Crevni mikrobiom i autoimune bolesti: Šta se krije iza veze između creva i upale zglobova

Mikroorganizmi koji žive u crevima učestvuju u varenju i komunikaciji sa imunskim sistemom, pa naučnici istražuju njihovu ulogu u zapaljenskim bolestima. Kod osoba sa pojedinim oblicima artritisa otkrivene su promene u sastavu i funkcijama crevnog mikrobioma. Ipak, povezanost ne dokazuje da su te promene izazvale bolest niti da njeno lečenje može da se svede na „popravljanje crevne flore”.

Crevni mikrobiom učestvuje u varenju, ali nije jedini čuvar zdravlja

U našim crevima živi složena zajednica mikroorganizama, koju često nazivamo crevnom florom ili mikrobiotom. Izraz mikrobiom obuhvata i njihov genetski materijal, mada se u svakodnevnom govoru ovi pojmovi često koriste kao sinonimi. Bakterije su važan deo te zajednice, ali u njoj postoje i drugi mikroorganizmi.

Preporučujemo

Varenje je zajednički posao organa, enzima, hormona, nerava i crevnih mikroorganizama. Hrana se razlaže na sastojke koje organizam može da apsorbuje i koristi za energiju, rast i obnovu tkiva. Većina hranljivih materija apsorbuje se u tankom crevu, dok mikroorganizmi u debelom crevu učestvuju u razgradnji dela preostalih sastojaka. Zbog toga nije precizno da kažemo da celokupno zdravlje „počinje i završava se u crevima”. Mikrobiom jeste važan, ali bolesti nastaju kroz složenu interakciju različitih činilaca. Kod reumatoidnog artritisa, na primer, istražuju se genetska predispozicija, imunski procesi i uticaji iz okruženja.

Kako creva komuniciraju sa imunskim sistemom

Creva su mesto stalnog kontakta između organizma, hrane i velikog broja mikroorganizama. Njihova sluzokoža i zaštitna barijera pomažu da se taj kontakt odvija bez nekontrolisanog zapaljenja. Naučnici zato ispituju kako promene u ovoj sredini utiču na imunske reakcije i izvan digestivnog trakta.

Jedan od istraživanih mehanizama odnosi se na prolazak bakterija kroz narušenu crevnu barijeru. U eksperimentima na miševima određena bakterija pokrenula je autoimunske reakcije nakon što je dospela iz creva u druga tkiva. Takav nalaz pomaže da se razume mogući mehanizam, ali ne dokazuje da se isti proces odvija kod svake osobe sa autoimunom bolešću.

Autoimuna bolest nastaje kada imunski sistem pogrešno napada sopstvena tkiva. Reumatoidni artritis prvenstveno zahvata zglobove, ali može da utiče i na druge delove organizma. Njegov razvoj ne može da se objasni samo prisustvom jedne bakterije ili promenom ritma pražnjenja creva.

Šta je istraživanje kod 440 osoba pokazalo o artritisu i mikrobiomu

Studija objavljena u časopisu Science Translational Medicine 2023. godine analizirala je genetski materijal mikroorganizama iz 440 uzoraka stolice. Među učesnicima je bila 221 odrasla osoba sa reumatoidnim artritisom, psorijaznim artritisom ili ankilozirajućim spondilitisom. Preostalih 219 činile su zdrave osobe i osobe sa bolovima u zglobovima bez zapaljenskog uzroka.

Istraživači su uočili razlike u zastupljenosti pojedinih mikroorganizama. Neke promene bile su povezane sa povišenim pokazateljima zapaljenja u krvi. Dijagnoza je objašnjavala približno dva odsto varijabilnosti bakterijskog sastava, pa razlike nisu predstavljale potpuno odvojenu „floru obolelih”. Analiza je pokazala i razlike u mikrobnom genetskom potencijalu za metabolizam vitamina B i vezivanje gvožđa. To otvara pitanja o funkcijama mikroorganizama tokom zapaljenja. Ne dokazuje, međutim, da su creva svakog obolelog slabije apsorbovala ove hranljive materije.

Studija nije ispitivala terapiju koja menja mikrobiom. Zato ne pokazuje da određeni probiotik sprečava ili leči artritis. Nalazi predstavljaju osnovu za dalja istraživanja.

Zašto drugačiji mikrobiom ne dokazuje uzrok bolesti

Otkrivanje dve pojave u isto vreme nije dokaz da je jedna izazvala drugu. Autori navedene studije smatraju da deo mikrobnih promena može da predstavlja odgovor na zapaljenje i promene u organizmu. Moguća uloga pojedinih promena u nastanku ili održavanju bolesti zahteva dodatnu proveru.

Za pacijenta je zato važno da razlikuje istraživački nalaz od dijagnostičkog testa. Reumatoidni artritis se procenjuje na osnovu simptoma, pregleda, laboratorijskih analiza i, prema potrebi, snimanja. Nijedan izolovan podatak o crevnoj bakteriji ne zamenjuje takvu procenu. Ni nalazi kod jednog oblika artritisa ne daju automatski odgovor za sve autoimune bolesti. Istraživanja mikroorganizama i imunskih reakcija otvaraju različita pitanja, koja zahtevaju proveru za konkretnu bolest. Obećavajući mehanizam iz laboratorije tek treba da pokaže kliničku korist i bezbednost kod ljudi.

Kako ishrana može da poboljša mikrobiom i da li je to dovoljno za osobe sa artritisom

Raznovrsna ishrana može da podrži opšte zdravlje osobe koja živi sa artritisom. Važno je da obezbedi dovoljno energije, proteina i drugih potrebnih hranljivih materija. Cilj nije potraga za jednom namirnicom koja „gasi autoimunitet”, već održiv način ishrane prilagođen pacijentu.

Povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke predstavljaju izvore vlakana. Vlakna mogu da pomognu u prevenciji i ublažavanju zatvora, uz odgovarajući unos tečnosti. Njihovu količinu treba da povećavamo postepeno, kako bi se organizam lakše prilagodio.

Ako određena hrana izaziva nadimanje ili druge tegobe, korisno je da zabeležimo šta smo jeli i kakvi su se simptomi pojavili. Lekar ili dijetetičar može da pomogne da se jelovnik prilagodi bez nepotrebnog izbacivanja velikih grupa namirnica. Poseban plan ishrane može da bude potreban kada postoji i bolest digestivnog sistema.

Pre uzimanja probiotika potrebno je da razgovaramo sa lekarom o cilju njihove primene. Različiti sojevi i preparati nemaju isto dejstvo, a rezultati za jednu tegobu ne važe automatski za drugu. Poseban oprez potreban je kod ozbiljnih bolesti i oslabljenog imunskog sistema, kada je rizik od neželjenih posledica veći.

Kada su pregled i propisana terapija važniji od „obnove flore”

Uporan bol, otok zglobova i izražena jutarnja ukočenost zahtevaju lekarsku procenu. Takve tegobe ne treba da pripisujemo crevima bez pregleda. Pravovremeno prepoznavanje reumatoidnog artritisa važno je zato što oštećenje zglobova može da nastane rano u toku bolesti.

Lečenje zapaljenskog artritisa usmereno je na kontrolu bolesti, smanjenje simptoma i sprečavanje oštećenja. Plan može da obuhvati lekove, fizičku terapiju i redovno praćenje. Ishrana i briga o digestivnim tegobama mogu da budu deo tog plana, uz nastavak propisane terapije.

Probiotici i drugi proizvodi namenjeni „ravnoteži crevne flore” ne treba da zamene dokazano lečenje. Za mnoge reklamirane proizvode još nema dovoljno pouzdanih dokaza o koristi. Lekaru treba da kažemo koje suplemente koristimo ili planiramo da uvedemo.

Istraživanja mikrobioma mogu da doprinesu razvoju preciznijih pristupa u budućnosti. Do tada je najkorisnije da odluke zasnivamo na potvrđenoj dijagnozi i dokazima za konkretnu terapiju. Briga o crevima ima svoje mesto u očuvanju zdravlja, dok lečenje autoimune bolesti zahteva stručan i individualan pristup.

(eKlinika.rs)