Osobe sa astmom, od koje boluje oko 262 miliona ljudi u svetu, uskoro bi mogle da dobiju efikasniji tretman koji će im omogućiti lakše disanje zahvaljujući rezultatima novog istraživanja koje je vodio Edith Cowan University. Studija objavljena u European Respiratory Journal, koju su vodili dr Stacey Reinke sa ECU i dr Craig Wheelock sa švedskog Karolinska Institute, otkrila je da teški astmatičari imaju jasan biohemijski (metabolit) profil, koji se može otkriti u urinu, u poređenju sa blagim do umerenim astmatičarima i zdravim osobama.
Osobe sa teškom astmom imaju manjak karnitina
Istraživači su analizirali uzorke urina od više od 600 učesnika iz 11 zemalja u okviru U-BIOPRED studije, inicijative koja se realizuje širom Evrope kako bi se identifikovali i bolje definisali različiti podtipovi teške astme. Naučnici su otkrili da je specifična vrsta metabolita, nazvanog karnitini, smanjena kod teških astmatičara. A karnitini igraju važnu ulogu u stvaranju ćelijske energije i imunološkim odgovorima. Ova nova otkrića, kako je istaknuto, pomoći će istraživačima da rade na novim, efikasnijim terapijama za astmatičare.
Potrebno je ispitati hemijski profil tela ili metabolom
Dr Stacey Reinke iz Centra za integrativnu metabolomiku i računarsku biologiju na Edith Cowan University naglasila je da je od vitalnog značaja da se poboljša lečenje astme. Ona je navela primer da oko 2,7 miliona Australijanaca ima astmu, a u 2020. bilo je 417 smrtnih slučajeva povezanih sa astmom.
– Teška astma je stanje kada neko ima pati od nekontrolisane astme, uprkos tome što se leči lekovima i adekvatnim terapijama. Kako bismo identifikovali i razvili nove opcije lečenja, prvo moramo bolje da definišemo osnovne mehanizme bolesti – naglasila je dr Reinke. Jedan od načina da se to uradi je da se ispita hemijski profil tela, ili „metabolom“, koji daje snimak trenutnog fiziološkog stanja osobe i daje koristan uvid u procese bolesti.
– U ovom slučaju, uspeli smo da koristimo urinarni metabolom astmatičara kako bi identifikovali fundamentalne razlike u energetskom metabolizmu, koje mogu da predstavljaju metu za nove intervencije u kontroli astme – istakla je dr Reinke.
Može li urin da otkrije šta se dešava u plućima osobe sa astmom?
Dr Reinke je objasnila da može da bude teško i invazivno direktno istražiti pluća, ali, na sreću ona sadrže mnogo krvnih sudova.
– Upravo zbog toga sve biohemijske promene u plućima mogu da uđu u krvotok, a zatim se izluče urinom. Ovo su preliminarni rezultati, ali mi ćemo nastaviti da istražujemo metabolizam karnitina kako bismo procenili njegov potencijal kao novi cilj lečenja astme – navela je dr Reinke i podsetila da urinarni metabotip teške astme pokazuje smanjenje metabolizma karnitina, nezavisno od oralnog lečenja kortikosteroidima.
