Ovo je razlog zašto i mladi muškarci mogu imati opasno visok pritisak: Utiče na srce, mozak i potenciju

Neuredan način života, mnogo stresa, malo odmora, cigarete i alkohol polako, ali nezaustavljivo ruše i najzdraviji organizam. Lekari kažu da je sve više osoba u petoj deceniji života koje su pretrpele jak infarkt. Visok krvni pritisak je često neprimetno zdravstveno stanje koje može biti uvod u niz kardiovaskularnih problema. Stručnjaci ističu da su muškarci osetljiviji pol kada je u pitanju hipertenzija. Poseban problem predstavlja činjenica da u nekim situacijama i sasvim mladi muškarci, koji uglavnom ne mere krvni pritisak, mogu da imaju ozbiljnu hipertenziju.

Zašto muškarci više pate od hipertenzije?

Visok krvni pritisak jedan je od najučestalijih zdravstvenih problema savremenog čoveka. Od njega pate i mnoge žene, ali izgleda da su muškarci u ovoj situaciji slabiji pol, kaže kardiolog dr Brajan Henri.

- Muškarci su pod većim rizikom od hipertenzije, naročito u mlađem životnom dobu, zbog kombinacije bioloških razlika i životnih navika - navodi dr Henri. On dodaje da muškarci imaju tendenciju da razviju hipertenziju ranije u životu, pre srednjeg životnog doba.

Šta štiti žene?

Postoji nekoliko činilaca koji utiču na razvoj hipertenzije kod muškarca, na primer već u 35. godini života.

Biologija i hormoni: Hormonske razlike utiču na to da su muškarci i u mlađem životnom dobu skloniji povišenom krvnom pritisku. Viši nivoi testosterona deluju na način na koji telo reguliše krvni pritisak.

- Žene, s druge strane, sve do menopauze imaju određenu zaštitu od hipertenzije zahvaljujući estrogenu - kaže dr Henri.

Raspodela masnog tkiva: Muškarci češće skladište potencijalno opasnije masno tkivo u predelu stomaka nego žene.

Smatra se da muškarci burnije reaguju na upalne procese, a kada se na to dodaju životne navike poput pušenja, konzumiranja alkohola, visokokalorične hrane bogate nezdravim mastima i šećerima, kao i hroničan stres, dolazi do sigurnih zdravstvenih problema.

Lekari skreću pažnju da su u većem riziku od povišenog krvnog pritiska osobe koje u bliskoj porodici imaju slučajeve hipertenzije, i starije osobe, jer krvni pritisak prirodno raste sa godinama.

Kako hipertenzija utiče na zdravlje muškaraca?

Nekontrolisani visok krvni pritisak opterećuje srce i krvne sudove i vremenom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su:

Bolesti srca i moždani udar: Hipertenzija je jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti i srčane insuficijencije.

Erektilna disfunkcija: Visok krvni pritisak može da ošteti krvne sudove, smanji protok krvi i doprinese razvoju erektilne disfunkcije.

- Erektilna disfunkcija često je jedan od prvih simptoma hipertenzije, ali se zanemaruje zbog neprijatnosti i stigme. Može da se javi mnogo ranije, pre ozbiljnijeg kardiovaskularnog događaja - napominje dr Henri.

Hronična bolest bubrega: Bubrezi zavise od stabilnog protoka krvi. Visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove bubrega i onemogućiti adekvatnu filtraciju otpadnih materija.

Problemi sa vidom: Visok krvni pritisak može da ošteti sitne krvne sudove u očima i izazove promene vida.

Kognitivni problemi: Hipertenzija povećava rizik od vaskularne demencije.

Problemi sa plodnošću: Visok krvni pritisak može uticati na kvalitet sperme.

- Hipertenzija može da smanji zapreminu ejakulata, broj spermatozoida, njihovu pokretljivost i dovede do abnormalne veličine i oblika spermatozoida - objašnjava dr Henri.

Čak i kada se osećamo dobro, visok krvni pritisak može dugoročno da ugrozi zdravlje, jer najčešće nije praćen jasnim simptomima.

Kategorije krvnog pritiska

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove krvnih sudova dok cirkuliše kroz telo. Meri se u milimetrima živinog stuba (mmHg) i zapisuje kao dva broja. Prvi (gornji) broj je sistolni krvni pritisak i predstavlja pritisak u trenutku kada srce kuca. Drugi (donji) broj je dijastolni krvni pritisak i meri pritisak između otkucaja srca, dok srce miruje.

Normalan krvni pritisak: 120/80 mmHg

Povišen krvni pritisak: sistolni pritisak 120–129 mmHg

Hipertenzija stadijum 1: 130/80–140/90 mmHg

Hipertenzija stadijum 2: 140/90 mmHg i više

Hipertenzivna kriza: 180/120 mmHg i više

- Hipertenzija se često naziva tihim ubicom jer nema očigledne simptome, sve dok ne dođe do uznapredovale bolesti ili oštećenja organa - kaže dr Henri.

Postoje, ipak, određeni znaci izuzetno visokog krvnog pritiska koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. To su jaka glavobolja, zamućen vid, bol u grudima ili leđima, kratak dah, vrtoglavica ili osećaj nesvestice, utrnulost, slabost i poteškoće u govoru.

Lekari upozoravaju da hipertenzivna hitna stanja mogu biti životno ugrožavajuća. Ako primetite ove simptome, pozovite hitnu pomoć ili se odmah javite u zdravstvenu ustanovu.

Kako se kontroliše visok pritisak?

Zdrave životne navike mogu biti od velike pomoći. Lekari savetuju održavanje normalne telesne težine, jer čak i mali gubitak kilograma može da snizi vrednosti krvnog pritiska.

Preporučuje se ograničavanje unosa alkohola i kofeina, prestanak pušenja, jer ove navike mogu da povise krvni pritisak. Važna je i redovna fizička aktivnost, poput šetnje, ishrana sa manje soli i masti, a više povrća i voća. Kontrola stresa i najmanje sedam sati sna svake noći takođe su od velikog značaja.

Savetuje se oprez pri uzimanju suplemenata i lekova koji se izdaju bez recepta. Ukoliko se koriste lekovi za regulisanje krvnog pritiska, važno je da se uzimaju prema uputstvu lekara, jer preskakanje može dovesti do ponovnog porasta pritiska.

- Promene životnih navika mogu biti izuzetno efikasne. Kod mnogih ljudi, jednostavne promene poput smanjenja unosa soli, održavanja zdrave telesne težine i redovne fizičke aktivnosti mogu značajno da snize krvni pritisak, a ponekad i eliminišu potrebu za lekovima - kaže dr Henri.

Zašto su rutinski pregledi važni?

- Redovno merenje krvnog pritiska od ključnog je značaja, jer visok pritisak može neprimetno da ošteti srce, mozak i bubrege. Ranim otkrivanjem hipertenzije moguće je započeti promene životnog stila i terapiju lekovima, kako bi se na vreme sprečile ozbiljne komplikacije - navodi dr Henri.

Preporuka je da sekrvni pritisak povremeno proverava i kada se osećamo dobro. Lekaru se treba javiti ako je pritisak stalno iznad 130/80, ako se jave bol u grudima, vrtoglavica ili promene vida. Konsultacija sa lekarom neophodna je i ukoliko u bliskoj porodici postoje osobe koje se leče od bolesti srca ili moždanog udara, kao i kod osoba koje boluju od dijabetesa ili bolesti bubrega.

(eKlinika)