Neobjašnjiv umor, oticanje nogu ili često mokrenje: Da li ignorišete rane znake CKM sindroma?

Ako smo neobično umorni, otiču nam noge, češće mokrimo ili ostajemo bez daha dok se penjemo uz stepenice, ove tegobe lako možemo pripisati godinama, napornom danu ili lošoj kondiciji. Ponekad ih posmatramo i kao nekoliko potpuno nepovezanih zdravstvenih problema.

Međutim, srce, bubrezi i metabolizam ne funkcionišu kao odvojeni sistemi. Povišen krvni pritisak može da ošteti bubrege, oslabljena funkcija bubrega dodatno opterećuje srce, dok dijabetes tipa 2 i višak masnog tkiva mogu da ubrzaju oba procesa. Ovu povezanost opisuje kardiovaskularno-bubrežno-metabolički, odnosno CKM sindrom.

Šta je CKM sindrom

CKM sindrom je stanje koje pokazuje koliko su zdravlje srca, krvnih sudova i bubrega povezani sa načinom na koji naše telo proizvodi, skladišti i troši energiju.

Obuhvata međusobno povezane probleme kao što su gojaznost, insulinska rezistencija, predijabetes, dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, poremećene vrednosti masnoća u krvi, hronična bolest bubrega i bolesti srca i krvnih sudova.

Kada postoji jedan od ovih problema, povećava se verovatnoća da će se pojaviti ili pogoršati i drugi.

– Bolesti srca, bubrega i metabolički poremećaji ne nastaju izolovano. Oni su duboko povezani – objašnjava dr Čijadi Ndumele sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins, koji je predvodio izradu prvih kliničkih smernica za CKM sindrom.

Cilj ovog pristupa jeste da se rizik prepozna i lečenje započne pre nego što nastanu infarkt, moždani udar, srčana slabost ili otkazivanje bubrega.

Koji simptomi mogu da se pojave

CKM sindrom u početnim stadijumima često ne izaziva jasne tegobe. Povišen krvni pritisak, predijabetes i početno oštećenje bubrega mogu godinama da napreduju gotovo neprimetno.

Kada se simptomi pojave, mogu da uključuju dugotrajan umor, oticanje stopala i potkolenica, nedostatak vazduha, pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, penušav urin, smanjenu toleranciju napora i nelagodnost u grudima.

Ovi simptomi sami po sebi ne dokazuju da imamo CKM sindrom. Umor, na primer, može biti posledica anemije, poremećaja rada štitaste žlezde, infekcije, depresije ili nedostatka sna. Oticanje nogu može nastati zbog bolesti vena, lekova ili dugotrajnog sedenja, ali i poremećaja rada srca, bubrega ili jetre.

Tegobe zato ne treba koristiti za samostalno postavljanje dijagnoze, ali ih ne treba ni ignorisati ako traju, pogoršavaju se ili se pojavljuju zajedno.

Kako srce, bubrezi i metabolizam ulaze u začarani krug

Povišen šećer vremenom može da ošteti sitne krvne sudove u bubrezima. Kada bubrezi teže izbacuju višak tečnosti i natrijuma, krvni pritisak raste, a srce mora snažnije da radi.

Visok pritisak istovremeno oštećuje krvne sudove srca i bubrega. Ako srce oslabi i ne pumpa dovoljno krvi, bubrezi dobijaju manje kiseonika, a organizam može da zadržava još više tečnosti. Posledice mogu biti otoci i otežano disanje.

Važnu ulogu ima i masno tkivo nagomilano oko struka. Ono je metabolički aktivno i može da podstakne hroničnu upalu, insulinsku rezistenciju, povišen pritisak i poremećaj masnoća u krvi.

Četiri stadijuma CKM sindroma

Prema prvim zajedničkim smernicama Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju iz 2026. godine, postoje četiri stadijuma CKM sindroma.

Prvi obuhvata osobe sa viškom kilograma, gojaznošću ili predijabetesom, ali bez drugih metaboličkih faktora rizika, bolesti bubrega i srca. U drugom stadijumu već postoji povišen pritisak, dijabetes tipa 2, poremećaj masnoća ili bolest bubrega.

Treći stadijum podrazumeva potkliničku kardiovaskularnu bolest ili veoma visok rizik, iako osoba još nema simptome. Četvrti označava već dijagnostikovanu bolest, kao što su koronarna bolest, srčana slabost, moždani udar, atrijalna fibrilacija ili bolest perifernih arterija, uz metaboličke ili bubrežne poremećaje.

Stadijum 0 označava očuvano CKM zdravlje, odnosno odsustvo sindroma.

Kako se procenjuje rizik

Jedan nalaz nije dovoljan. Lekar zajedno procenjuje krvni pritisak, obim struka i telesnu masu, šećer i masnoće u krvi, kao i funkciju bubrega. Posebno su važni procenjena glomerularna filtracija, odnosno eGFR, i odnos albumina i kreatinina u urinu. Prisustvo albumina može biti rani znak oštećenja bubrega, čak i kada osoba nema simptome.

Lečenje istovremeno štiti više organa

Ne postoji jedna tableta za CKM sindrom. Lečenje zavisi od stadijuma i pridruženih bolesti, a cilj je da se srce, bubrezi i metabolizam zaštite istovremeno.

Osnovu čine fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju, regulisanje telesne mase, mediteranski ili DASH način ishrane, manje soli i visoko prerađene hrane, prestanak pušenja i dovoljno kvalitetnog sna.

Lekovi se koriste za kontrolu krvnog pritiska, šećera, holesterola i zadržavanja tečnosti. Kod odgovarajućih pacijenata SGLT2 inhibitori mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega i smanje rizik od srčane slabosti. Terapije zasnovane na agonistima GLP-1 receptora mogu da pomognu u regulaciji šećera i telesne mase, a kod određenih osoba smanjuju i kardiovaskularni rizik. Izbor terapije uvek mora da bude individualan.

Ako umor, oticanje, nedostatak vazduha ili promene u mokrenju traju ili se pogoršavaju, potrebno je obratiti se lekaru. Jak pritisak ili bol u grudima, iznenadno gušenje, gubitak svesti, poremećaj govora ili slabost jedne strane tela zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Najveća opasnost CKM sindroma jeste to što može dugo da napreduje bez jasnog upozorenja. Njegova najveća prednost kao medicinskog koncepta jeste mogućnost da rizik prepoznamo na vreme i jednim usklađenim pristupom zaštitimo i srce i bubrege i metabolizam.

(eKlinika.rs)