Zadišete se dok se penjete uz stepenice? Evo kada je to bezazleno, a kada znak srčane slabosti

Nedostatak daha pri penjanju stepenicama, koji nas primorava da zastanemo, obično je znak slabije fizičke kondicije. Relativno je čest kod osoba svih uzrasta i obično nije simptom koji bi ukazao na slabiju funkciju pluća ili srca. Penjanje stepenicama zahteva dobru koordinaciju, ravnotežu, snagu, izdržljivost i u isto vreme angažuje na dobar način mišiće donjeg dela tela. Ipak, u nekim situacijama otežano penjanje stepeništem i jaka zadihanost mogu da budu alarm koji će nas uputiti na pregled kod lekara. Stručnjaci savetuju da se obavezno konsultujemo sa zdravstvenim radnikom ako je zadihanost duža od 3 minuta i posebno ako se javi i bol u grudima.

Preporučujemo

Zašto dolazi do nedostatka daha pri penjanju stepenicama?

Kardiolozi napominju da je otežano penjanje praćeno slabošću i nedostatkom daha mogući rani znak srčane slabosti, stanja u kojem srce nedovoljno efikasno pumpa krv i slabije snabdeva mišiće kiseonikom. Pacijenti sa srčanom slabošću često se jako zadihaju i umore pri naporu, a ako se bolest ne kontroliše, tegobe postaju izraženije, dolazi do otoka nogu, nedostatka daha i u stanju mirovanja.

Stručnjaci nas ipak podsećaju da nedostatak daha pri jačem naporu može u većini slučajeva da bude normalna pojava. Penjanje stepeništem je teže od običnog hodanja. Dolazi do fiziološkog odgovora tela na napor, telo mora da ispuni više zahteva i ima zato pojačanu potrebu za kiseonikom zbog čega dolazi do nedostatka daha, objašnjava dr Ketrin Polgirs, lekar porodične i sportske medicine, University of Louisville Health.

- Kada smo zadihani minut ili dva, ali potom lako povratimo dah, nema razloga za zabrinutost, u suštini na ovaj način jačamo telo - kaže Karl Erikson, Mayo Clinic Sports Medicine.

Kada je potrebno da se javimo lekaru?

Koliko ćete dugo ostati bez daha zavisi od konkretne situacije; normalno je da se više zadišemo ako trčimo uz stepenice ili se penjemo noseći težak kofer. Sve u bitnoj meri zavisi od stepena fizičke spremnosti.

- Vrhunski sportista ili dobro utrenirana osoba skoro da neće osetiti nedostatak daha. Prosečna osoba koja sedi tokom većeg dela dana zadihaće se već kada stigne do drugog sprata, što ipak i dalje ne znači da boluje od kardiovaskularne bolesti - napominje dr Polgirs.

Iako je zadihanost uglavnom normalna pri penjanju stepenicama, postoje neke situacije koje su signal da je vreme da se javimo lekaru.

- Ukoliko dođe do jake promene, ako se stanje vremenom pogoršava, kada se javi nešto što ranije nismo opažali, ili produžene zadihanosti posle penjanja stepeništem, obavezno dođite na pregled. Nema potrebe da odmah pomislimo da bolujemo od neizlečive bolesti, ali ni da se previše opustimo i sve protumačimo kao posledicu lošije fizičke kondicije - naglašava dr Polgirs.

Srčana slabost, gojaznost, hronične bolesti pluća, pušenje, čak i anemija, mogu da se ispolje otežanim penjanjem uz stepenice. Erikson smatra da je dužina oporavka posle penjanja stepenicama dobar pokazatelj koji može da uputi na zdravstvenu nepravilnost.

- Normalno je da disanje bude ubrzano minut ili dva posle penjanja stepeništem. Ali ako i posle tri minuta teško dolazimo do daha, vreme je da potražimo stručni savet - smatra Erikson.

Ukoliko je jaka zadihanost praćena bolom u grudima, glavoboljom ili promenama vida, obavezno se javite lekaru, napominje Polgirs i dodaje da je, s druge strane, veoma dobar znak mogućnost da se popnemo do trećeg ili četvrtog sprata noseći namirnice iz prodavnice.

Kako da ojačamo kondiciju?

Svaka osoba koja je u prosečnoj ili čak i slabijoj fizičkoj formi može da utrenira svoje telo i lakše podnese napor pri penjanju stepeništem. Savet je da počnemo češće da koristimo stepenice umesto lifta, izuzetak su srčana slabost ili hronična opstruktivna bolest pluća, koje moraju da se leče, napominje dr Polgirs.

Kada počnemo češće da koristimo stepenice, telo počinje da se prilagođava novim zahtevima, koristimo u većoj meri određene grupe mišića i posle izvesnog vremena lako se popenjemo na četvrti sprat.

- Tokom preoperativne procene pacijente često pitamo da li mogu da se popnu stepeništem do trećeg ili četvrtog sprata noseći kese sa namirnicama - objasnila je Polgirs. Zadihanost posle ove aktivnosti je sasvim uobičajena, ali je bitno da nema bola u grudima ni promena vida, dodaje dr Polgirs.

Savet svim zdravim osobama je da rade na jačanju fizičke snage. Erikson savetuje vežbe iskoraka i čučnjeve, koji će nam omogućiti lakše penjanje stepenicama i postepeno jačanje izdržljivosti. Na ovaj način poboljšaćemo kardiovaskularnu kondiciju, ojačati mišiće i smanjiti osećaj umora.

(eKlinika)