Poremećaj rada štitaste žlezde je čest endokrini poremećaj i prema nekim podacima oko 12 odsto populacije će za vreme svog života razviti poremećaj rada ove žlezde, pri čemu je učestalost poremećaja oko pet do sedam puta veća kod žena nego kod muškaraca, kaže za eKliniku dr Mirjana Stojković, specijalista interne medicine, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
− Štitasta žlezda preko svojih hormona, tiroksina (T3) i trijodtironina (T3) reguliše intenzitet metabolizma u organizmu odraslih, a kod dece i rast i razvoj. Njena funkcija je pod kontrolom viših centara preko hormona hipofize TSH (tiroid-stimulišućeg hormona). Kada govorimo o poremećajnima na nivou štitaste žlezde, mislimo na poremećaje njene funkcije (smanjena ili pojačana) i promene njene građe (strukture) koje menjaju i njen izgled – objašnjava endokrinolog i dodaje:
− Hormoni štitaste žlezde regulišu intenzitet metabolizma na nivou svake ćelije tako da se simptomi poremećaja njenog rada javljaju na svim organima i sistemima.
Usporeni ste, gojite se, a ne jedete puno…
A, evo kako sve može da se manifestuje poremećaj rada stitaste žlezde.
− Smanjen rad štitaste žlezde ili hipotireoza karakteriše se usporenim metabolizmom. Pacijenti su usporeni, umorni, pospani, usporenog toka misli, zimogrožljivi, otečenog lica i šaka, dobijaju u težini uprkos smanjenom apetitu zbog otoka koji se javljaju u ovom stanju. Koža je hladna, suva, bleda, ispucala, kosa i nokti krti. Usporen rad sistema za varenje dovodi do pojave neregularne, čvrste stolice (zatvora). Može se javiti i povišen pritisak, a rad srca je usporen. Kod žena se javljaju češća i obilna menstrualna krvarenja koja često dovode do anemije.
Ako ste nervozni, gubite kilograme, srce vam ubrzano radi
− Kod pojačanog rada štitaste žlezde (hipertireoza) javljaju se simptomi hipermetabolizma koji su, na drugoj strani, spektar od simptoma hipotireoze. Pacijenti su usplahireni, nervozni, slabo tolerišu toplotu, gube u težini uprkos pojačanom apetitu i većem unosu hrane, tople, vlažne, meke kože, često preznojeni, sve vreme ubrzanog rada srca, ubrzanog rada creva što često dovodi do mekših, češćih stolica, ponekad i proliva. Kod žena je menstualni ciklus produžen, a menstuacije oskudnije… – kaže dr Mirjana Stojković.
Ona objašnjava da postoji i sublinička forma bolesti:
− Ovi simptomi su karakteristika razvijene bolesti, kada su hormoni T3 i T4 sniženi, odnosno povišeni. Između ovih krajnosti, postoje i takozvane subkliničke forme bolesti kod kojih su T3 i T4 još uvek u granicama normale, ali je došlo do promene u nivou TSH. Kod ovih, blažih, početnih formi bolesti, pacijenti nemaju simptome jer su vrednosti hormona T3 i T4 još uvek uredne.
Terapija
− Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde postoje samo dok se ne postavi dijagnoza bolesti i ne započne terapija. Onog trenutka kada se terapijom vrednosti hormona dovedu u normalu, simptomi postepeno nestaju i ne možemo ih više povezati sa poremećajem funkcije štitaste žlezde. Ukoliko neki simptomi i dalje postoje, nakon normalizacije hormona na terapiji, treba im tražiti drugi razlog jer mogu biti simptom neke druge bolesti – kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, kod starijih osoba poremećaj rada štitaste žlezde je često oligosimptomatski. Simptomi su slabije izraženi, neretko maskirani simptomima drugih bolesti, tako da ponekad samo jedan ili dva simptoma mogu da pobude sumnju na poremećaj rada štitaste žlezde.
– Nekada je to samo pogoršanje toka postojeće hronične bolesti. Zato se kod starijih preporučuje provera hormona štitaste žlezde da pri pojavi neobjašnjivog umora, smanjenog kvaliteta života, iznenadnog pogoršanja srčanih i drugih hroničnih bolesti. Osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za bolesti štitaste žlezde, oni koji su imali zračnu terapiju regije vrata, koji uzimaju lekove kao što su amjodaron, interferoni, neki psihijatrijski lekovi… treba pažljvo da prate simptome i da se jave lekaru čim osete promene koje bi mogle odgovarati simptomima poremećaja rada štitaste žlezde – savetuje za eKliniku dr Mirjana Stojković, specijalista interne medicine, endokrinolog.
Štitna žlezda izvaddjena, hormon TSH 0,005 da li sme da se primi vakcina protiv korone?