Uprkos savremenoj medicini, dostupnim terapijama i tehnološkom napretku, smrtnost od infarkta miokarda i dalje je zastrašujuće visoka – između 30 i 50 odsto. Mnogo toga bi moglo da se spreči – samo kada bismo na vreme prepoznali simptome, shvatili ih ozbiljno i potražili pomoć.
Ali kako razlikovati bezazlen bol u grudima od onog koji upozorava da je srčani mišić u opasnosti? I šta se zapravo dešava u telu kada dođe do infarkta? Zašto se događa baš tada – i zašto nekima ostavi trajne posledice, a drugi se u potpunosti oporave?
Na ova, ali i brojna druga važna pitanja odgovara dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog iz KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, lekar koji svakodnevno vidi kako brzina reakcije i prepoznavanje simptoma koje nam telo šalje, doslovno znači razliku između života i smrti.
Brza reakcija i pravovremeno prepoznavanje simptoma akutnog infarkta miokarda mogu spasiti život i značajno smanjiti rizik od komplikacija. Iako je medicina napredovala, a zdravstvena zaštita sve dostupnija, smrtnost od infarkta srca i dalje iznosi između 30 i 50 odsto. Zbog toga je važno razumeti šta je infarkt, kako se manifestuje i kako ga možemo sprečiti.
Zašto dolazi do srčanog udara?
Srce, kao snažan mišićni organ, snabdeva sve delove tela krvlju bogatom kiseonikom. Ipak, da bi srce obavljalo ovu vitalnu funkciju, i njemu su potrebni hranjivi sastojci koji dolaze kroz koronarne arterije. Najčešći uzrok infarkta je pucanje aterosklerotske pločice u zidu krvnog suda, što dovodi do formiranja tromba koji može u potpunosti da zapuši arteriju.
Kako prepoznati simptome infarkta miokarda?
Najvažniji signal je bol u grudima – snažan, dugotrajan (duže od 30 minuta), često praćen osećajem stezanja, pritiska ili pečenja. Bol se može širiti ka vratu, vilici, leđima, ramenima i rukama. Pacijenti ga najčešće pokazuju celom šakom, a ne prstom, i neretko ga prate malaksalost, mučnina, preznojavanje i osećaj straha od smrti.
– Posebno upozorenje odnosi se na osobe koje boluju od šećerne bolesti, kod kojih bol može izostati. Oni često opisuju nelagodnost, nedostatak vazduha i nespecifične tegobe – objašnjava za eKlinika portal dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog.
Kada bol ne znači nužno infarkt – i zašto je EKG ključan
Nije svaki bol u grudima srčani udar, ali je važno odmah proveriti stanje. EKG daje prve informacije o promenama na srcu, a potvrdu dijagnoze donose i analize krvi – naročito povišeni kardiospecifični enzimi poput troponina.
– Jedna od karakteristika srčanog udara je bol koji ne popušta nakon uzimanja nitroglicerina. To je signal da se odmah pozove hitna pomoć i krene ka najbližoj ustanovi – upozorava dr Dragišić.
Koje komplikacije nosi infarkt miokarda?
Srčani udar može izazvati:
- poremećaje ritma, uključujući ventrikularnu fibrilaciju (zastoj srca)
- akutno srčano popuštanje, sa teškim disanjem i nakupljanjem tečnosti
- šok stanje
- pucanje srčanog mišića (ređe, ali sa visokom smrtnošću)
- hroničnu srčanu slabost kao kasnu komplikaciju
Savremeni pristupi lečenju: od lekova do stenta
Lečenje infarkta zavisi od vremena reagovanja, stanja pacijenta i obima oštećenja.
Trombolitička terapija: lekovi koji razgrađuju tromb.
Perkutana koronarna intervencija (PCI): ugradnja stenta u zapušeni sud kroz arteriju (na ruci ili preponi), bez otvaranja grudnog koša.
Hirurški bajpas: koristi se u složenim slučajevima kada prethodne metode nisu dovoljne.– Danas se najveći broj infarkta zbrinjava PCI metodom u angio salama. Brzina dolaska pacijenta u bolnicu odlučuje ishod – objašnjava dr Dragišić.
Život posle infarkta – obnavljanje, ali i promena navika
Rehabilitacija počinje već u bolnici, a nastavlja se kroz sistematski nadzor i prilagođenu fizičku aktivnost.
– Rehabilitacija traje celog života. Najvažniji koraci su: prestanak pušenja, dijetalna ishrana, fizička aktivnost, lečenje visokog pritiska, dijabetesa i masnoća, redovna terapija i kontrole – navodi naš sagovornik.
Infarkt nije kraj. Ali jeste opomena.
Šta kada je holesterol previsok – i zašto je homocistein važan?
Povišen LDL holesterol i trigliceridi ključni su faktori u razvoju ateroskleroze i tromboze. Holesterol se taloži na zidovima arterija, stvarajući plak koji može puknuti i izazvati infarkt ili moždani udar.
– Osobe starije od 40 godina bi trebalo redovno da kontrolišu nivoe ukupnog, LDL i HDL holesterola, triglicerida, C-reaktivnog proteina, fibrinogena i homocisteina – savetuje dr Dragišić.
Homocistein, aminokiselina koja nastaje razgradnjom metionina, kada se zadrži u telu u visokim koncentracijama, može povećati rizik od bolesti srca čak i kod osoba sa normalnim holesterolom.
– Povećan homocistein ne isključuje druge faktore rizika. Zato podržavam uravnoteženu ishranu, razumnu suplementaciju folnom kiselinom i vitaminima B grupe i, što je najvažnije, životni stil koji smanjuje sve faktore rizika – ističe dr Dragišić.
Prevencija – odgovornost svakog pojedinca
Infarkt često nastupa kod osoba koje godinama ne leče pritisak, dijabetes ili povišene masnoće. Najefikasnija prevencija? Fizička aktivnost.
– Brzo hodanje 30–45 minuta dnevno, 3–5 puta nedeljno, ne samo da poboljšava opšte stanje, već pomaže srcu da stvori nove krvne sudove. To je najefikasnija preventiva – jednostavna, dostupna i besplatna – kaže dr Dalibor Dragišić.
Na kraju razgovora, dr Dalibor Dragišić ne iznosi statistiku, ne spominje brojeve, ni protokole. Umesto toga, podseća na ono što zaboravljamo u svakodnevnoj jurnjavi – da srce ne traži mnogo, ali pamti sve. I ono loše što činimo lošim navikama koje nas polako razaraju, i ono dobro što činimo kada se odlučimo za promenu.
– Niko ne kaže da je lako menjati život iz korena, ali verujte – vredi. Ne čekajte infarkt da biste se zaustavili, oslušnuli sebe i krenuli drugim putem, srce će vam biti zahvalno – kaže na kraju razgovora za eKlinika portal dr Dalibor Dragtišić.
Jer zdravlje ne dolazi preko noći, ali ni infarkt ne dolazi bez razloga. A ono što nas možda danas spašava – jeste obična, svakodnevna šetnja. Ili odluka da konačno kažemo: „Dosta mi je stresa, loše hrane i čekanja ponedeljka.“ Srce to ume da prepozna. I da uzvrati. Životom i zdravljem!
