Ateroskleroza je generalizovano hronično degenerativno – proliferativno oboljenje koje zahvata velike i srednje arterijske krvne sudove i predstavlja najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova. Ukoliko se bolest ne leči na vreme moguće su i ozbiljne komplikacije kao što su šlog, infarkt miokarda, gangrena. Prevremenom (eng. premature) aterosklerozom se smatra aterosklerotska bolest kod pacijenata mlađih od 50 godina. Lekari kažu da je za razliku od starije populacije, aterosklerotski proces u mlađih ljudi morfološki i hemodinamski agresivniji, sa ranim početkom, bržim napretkom i većom incidencijom ponovne bolesti posle hirurške ili endovaskularne revaskularizacije. Prevremena ateroskleroza zbog toga je veliki zdravstveni, ali i društveni i ekonomski problem.
Kako se mogu spečiti fatalni ishodi?
Simptomi ateroskleroze zavise od organa koji je zahvaćen aterosklerotskim promenama. Kao posledica suženja krvnog suda dolazi do poremećaja funkcije organa, ako je promenama zahvaćen mozak javljaju se problemi sa memorijom, govorom, moguć je i šlog. Ukoliko se promene ispoljavaju na srcu oslabljena je funkcija srca kao pumpe, javljaju se bolovi u grudima, zamor i kao najteža komplikacija infarkt miokarda. Ukoliko su aterosklerozom zahvaćene noge oslabljena je cirkulacija nogu, pacijenti se žale na bolove u nogama prilikom hoda, moguća je pojava rana i u najtežim slučajevima gangrena.
– Skoro uvek postoje simptomi koje treba prepoznati, snažno treba uticati na edukaciju pacijenata. Verujem da bi se fatalni ishodi mogli sprečiti. Sa druge strane, već duže vreme se radi na ranom prepoznavanju i otkrivanju bolesti srca i krvnih sudova, kroz skrining, što je u značajnoj meri smanjilo posledice ovog teškog oboljenja – kaže za portal eKlinika vaskularni hirurg docent dr sc. med Srđan Babić.
Kada započinje ateroskleroza?
Dr Babić navodi da sam proces ateroskleroze započinje još intrauterino, odnosno pre rođenja i nastavlja se različitom brzinom rukovođena faktorima rizika, kao što su pušenje, gojaznost, povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, šećerna bolest i povišen arterijski pritisak, neprekidno do kraja života.
– U prve dve decenije života javljaju se rane lezije odnosno masne mrlje na krvnim sudovima. Ono sto je dobro je da su ove promene bez posledica na organizam i potencijalno reverzibilne – naglašava dr Babić.
Prevremena ateroskleroza problem za pojedinca i društvo
Kada se radi o prevremenoj aterosklerozi, kod pacijenata mlađih od 50 godina, ovaj oblik bolesti praćen je agresivnim tokom i čestim komplikacijama, navode stručnjaci.
– Prevremena ateroskleroza predstavlja veoma kompleksan problem za pojedinca i društvo. Veliki troškovi lečenja, odsustvovanje sa posla, kao i trajna nesposobnost su veliki problem, s obzirom na to da oboleva radno sposobno stanovništvo. Prema broju obolelih muškaraca od kardiovaskularnih bolesti, Srbija je na petom mestu u Evropi, a kad su u pitanju žene na drugom mestu. Na osnovu dostupnih podataka, smatra se da je oko 57 odsto svih smrtnih ishoda u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih bolesti – naglašava dr Babić.
Hipertenzija u 15. godini života
Sagovornik portala eKlinika potvrđuje da je ovo oboljenje sve učestalije kod mlađih od 50 godina života, ukoliko se osvrnemo na procene o zastupljenosti bolesti u poslednjih 50 do 60 godina.
– Tome doprinosi sedentarni način života, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost. Savremena neinvazivna dijagnostika i rano otkrivanje, u poslednjih 30 godina, značajno su doprineli ovoj statistici. Alarmantni su i rezultati studije koja je sprovedena među decom od trećeg do osmog razreda osnovnih škola. Prema ovom podacima, 15 odsto dece je gojazno, 10 odsto ima povišen nivo holesterola u krvi, a pet odsto u petnaestoj godini ima povišen krvni pritisak. Smatra se da je broj dece i mladih koji puše u poslednje dve decenije porastao za 9 odsto. Dostupnost lošoj ishrani postala je ogroman problem – ističe dr Srđan Babić.
Kako se dijagnostikuje bolest?
U ranijim vremenima smatralo se da je ateroskleroza uglavnom rezervisana za stariju populaciju, dok su se mlađi pacijenti dovodili u vezu sa promenama koje su uslovljene zapaljenskim bolestima krvnih sudova. Dijagnoza se danas lako postavlja na osnovu simptoma kao što su gubitak daha, bol u grudima, zamaranje, problemi sa pamćenjem, kratkotrajno gubljenje neuroloških funkcija (vida, govora), bolovi u nogama prilikom hoda, tanka i suva koža nogu, pojava rana na nogama, objašnjava nam dr Babić.
– Rade se i analize krvi, vrednosti holesterola, triglicerida i saćera u krvi. Posle toga se ultrazvučnim pregledom jasno vidi da li postoje promene u zidu arterija ili suženje arterija. Sve se dopunjuje skenerskom angiografijom radi procene najboljeg načina lečenja. I kod mlađih i starijih pacijenata uvek je bolje uraditi neku od hirurških ili endovaskularnih procedura, pre nego sto dođe do moždanog ili srčanog udara. Nažalost, kod više od 70 odsto pacijenata, infarkt srca je prvi simptom bolesti koronarnih arterija. Sa druge strane, ukoliko imaju tegobe, mlađi pacijenti navode da su se simptomi javili sedam dana pre srčanog udara – precizira dr Babić.
Ateroskleroza i arterioskleroza
Dosta česta greška, kako nam skreće pažnju dr Babić, jeste kada se pojmovi ateroskleroze i arterioskleroze koriste kao sinonimi. Arterioskleroza i ateroskleroza su slične, povezane bolesti koje utiču na krvne sudove. Ateroskleroza je podtip arterioskleroze, vaskularne bolesti u kojoj dolazi do oštećenja arterija usled faktora kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes ili određeni genetski uticaji. Mnogi ljudi koriste ove termine zamenjivo, međutim, postoje neke razlike između ova dva stanja. Arterioskleroza obuhvata sve uslove koji uzrokuju stvrdnjavanje i zadebljanje arterija. Ateroskleroza je najčešći oblik arterioskleroze koji se javlja zbog nakupljanja plaka u krvnom sudu odnosno arteriji, što dovodi do njenog suženja i posledičnog smanjenja protoka krvi, pojašnjava dr Babić.
Više je faktora rizika
Ateroskleroza prati proces starenja koji je različit kod svakog čoveka. Sa druge strane, proces nastanka suženja arterija dirigovan je višestrukim faktorima rizika.
– Postoji više načina podela faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Jedan od njih je podela na faktore rizika na koje se ne može delovati, kao što su uzrast, pol i nasleđe. Postoje i faktori rizika na koje se može delovati i na taj način sprečiti razvoj kardiovaskularnih bolesti. Najznačajniji od njih su: povišen krvni pritisak, pušenje (ni jedan nivo pušenja nije prihvatljiv), povišen LDL holesterol, nizak HDL holesterol, diabetes mellitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost – ističe dr Babić.
Postoji i genetska predispozicija
Kada je u pitanju genetska predispozicija, smatra se da su pod povišenim rizikom osobe u čijim porodicama postoje bolesti arterija srca kod muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina, ili ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina.
– Pored ovih, glavnih faktora rizika, postoje i posebni faktori rizika kardiovaskularnih oboljenja, kao što su povišene vrednosti fibrinogena, homocisteina, mikroalbuminurija kod dijabeta ili insulinske rezistencije i faktori rizika zbog životnih navika koji se ne uzimaju pri stratifikaciji, ali mogu doprineti nastanku oboljenja i oštećenju zdravlja i mogu imati uticaja u proceni rizika. To su gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatan stil i način života, neodgovarajuća ishrana, povećan unos alkohola i soli – kaže dr Srđan Babić.
U drugom delu intervjua sa dr Srđanom Babićem, biće više reči o načinima lečenja ateroskleroze, čućemo zašto i mlade osobe moraju da ovaj problem ozbiljno shvate kao bi se izbegle teške komplikacije. Doktor će nam objasniti i da li je moguće ovu bolest usporiti, kojim pacijentima se savetuje hirurško lečenje.
