Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne? Naučnici prvi izneli dokaze o važnosti genetike

Mnogi pušači nikada ne razviju rak pluća, dok ta bolest često može da se otkrije kod ljudi koji nikada u životu nisu zapalili cigaretu. Slično tome je da ne razvijaju rak kože svi koji su izloženi sunčevoj svetlosti. Naučnici su prvi put pružili dokaze o uticaju genetskog sastava na razvoj raka, naglašavajući potrebu da se uzme u obzir personalizovana nega.

Zašto ljudi izloženi istim rizicima doživljavaju različite ishode

Nova studija objavljena u časopisu Nature mogla bi da pomogne u rasvetljavanju  dugogodišnje nepoznanice u biologiji raka: zašto ljudi izloženi sličnim rizicima iz životne sredine često doživljavaju dramatično različite ishode.

Preporučujemo

- Ova studija daje nam fascinantan nagoveštaj da naši nasleđeni geni mogu da imaju veliki uticaj na način na koji se rak razvija nakon oštećenja DNK - izjavio je Sam Godfrey, rukovodilac istraživačkih informacija organizacije Cancer Research UK. 

Istraživači su otkrili da čak i relativno skromne nasleđene genetske varijacije mogu da promene način na koji se tumori razvijaju nakon izlaganja istom oštećenju DNK koje izaziva rak. Oni tvrde da nalazi ističu potrebu da se nasleđena genetika i raznolikost populacije uključe u buduće strategije prevencije i skrininga raka.

Genetika pomaže u određivanju mutacija, otkrivanju kako se tumori razvijaju, kako se leče...

Nalazi studije ukazuju na to da nasleđena genetska pozadina osobe pomaže u određivanju koje mutacije se javljaju, kako se tumori razvijaju i, potencijalno, kako reaguju na lečenje.

- Prvi put smo uspeli da pokažemo u kojoj meri genetska pozadina utiče i na procese mutacija i na puteve koji dovode do razvoja tumora - istakao je Duncan Odom, koji je vodio istraživanje dok je bio CRUK Cambridge Institute, a sada je u German Cancer Research Centre (DKFZ) u Hajdelbergu.

Istraživači su koristili četiri genetski različita soja miševa kako bi odrazili nivoe raznolikosti slične onima kod ljudi. Zatim su ih izložili identičnim dozama poznatog kancerogena za jetru - dietilnitrozamina - koji se nalazi u duvanskom dimu i nekim prerađenim namirnicama i za koji se zna da izaziva oštećenje DNK u ćelijama jetre, što dovodi do mutacija koje mogu da pokrenu rast tumora.

Rak se kod svakog razvija različitim evolutivnim putevima 

Uprkos tome što su primile istu dozu kancerogena, u istoj starosnoj dobi  u istoj starosti, vremenskom okviru od 15 dana - pod kontrolisanim uslovima, životinje su razvile rak različitim evolutivnim putevima u zavisnosti od njihove genetske pozadine. Skoro 600 tumora je analizirano kako bi se rekonstruisao način evolucije raka.

Iako su mnogi tumori na kraju aktivirali iste biološke procese koji podstiču rast raka, oni su do tog odredišta stigli kroz različite mutacije i genetske promene, što ukazuje da nasleđena DNK utiče ne samo na rizik od raka već i na način na koji se tumor razvija kada počne da se formira.

Naglašavanje potrebe za personalizovanom negom

Istraživači kažu da nalazi imaju implikacije za skrining raka i preciznu medicinu.

- Ako genetska pozadina utiče i na rizik od raka i na evolutivnu putanju tumora, buduće strategije prevencije i skrininga raka moraće da uzmu u obzir nasleđenu genetiku i raznolikost populacije - smatra autorka studije Sarah Aitken sa Yale School of Medicine. 

Istraživači takođe ukazuju da genetika može da utiče na odgovore na tretmane protiv tumorske DNK, uključujući neke oblike hemoterapije i radioterapije.

- Način na koji ljudi reaguju na lekove protiv raka verovatno će se razlikovati u zavisnosti od njihove nasleđene genetike, pa ćemo možda morati da prilagodimo našu dijagnostiku i tretmane u skladu sa tim - ističe Aitken.

Ako se potvrdi kod ljudi, to bi moglo da otvori vrata prilagođenijim pristupima izboru lečenja i proceni rizika.

- Još uvek nam je potrebno više istraživanja pre nego što budemo mogli da razumemo šta ovo znači kod ljudi, ali ovo otkriće bi moglo da promeni naše razumevanje o tome kako rak nastaje i dovede do snažnijih i preciznijih načina za borbu protiv raka - naglašava Sam Godfrey iz Cancer Research UK. 

(eKlinika.rs)