Upalni proces ili upala se može dovesti u vezu za mnogobrojnim zdravstvenim problemima, smatra se da je više od polovine smrtnih slučajeva na globalnom nivou posledica nekog upalnog procesa. Upala je način na koji se naš imuni sistem bori protiv iritacija, povreda, infekcija. Svako ko je uganuo skočni zglob, pretrpeo ubod pčele ili prehladu imao je i upalu.
Kako dolazi do upale?
Otok i osetljivost dela tela zahvaćenog upalom znak je da imune ćelije nastoje da pobede neželjene patogene. Dešava se da se telo brzo izbori sa upalom, ali u nekim situacijama upalni proces može da se produži. Ove hronične upale, ukoliko se ne leče, mogu vremenom da uslove pojavu opasnih bolesti kao što su rak, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti.
Upala koja tinja
Hronična upala može da bude posledica ozbiljne povrede i da uz sadejstvo hroničnih bolesti i štetnih navika, kao što je to pušenje, dovede do razvoja bolesti. Velika većina osoba, ukoliko stanje nije praćeno tegobama, ne zna da u naizgled zdravom telu bukte upalni procesi. Najbolje mera prevencije je jačanje imunskog sistema i zdravlja srca.
– Upala je poput plamena. Obično gori slabo i nastaje kada se u organizmu pojavi patogen protiv koga se treba boriti, ili kancerogena ćelija koja mora da se uništi. U stanju akutne povrede može da na kratko dođe do jake upale i potom da se „plamen“ povuče, kada dođe do ozdravljenja. Dešava se da ovaj plamen nekada bude slabije ili osrednje jačine, da tinja godinama. U ovakvoj situaciji stalna aktivnost imunih ćelija može da bude uzrok bolesti – kaže prof. dr Sonia Sharma The Center for Autoimmunity and Inflammation at the La Jolla Institute for Immunology u Kaliforniji.
Može li se predvideti upala?
Ne postoje jasne studije, na osnovu kojih bi se moglo predvideti posle koliko godina uporne i nešto slabije upale može da dođe do bolesti. Taj proces može da traje godinama, pa i decenijama. Na primer u studijama koje su izučavale uticaj proinflamatornog načina ishrane na nastanak bolesti, navodi se da će osobe koje tokom 12 godina koriste uglavnom nezdrave namirnice, prerađenu hranu, imati za 20 odsto veću verovatnoću da će se razbole od raka prostate ili kolorektalnog karcinoma.
Komplikacije hronične upale
Hronična upala napada jedan organ, ali je uvek pretnja i za druge delove tela. Pacijenti sa inflamatornom bolešću creva ili reumatoidnim artritisom, pate od hronične upale koja oštećuje gastrointestinalni trakt i nervni sistem. Hronična upala može dovesti do aterosklerotične bolesti i povećati rizik od srčanog, moždanog udara i nekih oblika raka. Problem je što je upala uglavnom tiha i neprimetna i bez simptoma, dok ne dođe do nastanka bolesti.
Krv, na primer cirkuliše kroz celokupno telo, a oštećenje jednog vaskularnog sistema može dovesti do bolesti mozga, kao što su to vaskularne demencije, Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije.
Smatra se da postoji dosta uska veza između nastanka karcinoma i upale. Jasan mehanizam, kako upala dovodi do bolesti, nije još do kraja poznat, ipak sva dosadašnja istraživanja markiraju mesta hronične upale kao pogodno tlo za rast malignih ćelija.
Kako se dijagnostikuje upala?
Mala je verovatnoća da će zdravim osobama određenih stepen izlaganja nepovoljnim sredinskim uslovima ili povremena konzumacija nezdrave hrane naneti štetu. Ipak, posle određenog vremena, usled ovakvog načina života može da dođe do slabog tijanja upale i pravog požara u organizmu.
U slučaju da lekar posumnja na upalni proces pacijent se šalje na laboratorijsko ispitivanje krvne slike. Meri se brzina sedimentacije eritrocita, utvrđuju se vrednosti C-reaktivnog proteina (CRP).
Ima li koristi od antiinflamatornih dijeta?
Hrana sa visokim sadržajem zasićenih masnoća, trans masti, alkohola i rafinisanog šećera može da deluje na mikrobiom creva i izazove upalne reakcije. I pored toga što neki oblici masnoća mogu da pokrenu upalni proces, nisu sve masti štetne. Dr Sharma ističe značaj polinezasićenih masti, kojih ima u velikim količinama u masnijim vrstama ribe, u ribljem i maslinovom ulju.
Stručnjaci savetuju, da kada je u pitanju odabir masti, naglasak bude na polinezasićenim masnoćama. Veruje se i da neke namirnice imaju bitna antiinflamatorna svojstva. Omega – 3 masnim kiselinama bogate su masne vrste ribe, semenke. Kada je u pitanju antiinflamatorni način ishrane prednost se daje i flavonoidima – jedinjenjima kojima obiluje lisnato zeleno povrće, bobice. Navodi se i da konzumacija ovsenih mekinja i celih žitarica, uz izbegavanje proizvoda od belog brašna i drugih rafinisanih žitarica, može da umanji upalu i smanji rizik od pojave bolesti.
Pored dobrog izbora namirnica, veoma je i bitan i ukupni unos kalorija. Dr Jeffrey Hasday sa The University of Maryland Medical Center navodi da u najrazvijenijim zemljama sveta vlada „epidemija gojaznosti i dijabetesa tipa 2„. Višak kalorija i masnoća, nepravilan način ishrane, deluju i na imuni sistem, mogu da dovedu do insulinske rezistencije bolesti srca.
Neka istraživanja ističu da je gojaznost delimično proinflamatorno stanje, jer narušava ravnotežu mikroba u crevima.
Antiinflamatorne namirnice bogate su antioksidansima, jedinjenima koja mogu da sačuvaju telo od delovanja štetnih slobodnih radikala koji mogu da oštetite ćelije i razbuktaju upalu. Postoje na stotine namirnica koje imaju antioksidativno dejstvo, kao što su to vitamin C, E , beta-karoten.
Suplementi i hrana
Mnogi od ovih vitamina mogu se uzimati i u obliku suplemenata, ali stručnjaci uglavnom daju prednost namirnicama bogatim antioksidansima. Savet je da se suplementi koriste u dogovoru sa izabranim lekarem i kada je to zaista neophodno. U Americi na primer, Uparava za hranu i lekove ( Food and Drug Administration) ne reguliše tržište suplemenata. Slična je situacija i u mnogim drugim zemljama, gde se suplementi pojavljuju u prodaji samo ako ispune jedan i najbitniji uslov – da ne naškode ljudskom zdravlju. Međutim, da li određeni suplementi zaista imaju i antiimflamantorno dejstvo, nije do kraja poznato.
Može li jaka fizička aktivnost da dovede do upale?
I pored toga što vežbanje nije direktno povezano sa kontrolom upale, istraživanja navode da je umerena i redovna fizička aktivnost jedan od najboljih načina za jačanje zdravlja srca i poboljšanje imuniteta.
– Fizička aktivnost je bitna za dobar rad srca, ali i zdravlje krvnih sudova i čitav organizam. Dobro vaskularno zdravlje odlična je zaštita od određenih hroničnih upala, koje mogu da se dovedu i vezu sa starenjem – kaže dr Sharma.
Sa druge strane vežbe visokog intenziteta mogu štetno da deluju na imunološku funkciju, izazovu povrede ili hronične upale. Preporuka stručnjaka je da vežbamo umerenim intenzitetom, a ako se ipak odlučimo za neki energičniji oblik fizičke aktivnosti da damo sebi mesta i za odmor, kako bi sve prednosti vežbanja došle do punog izraza.
Kako sredina u kojoj živimo može da bude okidač za upalu?
Stručnjaci navode da se dešava i da su neke osobe prirodno sklonije upalnim procesima. U ovakvim situacijama okruženje u kojem čovek živi može da bude dodatni izvor zdravstvenih problema. Dimna isparenja, bilo kakve vrste, su često krivci za upalu. Dim cigarete sadrži nekoliko toksina koji mogu da oslabe imunitet, dok ostali oblici dima mogu da putem vazduha prenesu čestice koje se apsorbuju u pluća, krvotok i iritiraju krvne sudove. Loš san, usamljenost, hronični stres takođe mogu da budu razlozi za hroničnu upalu.
