Plućna arterijska hipertenzija je oblik visokog krvnog pritiska u plućima, usled čega dolazi da suženja i hipertrofije krvnih sudova u plućima. Usled ovog stanja usporen je protok krvi u plućima, dok raste krvni pritisak u plućnim arterijama. Srce je dodatno opterećeno, da bi na kraju ako se bolest ne leči, došlo do slabljenja srčanog mišića. Plućna hipertenzija može biti životno ugrožavajuće stanje.
Plućna arterijska hipertenzija nema uvek jasan uzrok
U nekim slučajevima doktori ne mogu da pronađu pravi razlog za pojavu plućne arterijske hipertenzije. Onda se bolest registruje kao idiopatska plućna hipertenzija. Smatra se da genetski faktor ima uticaja na pojavu bolesti. Kod nekih pacijenata povišen krvni pritisak u plućima je posledica druge osnovne bolesti.
Plućna arterijska hipertenzija može nastati kao posledica kongestivne srčane insuficijencije, krvnog ugruška u plućima, HIV infekcije, upotrebe droga, kao što su kokain ili metamfetamin, ali i ciroze jetre, lupusa, skleroderme, reumatoidnog artritisa i drugih autoimunih bolesti. Kod nekih pacijenata bolest se javlja usled nekog urođenog oštećenja srca i plućnih bolesti kao što su emfizem, hronični bronhitis ili plućna fibroza. Smatra se i da sleep apneja može biti okidač za pojavu povišenog pritisaka u plućima.
Simptomi mogu biti neprimetni
Pojedini pacijenti na početku bolesti nemaju nikakve jasne simptome. Većina ipak uočava nedostatak daha pri fizičkom naporu. Bolest počinje polako i pogoršava se s vremenom. Simptomi plućne arterijske hipertenzije su i bol u grudima, umor, nevestica, oticanje zglobova i nogu.
Plućna arterijska hipertenzija – dijagnostika
U slučaju da primetimo sve jači nedostatak daha pri fizičkoj aktivnosti, bitno je da posetimo doktora. Stručnjak će nas pitati da li pušimo, da li neko u porodici ima bolesti srca i pluća. Bitno je da kažemo kad smo uočili simptome, da li se oni pogoršavaju. Kako bi dobio jasnu sliku o bolesti stručnjak će nas uputiti na ehokardiogram, ultrazvuk srca, CT skeniranje putem kojeg se mogu uočiti uvećane plućne arterije, ali i neke druge plućne bolesti.
Jedna od dijagnostičkih metoda je i skeniranje ventilacije i perfuzije (plućnog krvotoka). Ovaj test može biti od pomoći kod dijagnostike krvnih ugrušaka koji mogu izazvati visok krvni pritisak u plućima.
Elektrokardiogram (EKG) prati aktivnost srca i može pokazati da li je desna strana srca pod opterećenjem. Ovo je jasan znak upozorenja na plućnu hipertenziju.
Kada su potrebne analize krvi?
Rendgenskim snimkom grudnog koša može se uočiti uvećanje arterija. Test napora na stazi za trčanje ili stacionarnom biciklu otkriva promene nivoa kiseonika, daj bolji uvid u funkciji srca i plućni pritisak. Analizama krvi se proverava da li možda postoji HIV infekcija ili neka autoimuna bolest kao što su reumatoidni artritis ili lupus.
Svi ovi testovi mogu da ukažu na postojanje povišenog krvnog pritiska u plućima,a kateterizacijom desne strane srca (koronarna angiografija) može da se uspostavi sigurna dijagnoza.
Lekar postavlja kateter u venu na vratu ili na nozi, a na monitoru se beleže pritisak u desnoj strani srca i u plućnim arterijama. Ovaj postupak se radi u lokalnoj anesteziji i pacijent najčešće izlazi, uz pratnju rođaka ili prijatelja, iz bolnice istog dana.
Plućna arterijska hipertenzija je praćena i krvnim ugrušcima
Lečenje se prilagođava potrebama svakog pacijenta pojedinačno. U slučaju da je bolest, na primer, posledica emfizema, lečenje se sprovodi u tom pravcu. Većina pacijenata je na terapiji kiseonikom koja olakšava simptome plućne hipertenzije. Pacijentima kojima preti opasnost od krvnih ugrušaka, prepisuju se lekovi za razređivanje krvi.
Koriste se i medikamenti koji poboljšavaju funkciju srca i sprečavaju nakupljanje tečnosti u telu. Blokatori kalcijumskih kanala snižavaju krvni pritisak u plućima i telu. U slučaju da blokatori kalcijumskih kanala nisu dovoljni lečenje se nastavlja ciljanim terapijama koje mogu otvoriti sužene krvne sudove. U najtežim slučajevima moguća je i transplantacija pluća.
Aktivnost najbolja zaštita
Stručnjaci savetuju, čak i osobama koje usled bolesti otežano dišu, da budu koliko je moguće aktivni. Šetnja na čistom vazduhu može biti od pomoći. Pojedine osobe će prilikom fizičke aktivnosti morati da koriste kiseonik. Lekari preporučuju, takođe odmor, kvalitetan san, zdravu hranu sa puno voća, povrća i celih žitarica.
Lečenje usporava tok bolesti
Ishod lečenje zavisi i od uzroka bolesti. Lečenje osnovnog stanja je od velike pomoći. Ne postoji lek za plućnu hipertenziju, ali što se bolest ranije dijagnostikuje i počne da leči lakše je živeti sa njom.
U slučaju idiopatske plućne hipertenzije, kada se ne zna uzrok bolesti, moguće je da se simptomi pogoršaju tokom vremena. Lečenje ipak može da uspori bolest, savet je da lekar i pacijent maksimalno sarađuju kako bi se utvrdio najbolji tretman za dobru kontrolu bolesti.
