Samo par mrvica pšeničnog hleba može da dovede do komplikacija, celijakija je sistemska bolest i nije uvek praćena bolom u stomaku, kažu doktori

I pored toga što je terapija na prvi pogled jednostavna, ishrana bez glutena, ovu bolest je nekada teško kontrolisati. Pacijenti moraju dva puta da razmisle da li će da idu na neko slavlje

Celijakija je najčešća hronična digestivna i sistemska bolest, procene su da u Srbiji ima oko 70.000 obolelih. U pitanju je autoimuna bolest koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba. Nastaje kao reakcija na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Do problema može da dođe ako osoba sa celijakijom pojede i svega nekoliko mrvica hleba sa glutenom, napomenuto je na skupu Nacionalnog udruženja za kliničku ishranu organizovanog sa ciljem jačanja svesti o prepoznavanju celijakije.

Terapija je na prvi pogled jednostavna

Preporučujemo

Ishrana bez glutena je jedina terapija za celijakiju. Terapija samo na prvi pogled deluje jednostavno, ali nekada je teško primenjiva i u bitnoj meri remeti kvalitet života. Pacijenti, primera radi, moraju dva puta da razmisle da li će da idu na neko slavlje, koje je uglavnom praćeno obrocima čiji je sastavni deo gluten.

Mnogi pacijenti nastoje dosledno da sprovode bezglutensku dijetu, ali zbog neznatnog i nesvesnog dodira sa glutenom dolazi da trajnih simptoma i oštećenja crevne sluzokože. Telo je onda oslabljeno zbog manjka bitnih hranjivih materija, a pored svega dolazi i do razvoja dodatnih bolesti kao što su dijabetes tipa 1, bolesti štitne žlezde.

Stomačne tegobe nisu uvek simptom bolesti

Celijakija može da ošteti bilo koji deo tela, srce, pluća, bubrege, jetru. Lekari upozoravaju da prvi simptomi celijakije uopšte ne moraju da budu bolovi u stomaku. Dodaju da je celijakija bolest koja je još predmet izučavanja, za sada sa dosta nepoznanica. Sumnju na celijakiju najčešće pobuđuje bol u stomaku, nadutost, gasovi, učestao proliv.

- Celijakija se vezuje za pedijatrijsku populaciju, ali ona je bolest i dece i odraslih. Na našem skupu dominiraju pedijatri, cilj je da osnažimo svest o celijakiji kako u opštoj populaciji i posebno kod lekara u opštoj praksi. Bitno je da lekari posumnjaju na celijakiju i kod osoba koje imaju 30, 50, 70 godina, jer smo imali i takve pacijente, kod kojih je bolest dijagnostikovana u starijoj životnoj dobi. U cilju nam je da sve naše lekare edukujemo, ojačamo svest, poboljšamo dijagnostiku, jer je period od prvih simptoma do dijagnoze kod odraslih osoba 6 do 1o godina. Pacijenti mnogo lutaju, pogotovo što simptomi često nisu vezani za digestivni trakt, već neki drugi sistem - rekla je za eKlinika portal dr Nataša Dragutinović, specijalista dečije gastroenterologije.

Kada bi odrasle osobe bez stomačnih tegoba mogle da posumnjaju na celijakiju?

- Neplanirano mršavljenje, anemija i nereagovanje na preparate gvožđa, stalni umor, bolovi u zglobovima, smanjena gustina kostiju neki su od simptoma na osnovu kojih možemo da pomislimo da je u pitanju celijakija. Kod osoba u reproduktivnom periodu moguća je neplodnost, spontani pobačaji, prevremeno rođenje bebe, manja porođajna telesna masa bebe, zato što majka ima celijakiju. Cilj je da lekari opšte prakse posumnjaju na celijakiju i urade antitela pacijentu na tkivnu transglutaminazu, ne moraju svi odmah kod gastroenterologa. Pogotovo osobe iz unutrašnjosti, koje nemaju u blizini gastroenterologa. Uz ovu analizu lakše je utvrditi o čemu se tačno radi i ako je potrebno, ako su antitela povišena, uputi pacijenta gastroenterologu - navodi dr Dragutinović.

Skoro 60 odsto dece je bez simptoma

Na skupu je rečeno i da lekar opšte prakse, internista ili pedijatar u primarnoj praksi, dnevno pogleda oko 50 do 60 pacijenata. To znači da će se svakog drugog dana, u ordinaciji susresti sa pacijentom koji boluje od celijakije, ili sa pacijentom kome celijakija još uvek nije dijagnostikovana. Skoro 60 odsto dece je bez simptoma.

Dr Dragutinović ističe da je u knjizi interne medicine i pedijatrije, na studijama medicine celijakiji  posvećen samo čitav jedan pasus. Pitamo se, da li je to dovoljno, s obzirom da je u pitanju najčešća hronična (doživotna) gastroenterološka, odnosno multisistemska bolest, napomenuto je na skupu koji je prvi u nizu.

Pacijentima je potrebna podrška

Skup je okupio specijaliste raznih grana i nutricioniste kao i predstavnike pacijenata. Vesna Pavkov iz Udruženja Srbije za celijakiju istakla je da je sve više bezglutenskih proizvoda u prodaji, ali da i dalje ne postoji mogućnost da se deca sa celijakijom hrane u vrtićima i školama.

- Imamo svetske stručnjake u Srbiji, dijagnostika napreduje, ali i dalje je potrebna podrška za bolji život obolelih. Nekada pacijent lepo izgleda, a u telu se odvija prava mala bitka - rekla je Pavkov. Ona je podsetila i da svi pacijenti sa dijagnozom celijakije mogu da dobiju na recept 7 kilograma bezglutenskog brašna, ali da i dalje ima problema, jer nisu svi pacijenti u mogućnosti da mese hleb ili kupuju prilično skupe bezglutenske proizvode.

Lekari potvrđuju da slučajna izloženost glutenu, najčešće usled unakrsne kontaminacije ili prisustva skrivenog glutena otežava kontrolu bolesti. Stručnjaci naglašavaju da je celijakija posledica uzajamnog dejstva više faktora, a najbitniji je pojedinačni genski faktor je HLA DQ2/DQ8 lokus. Ovaj faktor rizika je zastupljen i u opštoj populaciji, ali ponovo se kod malog broja osoba razvije i celijakija.