Nadbubrežne žlezde su žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Ovi parni organi kontrolišu veliki broj funkcija u organizmu, a sastoje se od kore i srži. Hormoni koje luče regulišu metabolizam, promet energije i mineralnih materija, a imaju i veliki uticaj na krvni pritisak.
Nadbubrežne žlezde: Sve o ulozi i najčešćim bolestima
Njihova srž luči adrenalin, tako da utiču i na funkcionisanje vegetativnog nervnog sistema. Postoji i udeo u lučenju polnih hormona. Za razliku od štitaste žlezde, ovarijuma i drugih ili endokrinih žlezda, oboljenja nadbubrežnih žlezda su ređa. Međutim, nadbubrezi, kako još zovemo nadbubrežne žlezde, imaju svoju patologiju, a o njoj Ass. dr sci med. Branislav Rovčanin, specijalista opšte i supspecijalista endokrine hirurgije kaže:
– Po jednoj klasifikaciji, promene na nadbubrezima mogu da budu benigne i maligne. Prema drugoj, prisutna je ili nije hormonska sekrecija. Kada se njihova prirodna dejstva sekrecije pojačavaju, dolazi do negativnog uticaja na organizam. Jedna od najčešćih bolesti koja je retko prepoznata je Kušingov sindrom, u čijoj osnovi je hiperaktivnost kore nadbubrežne žlezde, odnosno lučenje velike količine kortizola. Kušingov sindrom izaziva niz problema kakvi su povišen krvni pritisak, osteoporoza, dijabetes, gojaznost. Neprepoznat je često posebno kod osoba srednje životne dobi jer su, recimo, upravo hipertenzija i gojaznost karakteristične za taj životni period, a Kušingova bolest se ne povezuje, odnosno ne detektuje kao uzrok.
Nadbubrežne žlezde i visok krvni pritisak
– Postoje neki ređi sindromi kakav je Konov sindrom, koji izaziva povišen krvni pritisak. Feohromocitom je takođe retka bolest, a karakteriše je prekomerno lučenje adrenalina iz nadbubrega. Izaziva munjevite skokove krvnog pritiska do ekstremnih vrednosti. Pored navedenih hormonskih poremećaja sa hipersekrecijom hormona, koji su benignog karaktera, mogu se javiti i maligni tumori nadbubrega. Oni jesu retki, ali imaju osobinu ranog metastaziranja u odnosu na neke druge malignitete – objašnjava sagovornik našeg portala.
Kako se najćešće otkrivaju tumori nadbubrežne žlezde
Interesantno je, kaže dr Rovčanin, da je pandemija covid 19 dovela do povećane učestalosti otkrivanja bolesti, zapravo tumora nadbubrežne žlezde. U više od 90 odsto slučajeva reč je o benignim tumorima, a najveći broj njih nema hormonsku sekreciju.
– Najčešće se pronađu slučajno prilikom CT pregleda grudnog koša i otkrivanjem benignih,asimptomatskih čvorova. Kako ne daju nikakve simptome, ljudi mogu da ih nose godinama a da to i ne znaju. CT pregled grudnog koša ove tumore benignog toka otkriva zbog pozicije nadbubrežnih žlezda, ispod samih pluća i dijafragme, prosto se i oni „uhvate“ na snimcima. Mogu da se pronađu i prilikom rutinskog ultrazvučnog pregleda abdomena – navodi supspecijalista endokrine hirurgije.
Simptomi koji ukazuju na poremećaj rada ovih organa
Ass. dr sci med. Branislav Rovčanin navodi da se simptomatologija povezana sa Kušingovim sindromom i hiperaktivnost nadbubrega odnosi na gojaznost centralnog tipa. Primetna je prvenstveno u regiji stomaka. Zatim su tu povišeni krvni pritisak, dijabetes i pojava strija na trbušnom zidu, butinama i na leđima, osteoporoza.
Još jedna indikacija da bi trebalo proveriti stanje nadbubrežnih žlezda jesu ekstremni skokovi krvnog pritiska kod mlađih osoba, čak i preko 200. Ovakva hipertenzija, opisuje dr Rovčanin, ne može da se reguliše ni medikamentima, a prisutna je i slabost, uznemirenost i pražnjenje adrenalina. Sve su to, prema njegovim rečima, simptomi koji mogu da upute na retki tumor feohromocitom.
Kada je potrebno uklanjanje tumora nadbubrega i koje operativne metode se koriste
– Ukoliko nemaju hormonsku sekreciju i ako su veličine do 3 ili 4 cm, dovoljno je praćenje. Veličina tumora do 4 cm je svetski standard. Kod većih se savetuje operativno uklanjanje, zato što postoji pojačani rizik da u nekom trenutku alterišu maligno. Endokrinolog ustanovljava status sekrecije, pa se pacijent upućuje hirurzima. Stiče se uvid u izgled, veličinu tumora, radiološke karakteristike, pa se na osnovu svih parametara donosi definitivna odluka o operaciji. Savet je da se svi tumori koji imaju hormonsku sekreciju operišu bez obzira na veličinu jer hipersekrecija šteti organizmu. Minimalno invazivna hirurgija je zlatni standard u svetu već 30 godina, a Klinika za endokrinu hirurgiju UKCS kao jedinstvena ustanova tog tipa ima jednu od najvećih evropskih serija laparoskopije nadbubrega, oko 600 operacija. Otprilike 90 odsto pacijenata ove klinike operiše se laparoskopski – ističe naš sagovornik.
Život bez jednog ili oba nadbubrega
Veoma retko dolazi do toga da obe nadbubrežne žlezde moraju da se uklone. Obično su, kaže Ass. dr sci med. Branislav Rovčanin, promene lokalizovane u jednom nadbubregu. Jedna od indikacija kada bi trebalo oba nadbubrega je Kušingova bolest izazvana poremećajem hipofize.
Ukoliko se dakle proceni da je obostrano uklanjanje ipak potrebno, čovek mora do kraja života da koristi hormonsku suplementaciju. Ako uklonimo jedan nadbubreg, u najvećem broju slučajeva nije potrebna hormonska supstitucija. Ređe, u slučajevima dok preostala nadbubrežna žlezda ne preuzme funkciju, potrebno je uzimati tablete, ali se normalno funkcioniše. I ne samo to – život je kvalitetniji, jer se otklanjanjem uzroka pojačane hormonske sekrecije organizam polako vraća u ravnotežu. Stanje sa bolestima poboljšava i stavlja pod kontrolu a pacijenti se doslovno preporode – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal Ass. dr sci med. Branislav Rovčanin, specijalista hirurgije i supspecijalista endokrine hirurgije.
Dr Rovčanin i dr Milan Jovanović su operisali mog sina na institutu za majku i dete 03.03.2022god.Uklonjena oba nadbubrega zbog Kusingove bolesti.I od tada je drugo dete.Hvala vam što ste prihvatili kada niko nije smeo.RESPEKT