Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

6 simptoma koji nas upozoravaju na razvoj bolesti pluća

Priredio/la: Ma.R.
17:00 - 11. 11. 2021.

Pluća neprestano rade, zato je potrebno odmah reagovati na određene, neobične pojave 

pluća, bronhije, alveole Naša pluća nalaze se u grudnoj šupljini, a satkana su od miliona sitnih cevčica kroz koje vazduh prolazi Foto: Shutterstock

I kad smo budni i kada spavamo, naša pluća rade, a procenjuje se da dnevno naprave i do 20.000 udisaja. Do 50. godine života udahnemo vazduh oko 400 miliona puta. Pluća unose kiseonik u krv, šalju ga u našu svaku ćeliju, i pomažu da se organizam oslobodi ugljen-dioksida (CO2), koji je opasan i toksičan, ako se ne eliminiše iz tela.

Kako vazduh ulazi u pluća

Kada vazduh udahnemo kroz nos, sitne dlačice mu pomažu da se oslobodi prašine i klica. Zatim prolazi kroz sinuse čija je uloga da vazduh dovedu do prave temperature i zadovoljavajućeg nivoa vlage. Tokom vežbanja, ili ako vam je nos zapušen, vazduh normalno ulazi i kroz usta. Dalje prolazi kroz grlo i dušnik koji se deli na dve bronhijalne cevi, po jednu za svako plućno krilo.

Bronhijalno stablo

Svaka bronhijalna cev u plućima se grana u lavirint od manjih cevi (grančica). I ovde unutrašnje male dlake (cilije) pomažu u eliminisanju prašine i klica koje onda iskašljemo, izbacimo kijanjem ili progutamo. Najmanje cevi (grane) u plućima se zovu bronhiole, a završavaju se malim vazdušnim kesama koje se nazivaju alveole. Ovaj cevasti sistem u plućima lekari zovu bronhijalno stablo, jer podseća na drvo.

Uloga alveola

U svakim plućima se nalazi na stotine miliona ovih sitnih, delikatnih kesica. Unutrašnjost alveola čine sićušni krvni sudovi (kapilari), kroz koje kiseonik ulazi u krv i izbacuje ugljen – dioksid. Kada se pluća razbole, bilo da je uzrok pušenje, zagađenje, udisanje nekih hemikalija, plesan, prisustvo bakterija ili virusa poput onog koji izaziva covid 19, alveole često počnu da se razgrađuju.

Od čega su pluća napravljena?

Specijalno tkivo nalik sunđeru koje se lako rasteže, i ali i vraća svoj oblik bez oštećenja, osnova je građe pluća. Desno plućno krilo e je podeljeno na tri dela ili na „režnjeve“, a svaki režanj se širi kao balon pri udisanju i prazni pri izdisaju. Naše levo plućno krilo je malo manje, sa dva režnja i srcem u blizini. Tanka obloga koja se zove pleura pokriva oba plućna krila.

Položaj u telu

Grudna šupljina (grudni koš) je prostor u kome su se „smestili“ naša pluća i srce, oko kojih se nalaze rebra i mišići. Dijafragma je veliki mišić koji predstavlja samo dno dela u kome se nalaze pluća. U centru je medijastinum, koji praktično drži srce, timusnu žlezdu i druge organe i razdvaja pluća. Ako je jedno probušeno ili oštećeno, drugo može i dalje da radi samostalno.

Pleura

Tanka, klizava membrana koja pokriva spoljašnjost svakog posebnog režnja pluća i oblaže unutrašnji sloj grudnog koša zove se pleura, a tanji sloj tečnosti odvaja pleuralne membrane jednu od druge. Upravo ta tečnost olakšava plućima da nastave da se „pokreću“ glatko i ravnomerno kada se šire, skupljaju i vraćaju nakon svakog udisaja, ali i da budu bezbedna kada smo u pokretu ili nekim drugim aktivnostima.

Kako udišemo i izdišemo vazduh

Dijafragma, mišić u obliku kupole na dnu grudnog koša, spušta se prema crevima, a u isto vreme, grudni mišići izvlače rebra prema gore, kako bi napravili više prostora za širenje pluća. Tako funkcioniše udisaj kroz nos ili usta. Da bismo izdahnuli, naša dijafragma se gura nazad, a mišići grudnog koša se opuštaju kako bi izbacili vazduh sa ugljen – dioksidom iz pluća.

Brzina disanja

Brzina disanja (respiracije) predstavlja broj udisaja koje vaša pluća odrade u minutu. Normalnim se smatra opseg između 12 i 20 udisaja u minuti. I više i manje od toga može biti znak nekog zdravstvenog problema koji može, ali i ne mora da se odnosi direktno na pluća (bolesti srca, anksioznost, astma, upala pluća, zloupotreba droga…)

Kako naša pluća stare

Starimo mi, ali stare i naša pluća, pa se tako i menjaju. Najčešće slabi dijafragma, a plućno tkivo počinje da gubi rastegljivost, što može da suzi disajne puteve. Kosti i mišići u grudnom košu mogu da se smanje ostavljajući manje prostora za širenje pluća u udisaju i izdisaju. Sa godinama slabi i naš imunološki sistem, što pluća može da učini manje otpornim na infekcije.

Upozoravajući znaci plućnih bolesti na koje treba odmah odreagovati

  • Iskašljavanje krvi – odmah se obratite lekaru
  • Ostajete bez daha – nemojte zanemariti ako se ponavlja i ne prestaje
  • Hronični kašalj – ako traje duže od mesec dana
  • Zviždanje u plućima – nešto je suzilo ili blokiralo vaše disajne puteve, proverite šta
  • Iskašljavanje sluzi – ako traje duže od mesec dana, može značiti i nešto ozbiljnije
  • Bol u grudima – naročito ako se pogoršava kada dišete ili kašljete.

Pušenje najveći neprijatelj pluća

Duvanski dim sužava disajne puteve i otežava disanje, a iziritirana pluća izazivaju mučan i naporan kašalj. Vremenom, dim uništava plućno tkivo i može da izazove rak, a važi za najznačajniji  uzrok karcinoma pluća i HOBP, bolesti koja polaku uništava vaše alveole.

Ostavljanje cigareta, umerena fizička aktivnost na otvorenom, i izbegavanje kretanja pri velikom zagađenju vazduha, važna su prevencija u cilju što boljeg zdravlja pluća. 

TEME:
Cvetkovic M.Goran Zajecar 19000
7:59, 15. 11. 2021. Odgovori

Hvala puno za ovako detaljno izlaganje o vitalnom delu covecijeg tela,jos jednom vam hvala.VELIKI POZDRAV !

Đorđe
18:06, 05. 12. 2021. Odgovori

Svaka čast za ovako jasan, suštinski bitan i koristan tekst. Puno pozdrava iz Subotice.

Goran
17:40, 06. 12. 2021. Odgovori

Hvala mnogo na ovako lepom i savesnom objasnjavanju korisnom svakako.

Mile
12:45, 07. 12. 2021. Odgovori

Svaka čast za iscrpno obrazloženja.

Ljiljana
18:45, 07. 12. 2021. Odgovori

Samo bih se pridružila prethodnim komentarima i zahvalila na opsežnim informacijama vezanim za pluća…

Jovanka Runjo
19:23, 07. 12. 2021. Odgovori

Hvala za ovaj tekst,lepo objašnjeno.Pozdrav

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend