Ako se kod upale slepog creva pregled čeka duže od 72 sata značajno se povećava rizik od opasnih komplikacija

Najveće globalno istraživanje o upali slepog creva do sada otkrilo je drastične nejednakosti u zdravstvenoj zaštiti širom sveta, pri čemu odlaganje hirurškog pregleda značajno povećava rizik od komplikacija opasnih po život. Međunarodna studija pod nazivom AlliGatOr (Appendicitis Global Outcomes Study), koju su vodili istraživači sa University of Birmingham, obuhvatila je podatke više od 45.000 pacijenata iz 112 zemalja, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu The Lancet Global Health.

Duže čekanje - veći rizik od pucanja slepog creva

Istraživanje je pokazalo direktnu vezu između vremena koje prođe do hirurškog pregleda i rizika od perforacije - pucanja slepog creva, pa tako, na primer:

Preporučujemo

- Kod pacijenata pregledanih u roku od 12 sati od pojave simptoma, stopa pucanja iznosila je oko 23 odsto

-Dok je kod pacijenata, koji su na pregled čekali duže od 72 sata, stopa pucanja slepog creva skočila je na čak 48 procenata.

Upala slepog creva je najčešće hitno hirurško stanje u stomaku na svetu. Ako se ne leči na vreme, pucanje može da dovede do ozbiljnih infekcija i dužeg boravka u bolnici.

Ključni cilj je dovođenje pacijenata na hiruršku procenu u roku od 24 sata od pojave simptoma 

Istraživači su analizirali dve vrste kašnjenja: prebolničko - od pojave simptoma do prvog pregleda hirurga,  i bolničko - od pregleda do same operacije. Utvrđeno je da glavno pogoršanje stanja nastaje tokom prebolničkog kašnjenja, dok kratka odlaganja u samoj bolnici nisu povećala rizik od pucanja.

- Istraživanje pokazuje da bi dovođenje pacijenata na hiruršku procenu u roku od 24 sata od pojave simptoma trebalo da bude ključni cilj zdravstvenih sistema širom sveta, kako bi se poboljšali i ishod lečenja i iskustvo pacijenata - smatra dr Dmitri Nepogodiev sa University of Birmingham i jedan od vodećih autora studije.

Kod upale slepog creva ogromne su globalne nejednakosti u lečenju

Studija je razotkrila poražavajuće razlike u pristupu dijagnostici i savremenim metodama lečenja između bogatih i siromašnih zemalja. Podaci su pokazali da:

- Pristup CT skeneru u zemljama sa visokim prihodima ima 58,6 odsto pacijenata, dok u zemljama sa niskim prihodima taj procenat iznosi svega 5,6 procenata.

- Minimalno invazivna (laparoskopska) hirurgija u bogatim zemljama primenjuje se u 95,8 odsto slučajeva, dok u siromašnim samo u 7,3 odsto situacija.

- Ovi nalazi ukazuju na potrebu za usmerenim investicijama koje bi napravile veliku razliku za ogroman broj pacijenata širom sveta. Naša studija naglašava presudnu važnost smanjenja vremena koje pacijenti čekaju na dolazak u bolnicu, kako jačanjem kapaciteta zdravstvenih sistema, tako i edukacijom javnosti - istakao je Theophilus Anyomih, doktorand na University of Birmingham i prvi autor studije.

Dva ključna prioriteta za zdravstvo

Na osnovu prikupljenih podataka, tim naučnika okupljen oko projekta AlliGatOr i jedinice NIHR Global Health Research Unit on Global Surgery pri University of Birmingham preporučuje dva prioriteta za globalno zdravstvo:

1. Brži pristup hirurškoj proceni. Poboljšanje puteva upućivanja pacijenata i podizanje svesti javnosti o ranim simptomima upale slepog creva

2. Jačanje dijagnostičkih kapaciteta. Proširenje dostupnosti CT skeniranja i šira primena minimalno invazivne hirurgije.

(eKlinika.rs)