Nismo još potpuno spremni da prihvatimo da HIV i zdravlje mogu postojati zajedno. Još mnogo je predrsauda, osobe sa HIV-om se i dalje izbegavaju u nekim sredinama i pored toga što je savremena terapija omogućila nosiocima virusa da vode uobičajeni život, imaju potomstvo i dostojanstveno ostare, rekli su na konferenciji za novinare lekari i predstavnici Centra za seksualno i reproduktivno zdravlje “Potent” koji već dugi niz godina pružaju podršku osobama koje žive sa HIV-om.
Globalni cilj da 95 odsto osoba koje žive sa HIV zna svoj status
Predstavnici Centra su najavili i Evropsku nedelju testiranja i pozivali svi građani da se testiraju i uključe u kampanju „HIV i zdrav“ koja menja percepciju o HIV, razbija tabue i pruža podršku onima koji žive sa ovim virusom.
Testiranje na HIV u Srbiji je već dugi niz godina dostupno, besplatno, poverljivo i može biti anonimno. Zavodi za javno zdravlje i Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata obavljaju dobrovoljno savetovanje i testiranje na HIV, hepatitis B i C, dok organizacije civilnog društva sarađuju sa zdravstvenim ustanovama, pružajući uslugu sa kvalitetnim testovima i obučenim kadrom. Savetovanje pre i nakon testiranja pomaže ljudima da prepoznaju rizične situacije i smanje svoje rizike.
– Globalni cilj do 2025. godine je da 95 odsto osoba koje žive sa HIV zna svoj status, 95 odsto osoba koje zna svoj status započne lečenje, a da 95 odsto osoba na terapiji ne može preneti infekciju. Statistika pokazuje da gotovo 50 odsto osoba koje saznaju da imaju HIV već imaju oštećen imuni sistem, što ukazuje na to da se nisu testirali na vreme. U Srbiji se više od 90 odsto infekcija prenosi seksualnim putem, najzastupljenija je grupa uzrasta 30-50 godina, pri čemu su to većinom muškarci. Danas u Srbiji sa HIV-om živi oko 3.550 ljudi, a procene SZO govore da još između 600 i 1.200 osoba nije svesno svog stanja – objašnjava prim. dr Biljana Begović Vuksanović, epidemiolog i šef Odseka za HIV/ AIDS i PPI u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Dr Begović navodi da osobe koje žive sa HIV u Srbiji imaju mogućnost da žive dug i kvalitetan život.
– Terapija smanjuje broj virusnih kopija do nivoa koji onemogućava prenos HIV. Savremena terapija čuva imuni sistem i štiti partnere obolelih, sprečavajući dalje širenje infekcije. Osim toga, terapija se koristi i kao prevencija, kroz preekspozicionu i postekspozicionu profilaksu, gde osobe uzimaju lekove pre ili nakon rizičnih situacija kako bi smanjile mogućnost infekcije – kaže dr Begović.
HIV nije smrtna presuda
Nakon nekoliko meseci od početka lečenja, broj virusnih kopija u cirkulaciji se do te mere smanji da infekcija više ne može da se prenese. Najsavremenija terapija, koja je dostupna u našoj zemlji, osim što je važna za osobe koje žive sa HIV, važna je i kao prevencija, jer se određene kombinacije lekova koriste kao pre ili postekspoziciona profilaksa. To znači da osoba pre izlaganju nekoj rizičnoj situaciji (seksualnom odnosu, korišćenju narkotika) uzima određene lekove kako ne bi došlo do infekcije HIV-om, odnosno ako se rizik već desio, u narednih 24-48 časova počinje da pije određene lekova narednih 28 dana, kako bi se u značajnoj meri smanjio rizik.
– Zahvaljujući savremenoj antiretrovirusnoj terapiji (ART), HIV danas nije smrtna presuda, već hronično stanje koje se uspešno kontroliše. Osobe koje redovno uzimaju terapiju mogu imati životni vek izjednačen sa opštom populacijom. Ključno je da postignu nemerljivu viremiju – što znači da ne mogu preneti virus, a što potvrđuje i poruka N=N, odnosno ‘Nemerljiv = Nezarazan’. Ova činjenica ima moć da ne samo zaštiti zdravlje, već i razbije duboko ukorenjenu stigmu – ističe dr Ivana Gmizić, infektolog Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Dr Gmizić dodaje da ipak, polovina osoba i dalje sazna za HIV tek u poodmakloj fazi, jer infekcija može dugo trajati bez simptoma.
– Zato je testiranje presudno, brzo, jednostavno i dostupno, ono omogućava rano započinjanje terapije i zaštitu imunog sistema. Prevencija i rana dijagnoza, uz PrEP i PEP kao moderne preventivne alate, čine osnovu uspešne borbe protiv virusa. Naš zadatak nije samo medicinski, on je i društveni. Moramo graditi zajednicu koja je informisana, solidarna i oslobođena predrasuda. Samo tako možemo zaustaviti ne virus, već i štetu koju stigma svakodnevno nanosi ljudima koji žive sa HIV – kaže dr Gmizić.
Obrazovanje i jačanje svesti
Centar za seksualno i reproduktivno zdravlje “Potent” već dugi niz godina pruža podršku osobama koje žive sa HIV-om (PLHIV), uz poseban fokus na edukaciju i podizanje svesti o važnosti prevencije, dijagnostike i lečenja.
– Naša misija je da osobama koje žive sa HIV obezbedimo pristup zdravstvenim uslugama, psihološkoj podršci i da im pomognemo da žive dostojanstveno, bez stida i diskriminacije. Pružamo dobrovolno, poverljivo savetovanje i testiranje (DPST) uz podršku stručnjaka iz oblasti HIV-a i seksualnog zdravlja. Testiranje je besplatno, anonimno i obavlja se u sigurnom i podržavajućem okruženju, svakog radnog dana, uz prethodno zakazivanje putem našeg sajta. Naš tim pruža sve potrebne informacije i podršku tokom procesa. Pored testiranja, Potent je posvećen kontinuiranoj edukaciji zajednice o prevenciji HIV, redovnim testiranjima i savremenim metodama lečenja. Radimo na smanjenju stigme i diskriminacije, kao i na širenju znanja o PrEP i PEP terapijama – kaže Aleksandar Nikolić, iz Centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“.
Šta je teže od dijagnoze?
Istraživanje udruženja „Potent“ pokazalo je da je 10 odsto pacijenata imalo neki psihološki izazov pre nego što im je otkriven HIV status, a isto toliko njih i nakon dijagnoze. To pokazuje da ljudima treba podrška, saosećanje i neko kome mogu da veruju.
– Mnogi ističu da im je teže da podnesu osudu okoline nego samu dijagnozu. Stigma i diskriminacija izazivaju osećaj srama, straha i nesigurnosti, dodatno opterećujući već složen proces suočavanja sa bolešću. Kada se dobije pozitivan rezultat, to često izaziva šok, poricanje i osećaj gubitka kontrole. Psihološka podrška tada igra ključnu ulogu, pomaže osobi da prepozna sopstvenu snagu, nauči da se nosi sa strahovima i ponovo preuzme aktivnu ulogu u svom životu. Društvo ima odgovornost da osobama koje žive sa HIV-om omogući život bez osude, sa punim pravom na terapiju, podršku i dostojanstvo – objasnila je Jelena Mitić, psiholog i psihoterapeut Centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“.
