Zašto glad ne prestaje? Želimir Bantić objašnjava kako šećer i insulin utiču na gojaznost

Kao dečak, Želimir Bantić često je bio bolestan. Temperature, prehlade, antibiotici, odlasci kod lekara i u apoteke bili su deo njegove svakodnevice. Tada nije mogao da nasluti da će upravo ta iskustva odrediti njegov životni put i pretvoriti ga u jednog od poznatih edukatora, na društvenim mrežama, o zdravim navikama u regionu.

Danas je specijalista farmacije, osnivač Akademije zdravih navika i čovek čije edukativne sadržaje na društvenim mrežama svakodnevno prati veliki broj ljudi. U razgovoru za ePodcast otkrio je kako je od radoznalog dečaka koji je želeo da razume zašto se ljudi razboljevaju stigao do misije da zdravstvene teme približi svima.

– Kao mali sam bio izuzetno bolešljiva osoba. Malo-malo pa temperatura, prehlada, antibiotici, lekari, apoteke. To je bio moj prvi kontakt sa zdravstvenim sistemom i tada sam počeo da se pitam kako nastaju bolesti i da li je zdravlje samo odsustvo bolesti ili nešto mnogo više - ispričao je Bantić.

Tokom studija farmacije i kasnijeg rada shvatio je da lekovi često uspešno rešavaju akutne probleme, ali da na dugoročno zdravlje veliki uticaj imaju svakodnevne navike.

– Video sam koliko ishrana, san, fizička aktivnost i male svakodnevne odluke utiču na naše zdravlje. Zato sam želeo da ljudima približim te jednostavne stvari koje mogu veoma da poboljšaju kvalitet života - rekao je on.

„Gojaznost nije pitanje karaktera“

Jedna od tema o kojoj je najviše govorio bila je gojaznost, za koju smatra da je i dalje veoma pogrešno shvaćena.

– Ljudi često misle da je dovoljno samo da manje jedemo i više vežbamo. Međutim, gojaznost je mnogo kompleksnija od toga. To je hronična bolest u kojoj su poremećeni brojni mehanizmi između mozga, creva i masnog tkiva - objasnio je Bantić.

Zbog toga, kako kaže, osobe sa viškom kilograma ne bi trebalo da osećaju krivicu niti da ih društvo posmatra kao ljude kojima nedostaje disciplina.

Šta nam poručuju skokovi šećera?

Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na merenje šećera u krvi pomoću senzora koje Bantić često koristi u svojim edukativnim video-sadržajima na društvenim mrežama.

– Kada šećer naglo skoči, organizam reaguje velikom količinom insulina. Ako se to dešava često, vremenom ulazimo u začarani krug gladi, umora i skladištenja masnih naslaga - objasnio je.

Dodaje da visoki nivoi insulina otežavaju trošenje masnih rezervi.

Kada je insulin stalno povišen, naše masti su praktično zaključane. Organizam tada mnogo lakše skladišti energiju nego što je troši.

San je važniji nego što mislimo

Iako većina ljudi mršavljenje povezuje isključivo sa hranom, Bantić smatra da se o jednom važnom faktoru govori premalo.

– Ne postoji suplement niti lek koji može da uradi ono što za organizam može kvalitetan san. Kada ne spavamo dovoljno, poremeti se balans hormona gladi i sitosti i mnogo teže kontrolišemo apetit - naglasio je.

„Informacija nije transformacija“

Na kraju razgovora podelio je poruku koju često ponavlja ljudima koji žele da promene životne navike.

– Informacija nije transformacija. Nije dovoljno da nešto čujemo ili pročitamo. Promena nastaje tek kada to znanje počnemo da primenjujemo svakog dana.

U razgovoru smo govorili i o insulinskoj rezistenciji, skokovima šećera, dijetama koje ne daju rezultate, genetici, dugovečnosti i malim navikama koje mogu da unaprede zdravlje.

Ceo razgovor sa Želimirom Bantićem pogledajte na eKlinika YouTube kanalu. Možda ćete upravo u njemu pronaći odgovor na pitanje zašto je nekada mnogo važnije razumeti svoje telo nego brojati kalorije.

(eKlinika.rs)