Šta osobe sa dijabetesom ne bi trebalo da jedu svakog dana: Problem nisu samo slatkiši

Kada se govori o ishrani osoba sa dijabetesom, prvo se pomisli na kolače, čokoladu i gazirane napitke. Međutim, šećer u krvi mogu da otežaju i namirnice koje ne smatramo slatkim, poput belog hleba, peciva, velikih porcija pirinča, krekera i pržene hrane. To ne znači da postoji univerzalna lista zabranjenih namirnica, već da neke od njih nisu dobar izbor za svaki dan.

Na nivo glukoze ne utiče samo vrsta hrane. Važni su količina, sastav celog obroka, vreme jela, fizička aktivnost, kao i terapija koju osoba koristi. Ista namirnica zato ne mora kod svakoga da izazove isti porast šećera.

Američko udruženje za dijabetes naglašava da kontrola bolesti ne zavisi od jednog obroka, već od načina ishrane tokom vremena. Preporuka je da se prednost daje povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama, nemasnim izvorima proteina i minimalno prerađenoj hrani, uz ograničavanje dodatih šećera, rafinisanih žitarica, zasićenih masti i prevelikog unosa soli.

Beli hleb, peciva i krekeri nisu bezazleni zato što nisu slatki

Beli hleb, kifle, lisnata testa, krekeri i mnoge vrste grickalica sadrže dosta rafinisanih ugljenih hidrata, a malo vlakana. Oni se brzo razlažu do glukoze i mogu da dovedu do naglog porasta šećera u krvi, naročito kada se pojedu u većoj količini ili bez proteina, masti i povrća. Slično važi za velike porcije belog pirinča, obične testenine i krompira. Ove namirnice ne moraju potpuno da se izbace, ali je važno kontrolisati porciju i kombinovati ih sa povrćem, mahunarkama, ribom, mesom, jajima ili drugim izvorom proteina.

Umesto belog peciva svakoga dana, bolji izbor mogu biti integralni hleb sa jasno navedenim celim zrnom, ovsene pahuljice, ječam, heljda ili mahunarke. Ipak, oznaka „integralno“ ne znači da se namirnica može jesti bez ograničenja. I integralni proizvodi sadrže ugljene hidrate i utiču na glikemiju.

Sok od voća nije isto što i celo voće

Voćni sok često se doživljava kao zdrav napitak. Ipak, ceđenjem ili industrijskom preradom uklanja se veliki deo vlakana, pa šećer iz soka brže dospeva u krv. Uz to, za jednu čašu soka obično je potrebno nekoliko komada voća, što znači da se za kratko vreme može uneti znatno više šećera nego jedenjem jednog ploda. Za svakodnevnu hidrataciju bolji izbor su voda, mineralna voda bez dodatog šećera, nezaslađeni čaj ili kafa bez šećera. Celo voće uglavnom je bolji izbor od soka jer sadrži vlakna i duže se jede, ali su i tada važni vrsta voća i količina.

Postoji važan izuzetak: voćni sok može da se koristi za brzo podizanje šećera kod hipoglikemije. Prema preporuci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, nizak šećer može se zbrinuti sa približno 15 grama brzo delujućih ugljenih hidrata, na primer sa oko pola čaše soka, a glikemiju treba ponovo proveriti posle 15 minuta. To, međutim, nije razlog da se sok pije redovno uz obroke.

Pržena hrana i suhomesnati proizvodi donose drugačiji rizik

Prženo meso, pomfrit i brza hrana ne moraju uvek odmah da izazovu veliki skok glukoze, ali često sadrže mnogo kalorija, soli i nezdravih masti. Masni obroci mogu i da uspore varenje, pa se porast šećera nekada javlja nekoliko sati nakon jela i traje duže nego što se očekuje. Česta upotreba slanine, kobasica, viršli, salama i drugih prerađenih mesnih proizvoda posebno je nepovoljna zbog velikog sadržaja soli i zasićenih masti. Osobe sa dijabetesom već imaju povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova, pa izbor hrane ne treba da bude usmeren samo na trenutnu vrednost šećera.

Bolji svakodnevni izvori proteina su riba, piletina bez kože, jaja, pasulj, sočivo, leblebije, nemasni mlečni proizvodi i umerene količine neprerađenog mesa.

„Bez dodatog šećera“ ne znači i bez ugljenih hidrata

Keksi, čokolade, namazi i drugi proizvodi sa oznakom „bez šećera“ mogu da sadrže skrob, brašno, zasićene masti i dosta kalorija. Neki zaslađivači iz grupe šećernih alkohola mogu, u većoj količini, da izazovu nadimanje i dijareju. Zbog toga je važno pročitati celu deklaraciju, a ne samo natpis na prednjoj strani pakovanja. Posebnu pažnju treba obratiti na:

• količinu ugljenih hidrata po porciji
• veličinu porcije na koju se podaci odnose
• sadržaj dodatih šećera
• količinu vlakana
• zasićene masti
• sadržaj soli, odnosno natrijuma.

Da li obroci moraju da budu uvek u isto vreme?

Redovan raspored obroka može da olakša kontrolu glikemije, ali ne postoji pravilo koje odgovara svima. Preskakanje ili veliko odlaganje obroka može biti naročito rizično za osobe koje koriste insulin ili lekove koji mogu da izazovu hipoglikemiju. Ni potreba za merenjem šećera nije ista kod svih. Osobe na insulinu često moraju da prate glikemiju više puta dnevno ili pomoću senzora, dok kod pojedinih pacijenata sa stabilnim dijabetesom tipa 2 raspored kontrola može biti drugačiji. Plan obroka, fizičke aktivnosti i merenja trebalo bi uskladiti sa lekarom.

Kratka šetnja nakon jela mnogim osobama može da pomogne da ublaže porast glukoze, ali oni koji koriste insulin ili terapiju koja može da snizi šećer moraju da poznaju sopstveni rizik od hipoglikemije.

Kada je potrebno hitno se obratiti lekaru

Jaka žeđ, učestalo mokrenje, bol u stomaku, mučnina, povraćanje, duboko ili ubrzano disanje, zadah koji podseća na voće ili aceton, izražena pospanost i konfuzija mogu ukazivati na dijabetičku ketoacidozu. To je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć, posebno ako je šećer visok i ako su povišeni ketoni.

Sa druge strane, drhtavica, preznojavanje, lupanje srca, glad, vrtoglavica i zbunjenost mogu biti znaci hipoglikemije. Ako osoba izgubi svest ili ne može bezbedno da guta, ne treba joj davati hranu ili piće na usta, već primeniti glukagon ako je dostupan i pozvati hitnu pomoć.

Dobra ishrana kod dijabetesa nije život bez ugljenih hidrata niti neprekidno odricanje. Cilj je da hrana bude raznovrsna, porcije prilagođene, a izbori dovoljno dobri da mogu da se održavaju svakoga dana.

(eKlinika.rs)