, ili ako su faktori zgrušavanja krvi povećani. To se obično dešava kod određenih vrsta karcinoma ili kod osoba koje koriste hormonsku terapiju ili kontracepciju. Nasledni poremećaji zgrušavanja takođe mogu da igraju značajnu ulogu.

Rizik je veći kod starijih od 60 godina, osoba sa prekomernom telesnom težinom, pušača, trudnica i porodilja, kao i kod onih koji imaju dijabetes, rak ili prethodne probleme sa srcem i moždanim udarima.

Koje komplikacije i posledice može da izazove plućna embolija

Ako se ne leči, plućna embolija može dovesti do ozbiljnih posledica. Koža može da poprimi modrikastu boju zbog nedostatka kiseonika, može doći do srčanog ili moždanog udara, do razvoja visokog pritiska u plućnim arterijama ili čak do odumiranja dela plućnog tkiva. U najtežim slučajevima može doći do šoka i naglog kolapsa vitalnih funkcija.

Koliko traje oporavak i kakav je ishod

Većina ljudi počne da se oseća bolje u roku od nedelju dana, ali potpuno povlačenje ugruška može potrajati mesecima, pa čak i godinama. U tom periodu srce mora da radi jače nego inače, pa neki pacijenti duže osećaju umor ili slabiji kapacitet za fizičku aktivnost. U retkim slučajevima, dugotrajna posledica može biti hronična plućna hipertenzija izazvana ponavljanim embolijama.

Bez lečenja, plućna embolija je veoma opasna i može dovesti do iznenadne smrti. Ali uz savremenu dijagnostiku i terapiju, smrtnost je niska - samo 1 do 3 procenta pacijenata izgubi život ako se na vreme dođe do lekara. Prognoza najviše zavisi od veličine ugruška, stanja srca i opšteg zdravlja pacijenta.

Iako se može povući u potpunosti, kod nekih ljudi se ugrušci vraćaju i stvaraju trajno opterećenje plućnih arterija. To stanje je poznato kao hronična tromboembolijska plućna hipertenzija.

(eKlinika.rs)