Zašto žene u proseku žive duže od muškaraca? Odgovor nije samo u hormonima

Žene u mnogim delovima sveta žive duže od muškaraca. Ta razlika govori o velikim grupama ljudi, a ne o tome koliko će živeti određena osoba. Neko ko je prošao kroz rat, bolest ili druge teške okolnosti može da doživi duboku starost, dok zdrav način života nikome ne garantuje stoti rođendan.

Duži životni vek nije zapisan u jednom hormonu

Na dužinu života utiče više stvari istovremeno. Nasleđe i hormoni imaju svoju ulogu, ali su važni i uslovi života, izloženost opasnostima, zdravstvena zaštita i svakodnevne navike. Zato jedno objašnjenje ne može da odgovori na pitanje zašto žene u proseku nadžive muškarce.

Preporučujemo

Istraživači su u studiji koja je obuhvatila 179.044 osobe starije od 50 godina iz 28 zemalja utvrdili da su muškarci u posmatranim grupama imali veći rizik od smrti. Pušenje i kardiovaskularne bolesti objasnili su deo razlike, ali ne celu. Nalazi su se razlikovali među zemljama, što ukazuje i na značaj okruženja u kojem ljudi žive.

Šta estrogen može, a šta ne može da objasni

Estrogen učestvuje u procesima koji su važni za zdravlje krvnih sudova. Zbog toga se često pominje kada se govori o razlikama između žena i muškaraca. Njegovo dejstvo, međutim, nije dovoljno da samo po sebi objasni razliku u životnom veku. Rizik od bolesti srca i krvnih sudova zavisi i od krvnog pritiska, nivoa holesterola, pušenja i drugih činilaca. Ti rizici se menjaju tokom života, pa se menja i njihov značaj za zdravlje.Nijedna osoba ne dobija trajnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti samo zahvaljujući polnim hormonima.

Razlika u prosečnom životnom veku zato ne znači da će svaka žena živeti duže od svakog muškarca. Ona takođe ne govori koliko će godina osoba provesti u dobrom zdravlju. Kada govorimo o dugovečnosti, važno je da posmatramo i kvalitet tih godina.

Navike koje se vremenom odražavaju na zdravlje

Pušenje je jedan od činilaca koji pomažu da razumemo razliku u smrtnosti između polova. Pomenuta studija pokazala je da su pušenje i kardiovaskularne bolesti objasnili deo većeg rizika zabeleženog kod muškaraca. To je nalaz o posmatranim grupama, a ne opis navika svakog muškarca.

Na zdravlje utiču i ishrana, kretanje, alkohol i telesna težina. Korisne promene dostupne su svima, bez obzira na pol: obroci sa više raznovrsnih namirnica, redovno kretanje i izbegavanje duvana. Njihov cilj nije obećanje dugog života, već manji rizik od bolesti i više godina u boljem zdravlju.

Neke opasnosti zavise i od posla, saobraćaja i uslova u kojima osoba živi. Zbog toga nije pošteno da se svaka razlika u životnom veku pripiše samo ličnim izborima. Zdravlje oblikuju i mogućnosti koje ljudi imaju da te izbore sprovedu.

Razgovor o tegobama i pravovremeni pregledi

Simptom koji traje ili se pogoršava zaslužuje pažnju bez obzira na to ko ga oseća. Odlazak lekaru omogućava da osoba sazna šta je uzrok tegoba i da dobije savet o daljim koracima. Redovne kontrole naročito su važne kada već postoji bolest koju treba pratiti. Nedostatak daha ili bol u grudima ne treba olako pripisati umoru. Ako je bol u grudima iznenadan ili snažan, posebno uz gušenje, preznojavanje ili nesvesticu, potrebna je hitna medicinska pomoć. Čekanje da tegobe same prođu može da odloži lečenje ozbiljnog stanja.

Ljudima ponekad nije lako da govore o strahu, stresu ili drugim psihičkim tegobama. Razgovor sa osobom od poverenja ili stručnjakom može da im pomogne da potraže podršku. Ni potreba za pomoći ni spremnost da se ona zatraži ne zavise od pola.

Kako da povećamo izglede za zdravije godine

Dugovečnost se ne svodi na jednu namirnicu, pregled ili svakodnevnu rutinu. Veći smisao ima niz navika koje osoba može da održava tokom godina. Među njima su kretanje, uravnotežena ishrana, dovoljno sna i praćenje zdravstvenih problema uz savet lekara.

Vredi da obratimo pažnju i na odnose sa drugim ljudima. Podrška porodice, prijatelja ili zajednice može da olakša teške periode i da podstakne brigu o zdravlju. Kada se neko oseća usamljeno ili preopterećeno, razgovor je dobar prvi korak ka podršci.

Niko ne može da izračuna svoj životni vek na osnovu pola ili načina života. Možemo, ipak, da utičemo na pojedine rizike i da reagujemo kada nam zdravlje šalje upozorenje. Briga o sebi ima vrednost i onda kada se ne meri brojem doživljenih godina.

(eKlinika.rs)