Autor: Dr Katarina Kukuruzović, lekar opšte prakse
Tireoidna žlezda
Štitasta (tireoidna) žlezda se nalazi sa prednje strane vrata. Ima oblik leptira.
Luči dva važna hormona koji regulišu intenzitet metabolizma u telu: tiroksin (T4) i trijod-tironin (T3), kao i hormon kalcitonin, koji je važan za metabolizam kalcijuma.
Hormoni štitaste žlezde utiču na brzinu metabolizma u telu, utiču na rast kostiju u dužinu, okoštavanje, podstiču budnost i brzinu reagovanja, pomažu u održavanju trudnoće i neophodni su za mentalni razvoj čoveka.
Rad tireoidne žlezde regulisan je hormonom TSH (tireostimulišući hormon) koga luči hipofiza.
Hašimoto tireoiditis
Hašimoto (Hashimoto) tireoiditis je hronično autoimuno oboljenje štitaste žlezde koje nastaje zbog toga što telo greškom počinje da stvara autoantitela koja napadaju sopstvenu tireoidnu žlezdu.
Hašimoto tireoiditis odlikuje stvaranje autoantitela prema tireoglobulinu (TG) i autoantitela prema tireoidnoj peroksidazi (TPO), koja zatim pokreću inflamatorni proces u štitastoj žlezdi. Anti-TPO su antitela usmerena protiv enzima koji ima ulogu u produkciji tireoidnih hormona, a anti-TG antitela su usmerena protiv proteina koji se naziva tireoglobulin, a ima ulogu u sintezi, skladištenju i oslobađanju tireoidnih hormona.
Upalni proces u štitastoj žlezdi postepeno dovodi do uništavanja ćelija tireoidne žlezde i pojave fibroze, čime se funkcija štitaste žlezde smanjuje, a samim tim i količina hormona koje ona može da proizvede i izluči.
Faktori rizika za nastanak Hašimoto tireoiditisa
Žene češće oboljevaju od Hašimoto tireoiditisa.
Nasledna komponenta je faktor rizika, kao i prisustvo drugih autoimunih bolesti.
Dodatni faktori rizika za nastanak Hašimoto tireoiditisa su život pod stresom, radijacija, infekcije.
Simptomi Hašimoto tireoiditisa
Hašimoto tireoiditis dovodi do bezbolnog uvećanja štitaste žlezde, koje prate simptomi hipotireoze (smanjene funkcije štitaste žlezde). U nekim slučajevima uvećana štitasta žlezda može da otežava gutanje. Žlezda može da se opipa kao bezbolno uvećana, glatka ili čvornovata, tvrđe konzistencije u odnosu na normalnu štitastu žlezdu.
Simptomi Hašimoto tireoiditisa su:
- Usporavanje metabolizma
- Povećanje telesne mase iako je režim ishrane nepromenjen
- Bolovi u zglobovima i mišićima
- Usporeno varenje
- Usporen rad srca
- Smanjeno znojenje
- Krti i lomljivi nokti
- Proređivanje kose
- Bleda, suva, perutava koža
- Otečeno lice i očni kapci
- Preosetljivost na hladnoću
- Usporenost
- Umor i malaksalost
- Smanjena sposobnost koncentracije i pamćenja
- Zaboravnost
- Teško buđenje i stalna pospanost
- Mrzovolja
- Depresija
- Smanjen libido kod oba pola
- Poremećaji fertiliteta kod oba pola
Kod žena, Hašimoto tireoiditis može da bude udružen sa poremećajem menstrualnog ciklusa i stvaranjem cista na jajnicima – PCOS (polycystic ovary syndrome).
Prevencija Hašimoto tireoiditisa
Prevencija autoimunih bolesti, pa tako i Hašimoto tireoiditisa obuhvata vođenje zdravog načina života bez stresa, jer visok nivo kortizola negativno utiče na rad štitaste žlezde. Takođe, redovno fizičko vežbanje i balansirana ishrana sa unosom preporučene količine joda podstiču normalan rad tireoidne žlezde.
Dijagnostika Hašimoto tireoiditisa
Dijagnoza Hašimoto tireoiditisa postavlja se na osnovu kliničkog i ultrazvučnog pregleda i laboratorijskog nalaza visokog titra antitela na tireoidnu peroksidazu (TPO) i tireoglobulin (TG). U početnoj fazi su hormoni u okviru referentnih vrednosti, a kasnije nastaje hipotireoza, odnosno niže vrednosti T4 a povišene vrednosti TSH.
Lečenje Hašimoto tireoiditisa
Terapija Hašimoto tireoiditisa obuhvata nadoknadu nedostajućih hormona štitaste žlezde sintetičkim hormonom (L-tiroksin, ili levotiroksin). Ova supstituciona terapija dovodi do povlačenja simptoma hipotireoze, i uglavnom je doživotna, uz redovne kontrole za eventualno korigovane propisane doze leka.
