Teška astma je poseban, ozbiljan oblik astme, hronične bolesti disajnih puteva pluća. Lečenje zahteva redovnu primenu najviših doza standardnih lekova za lečenje astme, kao što su inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori, a vrlo često i oralnih kortikosteroida zbog akutnih napada astme. Uprkos ovim agresivnim terapijskim pristupima, simptomi kao što su gušenje, kašalj i stezanje u grudima su učestali i intenzivni zbog čega osobe sa teškom astmom imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a pogoršanja bolesti mogu biti opasna po život.
Teška astma je kao vožnja kajaka rečnim brzacima
– Život pacijenata sa teškom astmom je kao da se odjednom nađete u kajaku na brzacima reke, a da prethodno nikada niste upravljali kajakom. Osetili bi ste se uznemireno i uplašeno, a vrlo brzo i umorno i iscrpljeno. Nespretno upravljanje kajakom značajno povećava šanse da udarite u stene i oštetite kajak ili se prevrnete i upadnete u vodu iz koje se teško izvlačite. Sami ne možete da nađete izlaz, ne možete da se dokopate obale i morate dalje da veslate, ali je reka divlja, veslanje je sve teže i rizik da ponovo upadnete u vodu – sve veći. Pacijenti sa teškom astmom se svakodnevno bore sa simptomima, to ih umara i iscrpljuje, a pogoršanja mogu dovesti do trajnih oštećenja pluća i mogu biti toliko teška da im je život u opasnosti. Ovo se ponavlja, iz dana u dan, iz godine u godinu. Velike su šanse da na ovom putu dođe do trajnog oštećenja pluća, što će otežati dalje lečenje – ovako u razgovoru za eKlinika portal drugima dočarava kako izgleda svakodnevni život osobe sa teškom astmom doc. dr Sanja Hromiš, specijalista pulmologije – subspecijalista alergologije, rukovodilac Klinike za alergiju, opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
„Nemojte sami voziti kajak po brzacima, tražite pomoć!“
Zadatak nas doktora jeste da naučimo pacijente da voze kajak po brzacima, ali i da ih što pre usmerimo ka mirnom toku reke, ističe naša sagovornica.
– Ako nam to pođe za rukom i kod pacijenata sa teškom astmom započnemo pravovremeno adekvatno lečenje, pre nastanka oštećenja pluća, velike su šanse da će oni moći da nastave normalno svoj život, da u njemu uživaju, budu produktivni i radno sposobni. Ako su već i nastale neke posledice, adekvatno lečenje će omogućiti znatno lakše upravljanje astmom, a pacijenti će naučiti da žive sa svojom bolešću, moći će da planiraju svoje aktivnosti i vreme bez straha od iznenadnih teških pogoršanja. Ali, ako ih ostavimo da se sami bore ili zakasnimo sa pružanjem pomoći, bolest će ih iscrpeti, trajno narušiti njihovo zdravlje i dovesti do nastanka invaliditeta. Nemojte sami voziti kajak po brzacima, tražite pomoć! – poručuje dr Hromiš.
Psihološka podrška je efektan „lek“ za pacijente sa teškom astmom i ne treba je izbegavati
Govoreći o životu pacijenata sa teškom astmom dr Hromiš potvrđuje da ima pacijenata koji ne uzimaju redovno standardne lekove za astmu (pumpice) i da time prave veliku grešku. Kaže – pacijenti ponekada uzimaju oralne kortikosteroide na svoju ruku, a nekada svom lekaru izbegavaju da kažu sa kakvim se sve teškoćama susreću, kakve tegobe imaju i kako ih rešavaju, bojeći se da im se ne predloži ostanak u bolnici ili da ih „ne grde“ zbog njihovih navika ili postupaka.
– Moramo da znamo šta im se dešava. Mislim da se nekada „stide“ da nam kažu celu istinu, da nisu uzimali redovno inhalatornu terapiju ili su uzimali oralne kortikosteroide, da su krečili kući, kosili travu ili spremali podrum uprkos tome što smo ih predhodno upoznali sa aktivnostima koje treba izbegavati. Lekari nisu tu da ih osude za njihove postupke, već su tu da im daju savete i odrede odgovarajuće lečenje. Naravno, ako neko namerno i stalno izbegava sve savete onda takvo lečenje postaje besmisleno i pacijenti treba da potaže drugog lekara kome veruju i čijih saveta će se pridržavati – ističe na sagovornica eKlinika portala.
Psiholog može da nauči pacijenta da prihvati svoju bolesti i da sa njom živi
Dr Hromiš podseća da Institut za plućne bolesti Vojvodine ima i psihologa i misli da je psihološka podrška jako važna. Ponekada pacijenti teško prihvataju ovu vrstu pomoći, smatraju to svojom slabošću i porazom njihove ličnosti.
– Nekada to pogrešno shvate pa kažu „Mogu ja sam da se izborim, znam kako da se nosim sa svojim problemima, nije mi potreban psiholog“. Ali, živeti sa teškom hroničnom bolešću je nekada stvarno teško i normalno je da utiče na psihološke aspekte ličnosti, da se jave znaci anksioznosti i depresije kada se kraj mukama ne nazire. Zato prihvatanje psihološke podrške može značajno promeniti život na bolje. Psiholog će pokušati da pomogne da se neke životno važne stvari sagledaju na drugačiji način, da pacijenti nauče da prihvate svoju bolesti i da sa njom žive – poručuje dr Hromiš i ističe da je sve važno.
– Važno je da pacijenti uzimaju redovno svoju propisanu terapiju, važno je otkriti i lečiti sve pridružene bolesti, važno je da nam kažu sve simptome koje imaju, čak i onda kada se ne čini da imaju veze sa astmom, važno je da imaju psihološku podršku onoliko koliko je potrebno. Nekome svakih pet dana, nekome jednom u šest meseci, znači onoliko koliko je svakome od njih potrebna. I važno je da redovno dolaze na kontrole, da veruju u to da može da im bude bolje, a zaista može – savetuje dr Hromiš i podseća da danas postoje dobre opcije lečenja kojih ranije nije bilo. Pacijentima poručuje da treba da se upoznaju sa svojom bolešću i svim mogućnostima lečenja i da traže pomoć. Moraju da budu proaktivni i moraju da traže sebi pomoć.
Teška astma ne može pravilno da se leči ako se ne uspostavi normalna funkcija nosa
Od pridruženih bolesti, kod pacijenata sa teškom astmom, najčešće su bolesti gornjih disajnih puteva. Dr Sanja Hromiš podseća da nos nije samo otvor kroz koju vazduh ulazi i izlazi.
– Nos ima svoju funkciju, u njemu se vazduh zagreva, čisti i vlaži, tako da je jako važno da pacijenti ne dišu na usta, već na nos, jer svaka bolest gornjih disajnih puteva utiče i na astmu. Nema pravog lečenja astme dok se ne uspostavi normalna funkcija nosa! Ono što se još često javlja kod ovih pacijenata jeste GERB – gastroezofagealna refluksna bolest, kada se sadržaj želuca vraća u jednjak i grlo. Pacijenti koji imaju GERB imaju simptome kao što su osećaj kiseline u želucu I žgaravica, ali često ovi tipični simptomi mogu izostati, a umesto njih se može javiti osećaj „knedle“ u grlu, suvi kašalj ili promuklost. Ukoliko su ove refluksne epizode česte one mogu uticati i na sama pluća, jer se deo sadržaja preliva i u disajne puteve što izaziva simptome, zbog čega se GERB mora lečiti – objašnjava sagovornica eKlinika portala.
Oralni kortikosteroidi oslobađaju simptoma, ali razvijaju nove bolesti
– Skrenula bih pažnji i na poremećaj disanja tokom spavanja, takozvanu „sleep apneu“ kada se javljaju prekidi disanja tokom spavanja koji dovode do značajnog pada saturacije kiseonika u krvi. Ukoliko pacijenti hrču, pospani su tokom dana ili zaspe kada sede na stolici, treba da se jave lekaru da se ispita da li možda imaju taj problem. Ovo oboljenje može pogoršavati ili imitirati astmu, a može i samo po sebi uzrokovati oštećenje srca, mozga i bubrega, pa ga je važno na vreme otkriti i lečiti. Ponekada je za lečenje „sleep apneje“ neophodno nabaviti aparat koji pomaže da
disajni putevi ostanu otvoreni tokom noći čime se sprečava ovaj poremećaj – naglašava dr Hromiš i dodaje da za najteže oblike ove bolesti aparati mogu da dobiju i preko Fonda zdravstvenog osiguranja, o čemu odlučuje stručna komisija fonda.
– Ali, ono na šta bih ja možda najviše skrenula pažnju to je da pacijenti, naročito sa teškom astmom, vrlo često uzimaju samostalno oralne kortikosteroide. Ovi lekovi ih brzo oslobode simptoma, pacijenti se bolje osećaju i kažu „ja znam šta meni treba, treba mi oralni kortikosteroid, lakše mi je sa tim lekom“. Činjenica je da to jeste tako i da su nam ti lekovi jako važni, ali samo u pogoršanjima jer samo sa njima možemo da zaustavimo napad astme. Sa druge strane, oralni kortikosteroidi prave užasne sporedne efekte ukoliko se uzimaju često, dugotrajno ili kao osnovni lekovi za kontrolu simptoma. Kako da kažem, od tih lekova pacijenti se neće osećati dobro, lekovi utiču na raspoloženje, dovode do nesanice, lice se zaokruži, a mišići na rukama i nogama se stanjuju zbog čega se javlja slabost, pojavljuju se strije i modrice po koži. Neželjeni efekti kortikosteroida se akumuliraju (nakupljaju), možemo reći da se „talože“. Svaki kortikosteroid koji ste uneli u sebe ikada u životu povećava rizik za nastanak gojaznosti, gastritisa, osteoporoze, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, katakarte i drugih oboljenja. Oralne kortikosteroide treba čuvati za pogoršanja astme, a pogoršanja treba sprečiti pravilnom i redovnom upotrebom inhalatorne terapije astme. Znači, cilj lečenja astme je da pacijenti nemaju potrebe za oralnim kortikosteroidima, nikako da ovim lekovima smanjuju simptome i pokušavaju da kontrolišu astmu – upozorava dr Sanja Hromiš.
Da bi se lečila teška astma važno je da se izleče i sve ostale pridružene bolesti
Pre šest godina, na primer, pacijenti sa teškom astmom u našoj zemlji su često lečeni malim dozama oralnih kortikosteroida kako bi astmu, makar delimično održali pod kontrolom. Nije bilo drugih mogućnosti lečenja. S obzirom na to da sada imamo nove, inovativne biološke lekove za lečenje teške astme, prosto je neprihvatljivo da se oralni kortikosteroidi primenjuju dugotrajno i toga ljudi moraju da budu svesni.
– Danas se lečenje teške astme značajno poboljšalo, imamo nove inovativne biološke lekove koji su potpuno promenili tok i ishod teške astme. Biološki lekovi su posebno pripravljene bioaktivne supstance, monoklonska antitela, koji su usmereni na specifične molekule ili ćelije koje igraju ključnu ulogu u upalnom procesu astme (npr. imunoglobulin E ili interleukine). Za razliku od standardne terapije koja se uzima putem inhalacija, biološki lekovi se primenjuju putem podkožnih injekcija ili intraveskih infuzija u zdravstvenim ustanovama. Važno je napomenuti da se ova terapija uvek primenjuje zajedno sa standardnom terapijom (inhalatornom) astme I da ona nije zamena za pumpice, već dodatak kod pacijenata kod kojih bolest nije moguće kontrolisati samo standardnim lekovima. Biološka terapije je dovela do velikog pomaka u lečenju teške astme, jer obezbeđuje da se uspostavi kontrola bolesti, a pacijenti ponovo vrate normalnom životu, budu radno sposobni, funkcionalni u svojim porodicama i socijalno aktivni. Najvažnije je da primena ovih lekova nije udružena sa nastankom pridruženih bolesti, kao što je slučaj sa oralnim kortikosteroidima i na to bih izrazito skrenula pažnju – poručuje čitaocima eKlinika portala doc. dr Sanja Hromiš, specijalista pulmologije, subspecijalista alergolog rukovodilac Klinike za alergije, opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
