Opasna je, mnogi je imaju, a ne znaju sve dok se slučajno ne otkrije: Kako sprečiti pucanje aneurizme mozga?

Aneurizma mozga može godinama da postoji bez bilo kakvih simptoma, pa mnogi ljudi i ne znaju da je imaju. Procenjuje se da neku vrstu moždane aneurizme ima oko pet odsto populacije, ali najveći broj ovih promena ne predstavlja neposrednu opasnost po zdravlje.

Šta je aneurizma mozga i zašto može da bude opasna

Dve stvari, međutim, posebno se izdvajaju kada je reč o riziku - pušenje i hipertenzija. Oni mogu da doprinesu nastanku aneurizme, ali i da povećaju opasnost od njenog pucanja, događaja koji zahteva hitno bolničko lečenje. Moždana ili intrakranijalna aneurizma predstavlja proširenje, odnosno izbočenje oslabljenog dela zida arterije u mozgu. Sama činjenica da aneurizma postoji ne znači da će ona obavezno pući, niti da svaka otkrivena aneurizma mora odmah da se operiše.

Preporučujemo

Problem nastaje kada zid krvnog suda više ne može da izdrži pritisak i aneurizma pukne. Tada dolazi do krvarenja u lobanji, a ruptura aneurizme jedan je od važnih uzroka hemoragijskog moždanog udara.

Pušenje i visok krvni pritisak posebno povećavaju rizik

Među faktorima na koje možemo da utičemo izdvajaju se pušenje i loše regulisana hipertenzija. Visok krvni pritisak dodatno opterećuje zidove krvnih sudova, dok pušenje nepovoljno deluje na krvne sudove i povezano je sa većim rizikom od nastanka i rupture aneurizme.

Zbog toga je kod osobe kojoj je otkrivena aneurizma posebno važno da prestane da puši i da krvni pritisak drži pod kontrolom uz terapiju koju je odredio lekar. Ove mere važne su i nakon lečenja aneurizme jer smanjuju dodatno opterećenje krvnih sudova.

Jedna glavobolja zahteva hitnu reakciju

Većina aneurizmi koje nisu pukle ne izaziva karakteristične tegobe. Kada do rupture dođe, međutim, jedan od najprepoznatljivijih znakova može da bude iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, koju pacijenti često opisuju kao najjaču glavobolju koju su ikada osetili.

Takvu glavobolju mogu da prate povraćanje, gubitak svesti, ukočenost ili zatezanje vrata i izrazita osetljivost na svetlost. Pojava ovakvih simptoma zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer krvarenje usled pucanja aneurizme može da ugrozi život.

Da li česte glavobolje znače da imamo aneurizmu mozga

Glavobolja je jedan od čestih razloga zbog kojih se rade CT ili magnetna rezonanca glave, pa se upravo tokom tih pregleda aneurizma ponekad otkrije sasvim slučajno. To, međutim, ne znači da je pronađena aneurizma bila uzrok glavobolje.

Male aneurizme koje nisu krvarile najčešće ne izazivaju glavobolju. Velike i gigantske aneurizme mogu da stvaraju tegobe zbog pritiska na okolne strukture, ali je u najvećem broju slučajeva mala aneurizma otkrivena tokom ispitivanja glavobolje samo uzgredan nalaz.

Aneurizma u porodici ne znači nužno da ćemo je i mi imati

Porodična povezanost postoji, ali moždane aneurizme ne nasleđuju se na jednostavan način. Podaci ukazuju da približno petina pacijenata sa aneurizmom ima rođaka kome je takođe dijagnostikovana ova promena.

Rizik može da bude veći u porodicama u kojima aneurizmu imaju dva bliska srodnika, a povećana učestalost zabeležena je među srodnicima prvog i drugog reda. U takvim situacijama lekar može da proceni da li pregled treba da obave i ostali članovi najuže porodice.

Postoje i određene nasledne bolesti povezane sa povećanim rizikom od moždanih aneurizmi. Među njima se izdvajaju poremećaji vezivnog tkiva i autozomno dominantna policistična bolest bubrega, zbog čega procena rizika ne zavisi samo od podatka da je neko u porodici imao aneurizmu.

Aneurizma manja od 5 milimetara ne mora odmah da se leči

Veličina aneurizme veoma je važna prilikom donošenja odluke o lečenju, ali nije jedini kriterijum. U obzir se uzimaju njena lokalizacija, oblik, eventualni rast, stanje pacijenta i drugi faktori koji mogu da utiču na verovatnoću pucanja. Kod aneurizmi veličine do pet milimetara koje nisu krvarile često se bira periodično praćenje CT ili MR pregledima. Cilj je da se na vreme uoči eventualni rast ili promena karakteristika aneurizme koja bi mogla da promeni procenu rizika.

Zato mala aneurizma nije isto što i bezopasna aneurizma koju možemo da zaboravimo. Čak i kada nije potrebno neposredno lečenje, važno je pridržavati se preporučenih kontrola.

Kada je neophodno lečenje aneurizme

Kod aneurizme koja je već pukla i izazvala krvarenje situacija je potpuno drugačija. Tada je potrebno hitno zbrinjavanje kako bi se sprečilo ponovno krvarenje, koje nosi veoma ozbiljan rizik od komplikacija i smrtnog ishoda.

Kod aneurizmi koje nisu pukle odluka je složenija. Lekari procenjuju da li je dugoročni rizik od rupture veći od rizika koji nosi sama intervencija, pa zato nije opravdano svaku slučajno otkrivenu aneurizmu lečiti na isti način.

Aneurizma mozga sve češće može da se leči bez klasične operacije

Pored mikrohirurške operacije, danas se veliki broj moždanih aneurizmi leči minimalno invazivnim endovaskularnim procedurama. Do aneurizme se u tom slučaju ne dolazi otvaranjem lobanje, već kroz arterijski sistem pomoću veoma tankih katetera.

Kateter se kroz krvne sudove usmerava do arterije na kojoj se aneurizma nalazi. U zavisnosti od karakteristika aneurizme, mogu da se primene različite endovaskularne tehnike kojima se promena isključuje iz krvotoka i smanjuje opasnost od pucanja ili ponovnog krvarenja. Jedna od klasičnih endovaskularnih metoda podrazumeva postavljanje veoma tankih platinskih mikrospirala u aneurizmu. Na taj način krv više ne cirkuliše kroz njenu unutrašnjost kao ranije, čime se smanjuje mogućnost rupture.

Aneurizma mozga može dugo da bude „nema“, ali na dva faktora možemo da utičemo

Ne možemo da utičemo na svaki faktor koji doprinosi nastanku aneurizme, kao što ne možemo ni da predvidimo sa sigurnošću koja će aneurizma jednog dana pući. Ono na šta možemo da utičemo jesu dva veoma važna faktora rizika - pušenje i hipertenzija.

Prestanak pušenja, dobra kontrola hipertenzije i redovne kontrole kod osoba kojima je aneurizma već otkrivena zato imaju posebno mesto u prevenciji komplikacija. A ako se iznenada pojavi ekstremno jaka glavobolja, naročito uz povraćanje, gubitak svesti, ukočen vrat ili osetljivost na svetlost, ne treba čekati da tegobe prođu, već odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.