Istraživači iz opšte bolnice Massachusetts General Hospital sproveli su studiju koja pruža uvid u to zašto ljudi sa crvenom kosom imaju izmenjenu osetljivost na određene vrste bolova, a njihovi nalazi objavljeni su u časopisu Science Advances.
Funkcija melanocit pigmenta
Kod ljudi sa crvenom kosom (kao i kod brojnih drugih vrsta životinja sa crvenim krznom), ćelije kože koje proizvode pigment melanocit, sadrže varijantni oblik receptora za melanokortin 1. Ovaj receptor nalazi se na površini ćelije i ako se aktivira cirkulišućim hormonima, koji se nazivaju melanokortini, uzrokuje da se melanocit prebaci sa stvaranja žuto-crvenog melanin pigmenta na proizvodnju smeđe-crnog melanina. Raniji radovi dr Davida E. Fishera, direktora Programa za melanom i direktora Massachusetts General Hospital Istraživačkog centra za biologiju kože, pokazali su da je nemogućnost crvenokosih osoba da preplanu ili potamne praćen neaktivnim varijantama ovog receptora.
Hormon osetljiv na bol i za blokiranje bola
Da bi istražili mehanizme iza različitih pragova bola kod crvenokosih osoba, dr Fisher i njegove kolege proučavali su soj crvenodlakih miševa koji (kao i kod ljudi) sadrži varijantu kojoj nedostaje funkcija receptora za melanokortin 1 i takođe pokazuje veće pragove bola. Naučnici su otkrili da je gubitak funkcije receptora za melanokortin 1 kod crvenokosih miševa prouzrokovao da melanociti životinja luče niži nivo molekula zvanog POMC (proopiomelanocortin) koji se naknadno podeli na različite hormone, uključujući i onaj koji je osetljiv na bol i onaj koji blokira bol. Prisustvo ovih hormona održava ravnotežu između opioidnih receptora koji inhibiraju bol i receptora melanokortina 4, koji pojačavaju percepciju bola.
Podizanja praga bola
Kod crvenokosih miševa (a samim tim i kod ljudi), posedovanje oba hormona na niskim nivoima naizgled bi poništilo jedni druge. Međutim, telo takođe proizvodi dodatne, nemelanocitne faktore koji aktiviraju opioidne receptore uključene u blokiranje bola. Stoga je ukupan efekat nižih nivoa hormona povezan sa melanocitima više opioidnih signala, što podiže prag bola.
– Ovi nalazi opisuju mehaničku osnovu koja stoji iza ranijih dokaza koji ukazuju na različite pragove bola u različitim pozadinama pigmentacije. Shvatanje ovog mehanizma pruža potvrdu ovih ranijih dokaza i dragoceno priznanje medicinskom osoblju kada se brine o pacijentima čija osetljivost na bol može da bude različita – objašnjava dr Fisher i dodaje da rezultati ukazuju na nove načine za manipulisanje prirodnim procesima tela koji kontrolišu percepciju bola, na primer, dizajniranjem novih lekova koji onemogućavaju receptore melanokortina 4, koji učestvuju u osećaju bola.
