Guša je nenormalno uvećanje štitaste žlezde. Štitasta žlezda je u obliku leptira i nalazi se na dnu vrata odmah ispod Adamove jabučice. Ova pojava je obično bezbolna, može izazvati kašalj i otežano disanje.
Najčešći uzrok gušavosti širom sveta je nedostatak joda u ishrani. Pored toga do ovog problema dovodi nedovoljna proizvodnja tiroidnih hormona ili gušavost može nastati kao posledica čvorova u štitastoj žlezdi.
Simptomi
- oteklina na vratu
- stezanje u grlu
- kaščjanje i promuklost
- otežano gutanje i disanje
Šta dovodi do nastanka gušavosti?
Štitasta žlezda proizvodi dva glavna hormona tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni učestvju u regulaciji metabolizma,a na taj način što održavaju brzinu kojom telo koristi masti i ugljene hidrate, pomažu u kontroli telesne temperature, utiču na puls, regulišu proizvodnju proteina. Ova žlezda takođe proizvodi hormon koji pomaže u regulaciji količine kalcijuma u krvi (kalcitonin).
Hipofiza i hipotalamus kontrolišu brzinu kojom se T3 i T4 proizvode i oslobađaju. Hipotalamus je područje koje se nalazi na bazi mozga i deluje kao termostat. Signalizira hipofizi da stvara hormone koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH), Hipofiza je takođe smeštena na bazi mozga. Oslobađa odrešenu količini TSH u zavisnosti od toga koja količina T3 i T4 je u krvi.
Imati gušu ne mora nužno značiti da štitasta žlezda ne radi normalno. Čak i kada je uvečana ona može proizvoditi normalne količine hormona. Nekoliko stanja može dovesti do uvećanja štitaste žlezde:
- nedostatak joda
- Gravesova bolest ( prekomerno stvartanje hormona kod hipertireoidizma)
- Hašimoto autoimuni tireoiditis (guša takođe može biti posledica nedovoljno aktivne štitaste žlezde (hipotireoidizam)
- multinodularna struma (na obe strane štitaste žlezde razvija se nekoliko čvrstih nodula)
- tiroidni kancer
- trudnoća
- tireoiditis (upala štitaste žlezde)
Faktori rizika
- nedostatak dijetetskog joda
- ženski pol ( sklonije su poremećajima štitaste žlezde)
- godine starosti ( češće posle 40,godine)
- lična ili porodična anamneza autoimunih bolesti povećava rizik
- trudnođa i menopauza
- određeni lekovi (amiodaron –antiaritmik, psihijatrijski lek -litijum)
- izloženost zračenju
Dijagnoza
Uvečana štitasta žlezda može se primetiti rutinskim pregledom. Testovi hormona će odrediti koliko je štitasta žlezda aktivna. Guša povezana sa prekomerno aktivnom štitastom žlezdom obično uključuje visok nivo hormona T3 i T4 a niži nivo TSH. Neki uzroci guše uključuju proizvodnju antitela koja se mogu videti u krvi. Ultrazvuk može odrediti samu veličinu žlezde al ii da li u njoj ima čvorova. Takođe se može raditi scintigrafija štitaste žlezde radioaktivnim izotopom. Definitivan razlog uvećaja žlezde može odrediti biopsija.
Terapija
Lečenje zavisi od veličine, simptoma i osnovnog uzroka. Ako postoji hipotireoidizam zamena hormona levotiroksinom rešiće simptome hipotireoidizma i usporiti oslobađanje TSH hormona koji stimulišu štitastu žlezdu,često smanjujući veličinu guše. Kod tireoiditisa lekar može preporučiti kortikosteroide. Hirurška intervencija se primenjuje kao totalno ili parcijalno uklanjanje štitaste žlezde.
