Lekari češće pogrešno protumače ili previde simptome koji ukazuju na infarkt kod žena, zbog jedne reči

Žena dolazi u Urgentni centar jer oseća nedostatak vazduha, preznojava se i ima bol između lopatica koji se širi niz levu ruku. Analize ne pokazuju ništa alarmantno i vraća se kući. Sutradan odlazi kod kardiologa, koji njene tegobe povezuje sa anksioznošću. Iste večeri doživljava infarkt.

Ovo nije hipotetična priča, već iskustvo Barbare Kolure (Barbara Collura), ambasadorke američke organizacije Family Heart Foundation. Nažalost, stručnjaci upozoravaju da se slične situacije i danas događaju hiljadama žena širom sveta.

Nova analiza objavljena na portalu ScienceAlert, zasnovana na dostupnim istraživanjima i komentarima vodećih kardiologa, ukazuje da problem možda počinje od samo jedne reči koju medicina decenijama koristi – „atipično”.

Kada „atipični simptomi” dovedu do pogrešne dijagnoze

Dugi niz godina u medicinskoj literaturi simptomi infarkta kod žena opisivani su kao atipični, jer se razlikuju od onih koji se tradicionalno povezuju sa muškarcima.

Međutim, sve više stručnjaka smatra da je taj izraz pogrešan i potencijalno opasan.

Profesor Stephen Nicholls, direktor Victorian Heart Hospital u Australiji, ističe da simptomi koji se javljaju kod polovine populacije nikako ne mogu biti „atipični”.

Problem nastaje kada lekar, čim pročita da su simptomi „atipični”, nesvesno počne da razmišlja o drugim mogućim uzrocima, poput anksioznosti, stresa ili problema sa mišićima i kičmom, umesto da odmah posumnja na srčani udar.

Bol u grudima je i kod žena najčešći simptom infarkta

Jedna od najvećih zabluda jeste da žene retko osećaju bol u grudima tokom infarkta.

Istraživanja pokazuju upravo suprotno. Više od 90 odsto i žena i muškaraca prijavljuje bol ili neprijatnost u grudima tokom srčanog udara.

Razlika je u tome što žene istovremeno češće imaju i druge simptome, koji mogu zamagliti kliničku sliku.

To su:

• otežano disanje
• mučnina ili povraćanje
• izražen umor
• bol između lopatica
• bol u vilici, vratu ili levoj ruci
• lupanje srca
• hladan znoj.

Upravo zbog kombinacije ovih tegoba infarkt kod žena ponekad bude pogrešno protumačen kao napad panike, stomačne tegobe ili bolovi u mišićima.

Zašto žene i dalje prolaze lošije od muškaraca?

Iako su bolesti srca vodeći uzrok smrti i kod žena i kod muškaraca, brojna istraživanja pokazuju da žene i dalje ređe dobijaju odgovarajuću dijagnostiku i lečenje.

Prema podacima koje navodi ScienceAlert, žene mlađe od 55 godina u Sjedinjenim Američkim Državama imaju čak sedam puta veću verovatnoću da budu vraćene kući iz hitne službe bez adekvatne kardiološke obrade.

Studije pokazuju i da žene ređe dobijaju aspirin u prvim satima infarkta, ređe budu transportovane kolima hitne pomoći pod najvišim stepenom prioriteta i ređe prolaze kroz pojedine hitne procedure u odnosu na muškarce sa istim tegobama.

Ovaj fenomen poznat je kao Jentl sindrom (Yentl syndrome), termin koji je još 1991. godine uvela američka kardiološkinja dr Bernadin Hili. Naziv potiče iz filma Yentl, u kojem glavna junakinja mora da se preruši u muškarca kako bi dobila isto obrazovanje kao muškarci. U medicini ovaj izraz opisuje situaciju u kojoj žene dobijaju jednaku pažnju tek kada imaju simptome koji izgledaju „kao kod muškaraca".

Infarkt ne mora da izgleda dramatično

U filmovima se infarkt gotovo uvek prikazuje kao iznenadan, snažan bol u grudima zbog kojeg osoba pada na zemlju.

U stvarnosti, objašnjava kardiolog Michelle O'Donoghue iz Brigham and Women's Hospital i Harvard Medical School, srčani udar često počinje mnogo tiše.

– Kod mnogih žena bol u grudima više liči na pritisak, težinu ili stezanje koje traje nekoliko minuta, zatim popusti, pa se ponovo vrati. Neretko se infarkt javlja tokom odmora ili čak u snu, zbog čega žene svoje simptome često pripisuju umoru ili stresu- kaže dr Michelle.

Postoje i faktori rizika koji su karakteristični za žene

Stručnjaci upozoravaju da se u proceni rizika od srčanih bolesti i dalje nedovoljno uzimaju u obzir faktori koji su specifični za žene.

Među njima su:

• menopauza
• komplikacije tokom trudnoće
• sindrom policističnih jajnika (PCOS)
• hormonske promene koje mogu uticati na zdravlje krvnih sudova.

Zbog toga sve više stručnih udruženja poziva da se smernice za dijagnostiku dodatno prilagode ženskoj populaciji.

Kada odmah potražiti pomoć?

Lekari savetuju da svaka osoba, a posebno žene, odmah pozove Hitnu pomoć ukoliko se jave:

• bol,
• pritisak ili stezanje u grudima
• otežano disanje
• bol koji se širi u ruku, vilicu, vrat ili između lopatica
• hladan znoj
• mučnina
• ili iznenadna slabost bez jasnog razloga.

Stručnjaci naglašavaju da je kod sumnje na infarkt bolje reagovati i kada se ispostavi da nije u pitanju srčani udar, nego propustiti dragoceno vreme za lečenje. Upravo zato sve više kardiologa smatra da bi izraz „atipični simptomi" trebalo zauvek izbaciti iz svakodnevne medicinske prakse, jer simptomi koji pogađaju polovinu populacije ne mogu biti atipični.

(eKlinika.rs)