Sedimentacija može da bude povišena kod raka, upale pluća ili čak i zubobolje, ali nije uvek znak za uzbunu

Sedimentacija eritrocita je dosta česta laboratorijska analiza i uglavnom je znak upale u telu, bolnog procesa, bolesti srca, bubrega, povrede. Povišena sedimentacija samo je jedan od parametara koji lekari posmatraju u proceni zdravstvenog stanja pacijenta. Tumače se i biohemija, leukocitarna formula, CRP, urin. Sama povišena sedimentacija ipak nije znak za uzbunu - moguća je kod trudnica, starijih, gojaznih osoba, posle uzimanja nekih lekova.

Zašto je povišena sedimentacija?

Sedimentacija je brzina kojom eritrociti (crvena krvna zrnca) padaju na dno epruvete. U slučaju upale stvaraju se zapaljenski faktori koji slepljuju crvena krvna zrnca. Jetra, kada postoji upala, stvara povećan broj proteina koji deluju na slepljivanje eritrocita, koji su zato teži, brže padaju na dno epruvete i podižu sedimentaciju.

Normalne i povišene vrednosti sedimentacije?

Iako povišena sedimentacija ne ukazuje nužno na bolest, vrednosti veće od 100 mm/h bude sumnju kod stručnjaka na ozbiljnu infekciju ili malignu bolest.

Normalne vrednosti sedimentacije zavise od pola i uzrasta: za decu iznose 0 do 10 mm po času, za muškarce mlađe od 50 godina 0 do 15 mm po času, za žene mlađe od 50 godina 0 do 20 mm po času. Za starije od 50 godina: muškarci 0 do 20 mm po času, žene 0 do 30 mm po času. Smatra se normalnim da crvena krvna zrnca potonu do oko 20 milimetara na sat.

Kada povišena sedimentacija može da bude znak autoimune bolesti?

Povišena sedimentacija, čak do 150 mm na sat, može da ukaže na postojanje autoimune bolesti. Veoma visoke vrednosti koje se mere stotinama mogu da budu snažan znak postojanja autoimune bolesti, dok blago povišene vrednosti nisu naročito specifične za dijagnozu autoimunog oboljenja.

Kada posumnja na upalu ili autoimunu bolest, lekar će nas sigurno uputiti da proverimo vrednosti sedimentacije.

Bitno je ipak da znamo da jedan test krvi ili jedno snimanje nije dovoljno da stručnjak zaključi da imamo autoimunu bolest. Reumatoidni artritis, lupus ili ankilozirajući spondilitis zahtevaju detaljnu procenu simptoma, uvid u istoriju bolesti, fizički pregled, zajedno sa analizama krvi i snimcima.

Na koja pitanja povišena sedimentacija nema odgovor?

Sedimentacija eritrocita je ipak osetljiv test, a većina osoba sa autoimunim bolestima ima povišenu sedimentaciju. Ipak, i provera sedimentacije nije specifičan test - ona upućuje na upalu, ali ne daje odgovor gde se i zašto javila upala.

Lekari zato kažu da nikako ne tumačimo sami ili na osnovu jednog testa rezultate sedimentacije, jer povišena sedimentacija može da ukaže na psorijatični artritis, rak, upalu pluća, pa čak i zubobolju.

Sedimentacija sama po sebi nije put do tačne dijagnoze, ali ukazuje na verovatno prisustvo zapaljenskog procesa, uključujući i autoimune bolesti. Sedimentacija je alat na osnovu kojeg stručnjak procenjuje da li subol u zglobovima i mišićima ili jak umor posledica autoimune bolesti, ili možda samo naprezanja.

Kada se prate vrednosti sedimentacije?

S druge strane, normalna vrednost sedimentacije može da navede reumatologa da razmotri i druge uzroke tegoba. Na primer, ako pacijent ima bolove u zglobovima, ali bez znakova upale, moguće je da se radi o osteoartritisu, a ne o autoimunom zapaljenskom artritisu.

Praćenje nivoa upale može da pomogne lekarima da procene aktivnost bolesti i efikasnost terapije. Ipak, rezultati nisu uvek pouzdani, jer kod nekih pacijenata sa aktivnim lupusom ili drugim zapaljenskim stanjima sedimentacija može da bude normalna.

Sedimentacija eritrocita pokazuje da postoji problem, ali sama po sebi ne može da bude znak lupusa ili reumatoidnog artritisa. Blago povišena vrednost često nije razlog za paniku, napominju stručnjaci.

(eKlinika)