Mislite da ne možete da imate visok holesterol jer ste mršavi? Kardiolozi kažu da je to velika zabluda

Povišen holesterol kod vitkih, fizički aktivnih i naizgled potpuno zdravih ljudi za mnoge predstavlja paradoks. U narodu postoji ukorenjena zabluda da je holesterol problem koji muči isključivo gojazne osobe ili one koji se hrane brzom hranom. Međutim, medicina pokazuje da telesna masa i nivo masnoća u krvi nisu uvek u direktnoj vezi.

Povišen holesterol kod vitkih osoba je moguć, otkriva se uz pomoć lipidnog profila

Iako nam vitki ljudi na oko izgledaju kao savršeno zdravi, činjenica je da spoljašnji izgled ne može uvek da otkrije ono što se dešava unutar našeg organizma. Možete da budete  atleta, redovno da vežbate i hranite se uravnoteženo, a da ipak imate povišen nivo holesterola u krvi. Jedini način da se to sazna jeste da se uradi analizu krvi, odnosno lipidni profil- ukupni holesterol, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceridi. Povišeni holesterol često ne uzrokuje nikakve simptome, pa mnogi ljudi godinama ne znaju da imaju povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Preporučujemo

Holesterol masnoća koja je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. On učestvuje u stvaranju hormona, vitamina D i ćelijskih membrana, ali problem nastaje kada ga u krvi ima previše, naročito kada je povišen nivo LDL-holesterola. Često ga zovemo i „lošim“ holesterolom jer može da se nakuplja na zidovima krvnih sudova. Tokom vremena to može da dovede do stvaranja aterosklerotskih plakova koji sužavaju arterije i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Poželjne vrednosti holesterola u krvi

Za osobe bez većeg kardiovaskularnog rizika, smernice javnog zdravlja navode okvirne poželjne vrednosti:

ukupni holesterol: niži od 5,0 mmol/L

LDL-holesterol: niži od 3,0 mmol/L

HDL-holesterol: viši od 1,0 mmol/L (kod muškaraca), odnosno viši od 1,2 mmol/L (kod žena)

trigliceridi: niži od 1,7 mmol/L

Ipak, važno je naglasiti da ne postoji jedna idealna vrednost koja važi za sve. Osobe koje već imaju bolest srca i krvnih sudova, dijabetes, hroničnu bolest bubrega ili druge faktore visokog rizika, često moraju da postignu znatno niže vrednosti LDL-holesterola. Lekar zato ne procenjuje samo jedan broj na laboratorijskom nalazu, već celokupnu sliku zdravstvenog stanja pacijenta.

I mršave osobe mogu da imaju višak masnoće zbog genetike i pola

Iako životne navike igraju veliku ulogu, genetika takođe može značajno da utiče na nivo holesterola, ističe kardiolog dr Zoe Astroulakis iz St George's University Hospitals NHS Foundation Trust. 

Jedan od primera je porodična hiperholesterolemija - nasledni poremećaj kod kojeg su nivoi LDL-holesterola povišeni od najranijeg životnog doba. Osobe sa ovom bolešću imaju povećan rizik od ranog razvoja ateroskleroze i bolesti srca, ali nažalost, mnogi ne znaju da je imaju sve dok se ne pojave ozbiljne posledice.

I mršave osobe mogu da imaju višak masnoće. Naime, uprkos normalnoj telesnoj masi, osoba  ipak može da ima povećanu količinu visceralne masnoće - masnog tkiva koje se nakuplja oko unutrašnjih organa, naročito u predelu stomaka. Takav tip masnog tkiva dovodi se u vezu sa većim rizikom od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i nepovoljnijih vrednosti masnoća u krvi. Na količinu visceralne masnoće mogu da utiču  ishrana, fizička aktivnost, genetika, ali i neke hronične bolesti.

Pol i hormonske promene takođe mogu da utiču na rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Pre menopauze, žene imaju određenu zaštitu zbogi delovanja estrogena. Ali, nakon pada nivoa ovog hormona, taj zaštitni efekat se smanjuje. U periodu nakon menopauze može da dođe do nepovoljnih promena u lipidnom profilu, uključujući porast LDL-holesterola i promene u nivoima HDL-holesterola. Poseban oprez potreban je kod žena koje su imale komplikacije u trudnoći, kao što su preeklampsija ili gestacijski dijabetes, jer one kasnije u životu mogu da imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Fizički znaci koji ukazuju na visok holesterol 

Povišen holesterol često nema simptome, pa ga opravdano nazivamo „tihim“ faktorom rizika. Međutim, kako navodi dr Astroulakis, kod osoba sa veoma visokim vrednostima, posebno kod naslednih poremećaja, mogu da se pojave određeni fizički znaci. Među njima su:

Ksantelazme - žućkaste naslage masnoće na kapcima i oko njih

Kornealni luk (arcus corneae) - sivkasti ili beli prsten oko rožnjače oka, naročito ako se pojavi u mlađem životnom dobu

Ksantomi tetiva - čvrsti čvorići (kvržice) duž Ahilove tetive ili tetiva na šakama.

Takvi znaci nisu uvek isključiva posledica povišenog holesterola, ali svakako predstavljaju razlog za dodatni lekarski pregled i adekvatno lečenje.

(eKlinika.rs)