Zašto je stigma u zdravstvu najveća prepreka za HIV pozitivne osobe i kako je moguće rešiti ovaj problem?

Borba protiv stigme najbolji je način da se zaustavi širenje HIV-a i ojača poverenje pacijenata u zdravstvene institucije. Cilj zdravstvenih radnika jeste da se što više osoba testira, veže za zdravstveni sistem, kako bi se sprečilo širenje HIV-a. Digitalizacija zdravstva može da doprinese spasavanju života i istovremeno obezbedi zaštitu najosetljivijih podataka, posebno kada je reč o osobama koje žive sa HIV-om, rečeno je na konferenciji "HIV i digitalizacija - Bez straha".

Kako da zaustavimo HIV?

Lekari kažu da HIV pozitivni pacijenti u Srbiji danas imaju na raspolaganju najsavremenije svetske terapije o trošku države. Dodaju da će mnoge osobe da se testiraju ako veruju u terapiju i zdravstveni sistem. Naglašavaju da je stigma najveći problem u zaustavljanju epidemije.

Preporučujemo

- Manji je broj novootkrivenih i novozaraženih osoba. I to je neki trend koji poslednje dve do tri godine donosi PrEP, koji je u stvari prevencija. To je terapija koju piju osobe koje nemaju HIV, ali su u riziku od HIV infekcije, kako ne bi dobili HIV infekciju. Sve ovo, kao i uspešna HIV terapija, dovodi do toga da zaražene osobe budu nezaražene, to jest ne mogu da prenesu virus. Osoba koja redovno pije terapiju ima nemerljivu količinu virusa u krvi i ne može da prenese virus. I to u stvari jeste premisa zaustavljanja epidemije. Uspešna terapija dovodi do nezaraženosti HIV pozitivnih osoba. Zbog toga moramo da privolimo sve ljude koji žive sa HIV infekcijom da se dijagnostikuju, testiraju, i da ih tako na dobar način integrišemo u zdravstveni sistem. Ovi pacijenti tako čuvaju svoje zdravlje, ali i zdravlje cele nacije, jer kada se leče ne mogu dalje da šire HIV infekciju - ističe prof. dr Jovan Ranin, načelnik odeljenja za HIV i AIDS, Kinike za infektivne i tropske bolesti UKCS.

Najopasnija stigma

Prof. Ranin kaže da na Infektivnoj klinici, gde stručnjaci leče HIV pozitivne osobe duže od 40 godina, nema stigme, ali da problem nastaje kada ovi pacijenti izađu sa Infektivne klinike.

-  Mnogo je bolje nego pre 27 godina kad sam ja počeo da radim, ali i dalje nam treba uklanjanje stigme. Stigma je najopasnija u zdravstvu, ne samo za rešavanje epidemije HIV-a, nego uopšte stigma. I zato treba da se borimo pa čak i digitalizacijom, da podaci HIV osoba budu zaštićeni kada budu trebali usluge nekih naših kolega drugih specijalnosti - kaže prof. Ranin.

Kako izgleda stigma?

Čulo se i da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao centralno nacionalno telo za zaštitu od diskriminacije, dobija pritužbe ljudi koji žive sa HIV-om. Najveći broj pritužbi se odnosi na diskriminaciju u oblasti zdravstvene zaštite. Zatim, rada i zapošljavanja, ali i pružanje nekih usluga.

- U oblasti zdravstvene zaštite se žale na tu diskriminaciju i stigmu javnog obeležavanja njihovog HIV statusa na temperaturnim listama, na zdravstvenim kartonima, odbijanje pružanja usluga. Imali smo čak i neko situaciono testiranje gde je veliki broj stomatoloških ordinacija odbio da pruži uslugu pacijentu koji živi sa HIV-om. Što je potpuno iracionalan strah. Evo i lekari su danas potvrdili, neko ko živi sa HIV-om zapravo živi sa jednom nezaraznom bolešću primenjujući ove inovativne terapije. Tako da danas ljudi koji žive sa HIV-om imaju veći problem u svom okruženju nego što imaju sa svojim zdravljem - navodi Relja Pantić, rukovodilac grupe za pritužbe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Šta je cilj?

Predstavnik Ministarstva zdravlja Nikola Radoman navodi da je u aspektu digitalizacije sve započelo implementacijom elektronskog zdravstvenog kartona. Cilj je da sve informacije - izveštaji, nalazi, laboratorijske analize, rendgenske slike - budu vidljive onom lekaru kod koga je pacijent upućen samo u toku važnosti aktivnog pregleda, odnosno validnosti tog uputa. U svakom drugom slučaju ta veza se prekida i taj lekar više nema uvid u podatke pacijenta, objašnjava Radoman.

-  Naravno, potrebno je da svi budu svesni da je zbog lečenja neophodno da lekar ima uvid u podatke. Kako ćemo tu dijagnozu na neki način isključiti u nekim situacijama je nešto što ćemo interno razmatrati. Nastojaćemo da vidimo šta je tu moguće uraditi, a da zadovoljimo obe strane. Smatram da je zdravstvenom profesionalcu neophodan određen broj podataka da bi nekoga lečio, ali tu smo da o tome razgovaramo - navodi Radoman.

On naglašava da se u ovom momentu sprovodi pilot projekat u četiri zdravstvene ustanove - Zdravstveni centar Aranđelovac, Dom zdravlja Kragujevac, Klinički centar Kragujevac i Zdravstveni centar Gornji Milanovac.  Kada je u pitanju zaštita podataka novina je uspostavljanje takozvanog lokalnog zaštitnog broja (LZB).  Radoman kaže da taj broj ne sadrži JMBG pacijenta niti njegov status osiguranika. Dodaje da je na taj način dodatno podignuta bezbednost i samo određeni sistem zna iza kojeg LZB broja postoje određeni podaci.

(eKlinika)