Holesterol je voštana supstanca nalik masti koja se nalazi u svim ćelijama našeg tela. Proizvodi ga jetra, a ima ga i u nekim namirnicama kao što su meso i mlečni proizvodi. Da bi pravilno funkcionisalo, telu je potrebno malo holesterola, a ako ga u krvi ima previše, razvija se rizik od oboljenja koronarnih arterija, odnosno od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Holesterol i trigliceridi predstavljaju osnovne elemente lipoproteinske frakcije – lipidnog statusa čiji nivoi mogu da signaliziraju brojne zdravstvene probleme, probleme sa ćelijskim membranama, a holesterol ima veze i sa sintezom žučnih kiselina, vitamina D i steroidnih hormona.
Šta čini i određuje lipidni status – koje vrste holesterola se mere
Osnovno ispitivanje lipidnog statusa (test iz krvi koji se još zove i lipoproteinski ili lipidni panel) u organizmu uključuje proveru nivoa ukupnog holesterola – triglicerida, HDL holesterola i LDL holesterola. Pre analize ne bi trebalo da unosite hranu i pijete ništa sem vode 9 do 12 sati.
- Ukupni holesterol je mera ukupne količine holesterola u našoj krvi
- LDL (loš) holesterol je glavni izvor nakupljanja holesterola i začepljenja arterija
- HDL (dobar) holesterol pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija.
U specifičnim situacijama meri se i vrednost Non HDL holesterola, i ova brojka predstavlja rezultat kada se od ukupnog holesterola oduzme vrednost HDL holesterola.
Šta je HDL ili dobar holesterol i zašto je važan
HDL – dobar holesterol ima najveću gustinu od svih lipoproteina, koji sa LDL – lošim holesterolom zajedno sadrži jednu trećinu ukupne mase holesterola u organizmu, što je i najveći udeo. Funkcija i važnost dobrog HDL holesterola se ogleda u njegovoj kardiozaštitnoj i preventivnoj ulozi od bolesti srca i krvotoka. Uz to, inhibiranjem aktivnosti i agregacijom trombocita smanjuje se i rizik od tromboza. Istraživanja kažu da HDL čestice obnavljaju i održavaju normalne funkcije endotela krvnih sudova.
Kako se meri LDL ili loš holesterol
Nivo LDL – lošeg holesterola, lipoproteina niske gustine, određen je kao vodeći pokazatelj rizika i nastanka kardiovaskularnih oboljenja, kao i u lečenju poremećaja nivoa masnoća u krvi (displipidemija). Friedwaldova formula je metoda koja se uglavnom koristi za merenje, odnosno pri određivanju nivoa ovog holesterola i kojom se najpre određuju nivoi ukupnog holesterola, triglicerida i HDL holesterola. Retki izuzeci postoje kada je nivo trigicerida 4,52 mmol/L, ili viši.
Poželjne i visokorizične vrednosti
Ukupni holesterol:
poželjna vrednost manje od < 5,20 mmol/L
umereni rizik od 5,2 – 6,19 mmol/L
visoki rizik veće ili jednako od ≥ 6,2 mmol/L
HDL dobar holesterol
poželjna vrednost ≥ 1,55 mmol/L
visoki rizik < 1,0 mmol/L
LDL loš holesterol
poželjna vrednost < 2,6 mmol/L
granična 2,6 – 3,34 mmol/L
visoki rizik 3,35 – 4,89 mmol/L
izuzetno visoki rizik ≥ 4,9 mmol/L
Šta utiče na nivo holesterola
Na nivo holesterola utiču različite okolnosti, a neke od njih su:
- previše zasićenih masti u ishrani (potvrđeno povećavaju nivo holesterola u krvi, a hrana u kojima ih ima najviše je meso, mlečni proizvodi, čokolada, pržena i prerađena)
- prekomerna težina (povećava rizik od skoka nivoa holesterola i faktor je rizika za srčane bolesti; gubitak težine može pomoći u snižavanju nivoa lošeg holesterola, ukupnog holesterola i triglicerida, a održavanje normalne kilaže podiže nivo dobrog holesterola)
- nedostatak fizičke aktivnosti (takođe faktor rizika za razvijanje srčanih bolesti, a redovna fizička aktivnost od samo 30 minuta dnevno pomaže u snižavanju lošeg i podizanju nivoa dobrog holesterola
- pušenje (cigarete smanjuju koncentraciju vašeg HDL dobrog holesterola koji pomaže u uklanjanju lošeg LDL holesterola iz arterija, i to je jedna od njihovih interakcija)
Trigliceridi
Trigliceridi nisu vrsta holesterola, ali su deo panela lipoproteina, odnosno testa koji meri nivo holesterola. Pre testa ne smete jesti ništa 12 sati.