Kreatinin može da poraste posle jednog obroka: Koja hrana utiče na njegovu vrednost

Povišen kreatinin često izaziva strah da su bubrezi oštećeni. Međutim, na rezultat mogu privremeno da utiču obilan mesni obrok, suplementi kreatina, intenzivno vežbanje i dehidratacija. Zato se funkcija bubrega ne procenjuje na osnovu samo jednog broja.

Kada laboratorijski nalaz pokaže povišen kreatinin, mnogi prvo pomisle na bolest bubrega. Takav rezultat ne treba zanemariti, ali jedna povišena vrednost sama po sebi nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.

Kreatinin je otpadni proizvod koji nastaje uglavnom normalnom razgradnjom kreatina u mišićima. Krv ga prenosi do bubrega, koji ga filtriraju i izlučuju mokraćom. Ako bubrezi slabije filtriraju krv, koncentracija kreatinina može da poraste. Ipak, na njegov nivo utiču i mišićna masa, godine, pol, unos tečnosti, fizička aktivnost, pojedini lekovi, suplementi i ono što je osoba jela pre vađenja krvi.

Termički obrađeno meso može privremeno da povisi kreatinin

Najjasniji uticaj među namirnicama ima veća količina termički obrađenog mesa, naročito ako se pojede nekoliko sati pre laboratorijskog testiranja.

Meso prirodno sadrži kreatin. Tokom termičke obrade deo kreatina prelazi u kreatinin, koji se nakon obroka apsorbuje i može privremeno da poveća njegovu koncentraciju u krvi. Zbog toga izračunata procenjena jačina glomerularne filtracije, odnosno eGFR, može izgledati niža nego što zaista jeste.

U jednoj studiji sprovedenoj među osobama sa dijabetesom i hroničnom bolešću bubrega, obrok sa kuvanim mesom značajno je povisio kreatinin i privremeno promenio klasifikaciju stadijuma bolesti kod pojedinih učesnika. Efekat je nestao nakon 12 sati bez hrane.

To ne znači da svaki komad mesa izaziva problem niti da meso treba potpuno izbaciti iz ishrane. Važni su količina, vreme obroka i zdravstveno stanje osobe. Ipak, velika porcija mesa veče pre ili neposredno pre vađenja krvi može da utiče na nalaz.

Najčešće se pominju:

• govedina i drugo crveno meso
• svinjetina i jagnjetina
• živinsko meso
• riba.

Uticaj nije isti kod svih ljudi, a posebno može biti značajan kada je rezultat blizu granice na osnovu koje se procenjuje stadijum hronične bolesti bubrega.

Da li mleko, jaja i proteinski šejkovi podižu kreatinin

Nije sasvim tačno da sva hrana bogata proteinima neposredno utiče na povišen kreatinin na isti način kao termički obrađeno meso. Mleko, sir, jaja, mahunarke i proteinski napici ne sadrže velike količine kreatinina koje bi po istom mehanizmu morale naglo da promene laboratorijski rezultat.

Međutim, veoma visok unos proteina može da utiče na metabolizam i filtraciju u bubrezima, dok pojedini proteinski proizvodi istovremeno sadrže i kreatin. Zbog toga lekar treba da zna da li pacijent koristi proteinske šejkove, preparate za povećanje mišićne mase ili druge sportske suplemente.

Kod zdravih osoba ishrana sa više proteina ne mora automatski da izazove bolest bubrega. Sasvim drugačija pravila mogu da važe za ljude koji već imaju smanjenu funkciju bubrega, albumine u mokraći, dijabetes ili visok krvni pritisak. Njima količinu proteina treba prilagoditi individualno, uz savet lekara ili nutricioniste upoznatog sa bubrežnim bolestima.

Kreatin može da „pokvari“ nalaz bez stvarnog oštećenja bubrega

Kreatin monohidrat nije namirnica, ali je važan deo ove priče jer ga često koriste rekreativci i sportisti. Deo unetog kreatina pretvara se u kreatinin, pa suplementacija može da povisi kreatinin u krvi i učini da eGFR izračunat na osnovu kreatinina izgleda niže.

To ne znači automatski da je suplement oštetio bubrege. Novija sistematska analiza utvrdila je malo, prolazno povećanje kreatinina tokom uzimanja kreatina, bez značajnog smanjenja stvarne glomerularne filtracije. Ipak, podaci kod osoba sa postojećom bubrežnom bolešću znatno su ograničeniji, pa one ne bi trebalo da uzimaju kreatin bez dogovora sa lekarom.

Pacijent treba da prijavi sve suplemente koje koristi. Ako postoji sumnja da kreatinin ne prikazuje verno funkciju bubrega, lekar može da zatraži ponavljanje analize ili određivanje cistatina C, pokazatelja na koji mišićna masa i unos mesa manje utiču.

Na rezultat utiču i dehidratacija i naporan trening

Povišen kreatinin ne mora da bude povezan samo sa hranom. Dehidratacija može da poveća njegovu koncentraciju u krvi, dok intenzivan trening neposredno pre analize može da utiče na rezultat zbog pojačanog rada i razgradnje mišićnog tkiva.

Više vrednosti mogu da imaju i veoma mišićave osobe, iako im bubrezi normalno rade. Nasuprot tome, starije, pothranjene osobe ili ljudi sa veoma malom mišićnom masom mogu imati kreatinin u referentnom opsegu čak i kada im je bubrežna funkcija smanjena.

Na rezultat utiču i pojedini lekovi, među kojima su trimetoprim, cimetidin, neki antivirusni lekovi i fenofibrat. Terapiju nikada ne treba samostalno prekidati, ali lekaru treba navesti sve lekove i dodatke ishrani.

Kako se pravilno pripremiti za određivanje kreatinina

Većina ljudi ne mora da sprovodi posebnu dijetu pre analize, osim ako lekar ili laboratorija nisu dali drugačija uputstva. Kada je potrebno što preciznije proceniti funkciju bubrega, lekar može preporučiti da se veče pre vađenja krvi ne jede velika količina termički obrađenog mesa.

Pre analize je važno:

• slediti uputstva laboratorije o hrani i tečnosti
• ne dolaziti dehidriran
• izbegavati veoma naporan trening neposredno pre testiranja
• prijaviti upotrebu kreatina, proteinskih preparata i drugih suplemenatao
• bavestiti lekara o svim lekovima
• ne menjati ishranu ili terapiju na svoju ruku.

Nalaz kreatinina treba tumačiti zajedno sa eGFR vrednošću, analizom mokraće i odnosom albumina i kreatinina u mokraći, kao i sa ranijim rezultatima. Hronična bolest bubrega ne dijagnostikuje se samo na osnovu jedne blago povišene vrednosti, već na osnovu promena koje traju najmanje tri meseca ili drugih dokaza o oštećenju bubrega.

Ako je kreatinin neočekivano povišen, razumnije je proveriti okolnosti u kojima je analiza urađena i, prema savetu lekara, ponoviti test nego odmah zaključiti da su bubrezi ozbiljno oštećeni.

(eKlinika.rs)