Bes i ljutnja zbog određene situacije mogu da učine da se osećamo kao da ćemo da „prokuvamo“, čak i onda kada se stvari smire i kada se „ohladimo“ od te burne reakcije. Ljutnja je intenzivna emocija koja može da doprinese dugoročnim zdravstvenim stanjima. Na primer, prema novoj studiji, čak i kratki periodi besa mogu da oštete funkciju krvnih sudova do 40 minuta. Analiza ukazuje da aktivnosti koje povećavaju uzbuđenje, kao što su vikanje ili trčanje, nisu efikasne u smanjenju besa.
Bes je jedina emocija koja značajno narušava funkciju krvnih sudova
Bes kao intenzivna emocija ima veze sa upalom, problemima sa varenjem i većim rizikom od srčanog udara. Čak i kratki periodi besa mogu da oštetete krvne sudove u trajanju do 40 minuta, prema novoj studiji objavljenoj u Journal of the American Heart Association. Istraživački tim je posmatrao je 280 zdravih odraslih učesnika kako bi zabeležili efekte besa, anksioznosti i tuge na zdravlje krvnih sudova. Ljutnja ili bes je bila jedina emocija za koju je utvrđeno da značajno narušava funkciju krvnih sudova.
– Ako izazovete bes u poređenju sa neutralnim stanjem, zapravo možete da umanjite sposobnost krvnog suda da se širi – istakao je kardiolog dr Daichi Shimbo, profesor na Columbia University Irving Medical Center i glavni autor studije.
Kad nastupi bes telo se priprema za borbu
Kako bes nastupa, naše telo postaje fiziološki uzbuđeno i priprema se za „borbu“. Nadbubrežne žlezde ispumpavaju hormone kao što su adrenalin i kortizol, što povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak. Protok krvi se pomera od neesencijalnih sistema kao što je varenje i kreće se ka mišićima, pripremajući telo za fizičke reakcije. Ovaj povećani protok krvi i hormonalni skok mogu da podignu telesnu temperaturu i izazovu znojenje. Normalno, naši krvni sudovi se šire i sužavaju kako bi regulisali protok krvi, ali ova funkcija može da bude narušena tokom napada besa.
– Česte epizode besa mogu da dovedu do trajnog oštećenja funkcije krvnih sudova. Kada bes postane hroničan i arterija je oštećena. To je vreme kada kaskada počinje da se ubrzava do rizika od srčanih bolesti – objašnjava dr Shimbo.
Kako „utišati“ ljutnju?
Analiza pokazuje da aktivnosti koje povećavaju uzbuđenje, kao što su vikanje ili trčanje, nisu efikasne u smanjenju besa. Vežbe dubokog disanja mogu da pomognu da usporimo otkucaje srca i da se ohladimo u trenucima besa. Većina ljudi zapravo ne zna šta da radi kada je ljuta, ističu stručnjaci.
Kako bi se bes utišao savet je da se pokuša sa aktivnostima koje mogu da smanje uzbuđenje, kao što su meditacija, joga i duboko disanje, kako biste se smirili.
– Smatramo da je smanjenje uzbuđenja dosledno efikasno u smanjenju besa jer smanjujete način borbe svog tela, tako da nas to čini manje ljutim – kaže dr Sophie L. Kjaervik, istraživač agresije na Virginia Commonwealth University.
Psiholozi savetuju da se isproba vežba sporog, dubokog disanja kada je potrebno da se „ohladimo“ – udahnite četiri sekunde, izdahnite 6 sekundi i ponovite vežbu. Jer, utvrđeno je da ova posebna brzina disanja usporava otkucaje srca.
– Naš bes je reakcija i odvraćanje pažnje od drugih neprijatnih osećanja kao što su krivica, stid, nemoć, odbačenost, tuga ili osećaj neadekvatnosti. A kada imenujemo svoja osećanja i kažemo tačno kako se osećamo, to „označavanje“ smanjuje naš bes – naglašava dr Kjaervik.
