I muškarci imaju probleme sa hormonima i mogu da imaju valunge: Šta je hipogonadizam i kako utiče na jači pol?

Hipogonadizam kod muškaraca predstavlja stanje u kojem organizam ne proizvodi dovoljno testosterona, muškog polnog hormona koji ima ključnu ulogu u rastu, seksualnom razvoju, reproduktivnom zdravlju i održavanju mišićne i koštane mase. Kod pojedinih muškaraca, pored smanjene proizvodnje testosterona dolazi i do smanjenog stvaranja spermatozoida, što može da utiče na plodnost.

Šta je testosteron i zašto je važan?

Testosteron je hormon koji ima ključnu ulogu u razvoju muških polnih karakteristika. Tokom puberteta utiče na produbljivanje glasa, razvoj mišićne mase, rast dlaka na licu i telu, kao i na razvoj polnih organa. U odraslom dobu testosteron je važan za seksualnu funkciju, proizvodnju spermatozoida, gustinu kostiju, raspoloženje i nivo energije. Kada organizam ne proizvodi dovoljno testosterona, mogu da se jave brojne fizičke, reproduktivne i psihološke tegobe.

Ovo stanje može da bude prisutno od rođenja ili može da se razvije kasnije tokom života, usled povreda, infekcija, hroničnih bolesti ili procesa starenja. Simptomi, kao i mogućnosti lečenja, u velikoj meri zavise od toga kada se hipogonadizam javio i šta ga je uzrokovalo.

Simptomi hipogonadizma zavise od životnog doba

Hipogonadizam može da se razvije još tokom trudnoće, u detinjstvu, tokom puberteta ili u odraslom dobu. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od perioda života u kojem dolazi do poremećaja.

Kada se hipogonadizam razvije tokom trudnoće

Ako fetus ne proizvodi dovoljno testosterona tokom intrauterinog razvoja, može da dođe do poremećaja razvoja spoljašnjih polnih organa. U zavisnosti od vremena nastanka i stepena nedostatka hormona, dete sa muškim genetskim karakteristikama može da se rodi sa ženskim spoljnim genitalijama, genitalijama koje nisu jasno muške ili ženske ili sa nedovoljno razvijenim muškim genitalijama.

Hipogonadizam u detinjstvu i pubertetu

Kada se hipogonadizam javi pre puberteta, može da uspori ili potpuno spreči normalan pubertetski razvoj. Kod dečaka može da dođe do slabijeg razvoja mišićne mase, izostanka produbljivanja glasa, smanjenog rasta dlaka na telu i licu, kao i nedovoljnog razvoja penisa i testisa.

Takođe, mogu da se jave nesrazmerno duži ekstremiteti u odnosu na trup, kao i povećanje dojki kod muškaraca, stanje poznato kao ginekomastija.

Simptomi kod odraslih muškaraca

Kod odraslih osoba hipogonadizam može da utiče na brojne telesne funkcije i reproduktivno zdravlje. Prvi simptomi često uključuju smanjen seksualni nagon, hronični umor i promene raspoloženja, uključujući depresivne simptome.

Vremenom se mogu razviti problemi sa postizanjem i održavanjem erekcije, smanjena plodnost, gubitak dlaka na licu i telu, smanjenje mišićne mase, povećanje dojki i postepeni gubitak koštane mase, što povećava rizik od osteoporoze. Kod težih oblika hipogonadizma mogu da se jave i psihološke promene, poteškoće sa koncentracijom, kao i valunzi, koji podsećaju na simptome menopauze kod žena.

Koji su uzroci hipogonadizma kod muškaraca?

Hipogonadizam se deli na dva osnovna tipa: primarni i sekundarni.

Primarni hipogonadizam

Primarni hipogonadizam nastaje kada problem postoji u samim testisima, koji nisu u mogućnosti da proizvode dovoljnu količinu testosterona. Jedan od najčešćih uzroka jeste Klinefelterov sindrom, genetski poremećaj prisutan od rođenja, kod kojeg muškarac poseduje dodatni X hromozom. Ovaj poremećaj dovodi do nepravilnog razvoja testisa i smanjene proizvodnje testosterona.

Drugi mogući uzrok su nespušteni testisi, stanje u kojem se jedan ili oba testisa ne spuste u mošnice tokom fetalnog razvoja. Ukoliko se problem ne reši u ranom detinjstvu, može da dođe do trajnog poremećaja funkcije testisa.

Hipogonadizam mogu da izazovu i komplikacije zaušaka u adolescenciji ili odraslom dobu, naročito kada infekcija zahvati testise. Pored toga, povećane količine gvožđa u organizmu, poznate kao hemohromatoza, mogu da oštete testise ili hipofizu. Povrede testisa takođe predstavljaju značajan faktor rizika. Kada su oba testisa ozbiljno oštećena, proizvodnja testosterona može značajno da se smanji.

Lečenje malignih bolesti hemoterapijom ili radioterapijom može privremeno ili trajno da utiče na proizvodnju testosterona i spermatozoida, što kod nekih muškaraca dovodi do problema sa plodnošću.

Sekundarni hipogonadizam

Sekundarni hipogonadizam nastaje kada testisi funkcionišu normalno, ali ne dobijaju odgovarajuće hormonske signale iz mozga. U ovom slučaju problem se nalazi u hipotalamusu ili hipofizi. Jedan od retkih uzroka jeste Kallmannov sindrom, nasledni poremećaj razvoja hipotalamusa koji može da bude povezan sa oslabljenim čulom mirisa i poremećajem raspoznavanja određenih boja.

Bolesti hipofize, uključujući tumore mozga, mogu da ometaju proizvodnju hormona koji stimulišu stvaranje testosterona i spermatozoida. Hirurško lečenje ili zračenje tumora takođe mogu da utiču na funkciju hipofize.

Pojedine zapaljenske bolesti, kao što su sarkoidoza, histiocitoza i tuberkuloza, mogu da poremete hormonsku ravnotežu. Infekcija HIV-om takođe može da utiče na hipotalamus, hipofizu i testise. Određeni lekovi, posebno opioidni analgetici i pojedine hormonske terapije, mogu da smanje nivo testosterona. Nelečena opstruktivna apneja u snu povezana je sa povećanim rizikom od hipogonadizma, dok uspešno lečenje poremećaja disanja tokom spavanja može da poboljša hormonski status.

Gojaznost i proces starenja takođe su značajni faktori koji utiču na postepeni pad nivoa testosterona.

Faktori rizika

Veći rizik od razvoja hipogonadizma imaju osobe koje boluju od HIV/AIDS-a, muškarci koji su bili podvrgnuti hemoterapiji ili zračenju, osobe sa gojaznošću, pothranjenošću ili opstruktivnom apnejom u snu, kao i starije osobe. Nasledni faktori takođe mogu da igraju važnu ulogu, zbog čega je važno da lekar bude upoznat sa porodičnom anamnezom.

Moguće komplikacije nelečenog hipogonadizma

Ukoliko se ne leči, hipogonadizam može da dovede do različitih komplikacija, a njihov intenzitet zavisi od uzrasta u kojem se bolest razvila.

Moguće posledice uključuju poremećaje razvoja genitalija, ginekomastiju, neplodnost, erektilnu disfunkciju, osteoporozu i smanjeno samopouzdanje. Kod mnogih muškaraca ovo stanje može značajno da utiče na kvalitet života, partnerske odnose i psihičko zdravlje.

Kako se leči hipogonadizam?

Lečenje zavisi od uzroka poremećaja. Kod određenih oblika hipogonadizma primenjuje se terapija nadoknade testosterona, koja može da poboljša seksualnu funkciju, poveća mišićnu masu, poboljša raspoloženje i poveća gustinu kostiju.

Međutim, izbor terapije mora da bude individualizovan i sproveden pod nadzorom lekara specijaliste, uz redovno praćenje zdravstvenog stanja i nivoa hormona.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Svaki muškarac koji primeti simptome poput smanjenog libida, hroničnog umora, problema sa erekcijom ili neplodnosti trebalo bi da se obrati lekaru. Utvrđivanje uzroka hipogonadizma predstavlja prvi i najvažniji korak ka izboru odgovarajuće terapije.

(eKlinika.rs)