Kratka epizoda besa izazvana sećanjem na prošla iskustva može negativno da utiče na sposobnost krvnih sudova da se opuste, što je neophodno za pravilan protok krvi, otkrilo je novo istraživanje objavljeno u Journal of the American Heart Association. Prethodna istraživanja otkrila su da oštećenje sposobnosti krvnih sudova da se opuste može da poveća rizik od razvoja ateroskleroze, što zauzvrat može da poveća rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Analizirano kako tuga, anksioznost i epizoda besa utiču srce i mozak
– Oštećena vaskularna funkcija povezana je sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Opservacijske studije povezale su osećanja negativnih emocija sa srčanim udarom ili drugim manifestacijama kardiovaskularnih bolesti. Najčešća proučavana negativna emocija je bes, a manje je studija o anksioznosti i tuzi, koje su takođe dovođene u vezu sa rizikom od srčanog udara – objašnjava glavni autor studije dr Daichi Shimbo, profesor medicine na Columbia University Irving Medical Center u Njujorku.
U ovoj studiji, naučnici su istraživali da li negativne emocije – bes, tuga i anksioznost – mogu da imaju negativan uticaj na funkciju krvnih sudova u poređenju sa neutralnom emocijom. Oko 280 odraslih u studiji nasumično je dobilo jedan od četiri emocionalna zadatka u trajanju od 8 minuta – prisećanje ličnog sećanja koje ih je naljutilo, podsećanje na lično sećanje na anksioznost, čitanje niza depresivnih rečenica koje su izazivale tugu ili uzastopno brojanje do 100 kako bi izazvali emocionalno neutralno stanje.
Epizoda besa dovodi do disfunkcije krvnih sudova
Istraživači su procenili ćelije, koje oblažu krvne sudove, svakog učesnika studije pre zadataka i u nekoliko tačaka nakon toga, tražeći dokaze o oštećenju proširenja krvnih sudova, povećanim povredama ćelija i/ili smanjenom kapacitetu za popravku ćelija. Merenja obavljena pre emocionalnih zadataka ponovljena su nakon što su zadaci završeni. Obavljena su za svakog učesnika na početku (0 minuta) i u četiri različite vremenske tačke nakon doživljavanja dodeljenog emocionalnog zadatka: 3 minuta, 40 minuta, 70 minuta i 100 minuta. Analiza je utvrdila:
- Zadaci koji su podsećali na događaje iz prošlosti koji su izazivali bes doveli su do oštećenja proširenja krvnih sudova, od nula do 40 minuta nakon zadatka. Oštećenje više nije bilo prisutno nakon 40 minuta
- Nije bilo statistički značajnih promena na oblogama krvnih sudova učesnika u bilo kom trenutku nakon što su iskusili emocionalne zadatke anksioznosti i tuge.
– Uočili smo da izazivanje epizode besa dovodi do disfunkcije krvnih sudova, iako još uvek ne razumemo šta može da dovede do ovih promena. Istraga o osnovnim vezama između besa i disfunkcije krvnih sudova može da pomogne u identifikaciji efikasnih ciljeva intervencije za ljude sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja – navodi dr Shimbo.
Intenzivna tuga ili slične emocije uobičajeni su pokretač Takatsubo kardiomiopatije
Prema navodima Američkog udruženja za srce iz 2021. godine, mentalno blagostanje može pozitivno ili negativno da utiče na zdravlje osobe i faktore rizika za srčane bolesti i moždani udar.
– Ova studija doprinosi rastućoj bazi dokaza da mentalno blagostanje može da utiče na kardiovaskularno zdravlje i da intenzivna akutna emocionalna stanja, poput besa ili stresa, mogu da dovedu do kardiovaskularnih problema – naglašava dr Glenn Levine, profesor na Baylor College of Medicine.
– Na primer, znamo da su intenzivna tuga ili slične emocije uobičajeni pokretač Takatsubo kardiomiopatije, a događaji kao što su zemljotresi ili čak gledanje fudbalske utakmice na svetskom prvenstvu, koji izazivaju stres, mogu da dovedu do infarkta miokarda i/ili do aritmija. Ova studija veoma elokventno pokazuje kako bes može negativno da utiče na zdravlje i funkciju vaskularnog endotela, a znamo da je vaskularni endotel, obloga krvnih sudova, ključni igrač u ishemiji miokarda i aterosklerotskoj bolesti srca. Iako nisu razjašnjeni svi mehanizmi o tome kako psihološka stanja imaju uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema, ova studija nas jasno vodi korak bliže definisanju takvih mehanizama – ističe dr Levine.
