Riđi ljudi nisu slučajnost: naučnici otkrili da je ovaj gen bio „favorit“ evolucije hiljadama godina

Crvenokosi ljudi su kroz istoriju često bili predmet šala, stereotipa ili radoznalosti. Međutim, novo veliko genetsko istraživanje donosi zanimljivu perspektivu – izgleda da su upravo oni, sa evolutivnog stanovišta, imali određenu prednost.

Naučnici su otkrili da je gen koji je povezan sa riđom kosom u Evropi bio pod uticajem prirodne selekcije više od 10.000 godina.

Evolucija se nije zaustavila – naprotiv

Dugo se smatralo da se ljudska evolucija usporila nakon prelaska na poljoprivredu. Međutim, analiza DNK iz skoro 16.000 drevnih ostataka i više od 6.000 savremenih ljudi pokazuje suprotno. Naučnici su identifikovali čak 479 genetskih varijanti koje su kroz istoriju „favorizovane“, odnosno češće prenošene na naredne generacije.

Među njima su i geni povezani sa:

• riđom kosom i svetlom kožom
• manjim rizikom od dijabetesa
• smanjenim rizikom od reumatoidnog artritisa
• ali i povećanom sklonošću ka nekim bolestima, poput celijakije

Zašto su ljudi sa crvenom kosom imali evolutivnu prednost

Iako istraživanje nije imalo cilj da precizno objasni zašto je ovaj gen opstao, naučnici imaju logično objašnjenje. Osobe sa svetlom kožom i riđom kosom efikasnije proizvode vitamin D – što je posebno važno u regionima sa manje sunčeve svetlosti.

U takvim uslovima, ova osobina je mogla značiti veću šansu za preživljavanje. Drugim rečima, ono što danas doživljavamo kao fizičku razliku, nekada je moglo biti pitanje opstanka.

Nisu svi „korisni“ geni bez rizika

Jedan od najzanimljivijih nalaza jeste da su se neki geni, uprkos tome što povećavaju rizik od bolesti, ipak širili kroz populaciju. Na primer, gen povezan sa celijakijom pojavio se pre oko 4.000 godina i od tada postaje sve češći. To sugeriše da je, uprkos riziku od autoimunog poremećaja, imao neku evolutivnu prednost.

Sličan obrazac uočen je i kod gena koji povećava rizik od tuberkuloze – njegova učestalost je rasla hiljadama godina, a zatim opadala. Naučnici pretpostavljaju da su ovi geni mogli pomagati u borbi protiv infekcija koje su bile rasprostranjene u određenim periodima.

Kako je način života promenio naše gene

Velike promene u načinu života, poput prelaska sa lova i sakupljanja na poljoprivredu, imale su ogroman uticaj na evoluciju. Istraživanje pokazuje da su geni povezani sa većim procentom telesne masti postepeno „gubili prednost“.

Dok su u prošlosti pomagali da se preživi u uslovima nestašice hrane, u stabilnijim uslovima koje je donela poljoprivreda, postali su manje korisni.

Šta ovo znači za nas danas

Ova studija pokazuje da evolucija nije nešto što pripada prošlosti – ona se dešava i dalje, samo sporije i suptilnije nego ranije. Naši geni su rezultat hiljada godina prilagođavanja okruženju, načinu života i ishrani. I možda je upravo to najzanimljivije: osobine koje danas doživljavamo kao razlike nekada su bile ključne za opstanak.

Nauka koja „gleda unazad“ da bi razumela sadašnjost

Zahvaljujući velikom broju uzoraka i savremenim metodama analize, naučnici danas mogu da prate kako su se naši geni menjali kroz vreme – gotovo kao da posmatraju evoluciju u realnom vremenu. Ova saznanja ne govore samo o prošlosti, već nam pomažu da bolje razumemo i savremene zdravstvene rizike, ali i prednosti koje nosimo u svojim genima.

(eKlinika.rs)