Zašto je prirodni pad krvnog pritiska noću toliko važan: Evo šta se dešava sa srcem u toku sna

Ishrana i fizička aktivnost dobro su poznati temelji zdravlja srca. Iako su vitalno važni, postoji i treći, često zaboravljen stub kardiovaskularnog zdravlja - kvalitetan san. Dobar noćni san nije isključivo bitan za kognitivne sposobnosti, već je i ključni element oporavka celokupnog kardiovaskularnog sistema. Posle dobrog sna srce je spremnije da podnese i jače napore, a vrednosti krvnog pritiska su bolje. Kardiolozi odraslim osobama savetuju 7 do 9 sati noćnog sna.

8 kjučnih elemenata zdravlja

Američko udruženje za srce dodalo je san u svojih ‘Osam ključnih elemenata zdravlja, kaže dr Harneet Walia iz Baptist Health Miami Cardiac & Vascular Institute.

Preporučujemo

Američko udruženje za srce je 2022. godine ažuriralo svoju kontrolnu listu za kardiovaskularno zdravlje, promenivši Life’s Simple 7 u Life’s Essential 8, kako bi uključilo i zdrav san kao ključnu komponentu zdravlja, pored pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, izbegavanja nikotina, kao i kontrole indeksa telesne mase, nivoa lipida, glukoze u krvi i krvnog pritiska.

Značaj non-REM faze sna

Na ovaj način san je stavljen rame uz rame sa faktorima kao što su krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi, kao ključna komponenta zdravlja srca.

Dr Harneet Walia ističe da je san od suštinskog značaja za dugoročno pravilno funkcionisanje srca.

- Tokom sna, naročito u non-REM fazi, organizam se obnavlja, opadaju krvni pritisak i srčana frekvencija, metabolizam se stabilizuje, a simpatički nervni sistem se smiruje - kaže dr Walia i dodaje da posledice mogu biti ozbiljne kada je ovaj proces skraćen ili poremećen.

Tokom non-REM sna rad mozga se usporava, smanjuju se otkucaji srca, a mišići se oporavljaju.

- Kada je san kratak ili lošeg kvaliteta, ovi obnavljajući procesi se remete, što negativno utiče na krvni pritisak, rad srca i celokupnu kardiovaskularnu funkciju - objašnjava doktorka.

Blagotvorni pad krvnog pritiska

Jedan od najvažnijih procesa koji se dešavaju tokom sna jeste prirodni pad krvnog pritiska. Kod većine ljudi krvni pritisak tokom noći opadne za oko 10 odsto, što dovodi do manjeg opterećenja srca i krvnih sudova i omogućava njihov brži oporavak od dnevnih napora.

Međutim, kod nekih osoba ne dolazi do ovog prirodnog pada krvnog pritiska tokom sna. Takozvani „non-dipperi“ imaju povećan rizik od hipertenzije, srčanih bolesti i moždanog udara. Stručnjaci navode da su poremećaji sna, koji ometaju sposobnost tela da se opusti i obnovi, jedan od čestih uzroka izostanka noćnog sniženja krvnog pritiska.

Kako loš san ugrožava srce

Nedovoljan ili isprekidan san pokreće niz negativnih procesa koji vremenom mogu nepovoljno da utiču na kardiovaskularni sistem. U stanju nedovoljnog i/ili isprekidanog sna razvijaju se upalni procesi i dolazi do metaboličkih promena. Hronična upala je poznat pokretač ateroskleroze, procesa taloženja plaka u arterijama.

- Loš san, nedostatak sna i poremećaji poput opstruktivne apneje u snu povezani su sa povišenim nivoima inflamatornih markera, kao što su interleukin-6 i C-reaktivni protein - ističe dr Walia i precizira da ovi markeri ukazuju na sistemsku upalu, koja povećava rizik od srčanih bolesti.

Istovremeno, nedostatak sna dovodi do pojačanog stresa. Tokom zdrave non-REM faze sna opada aktivnost simpatičkog nervnog sistema, što omogućava srcu da se odmori. Kada izostane kvalitetan san, ovaj sistem može ostati preaktiviran, što dovodi do višeg nivoa stresa i dodatnog opterećenja srca i krvnih sudova.

Metabolizam, telesna težina i rizik od dijabetesa

San je neophodan za pravilnu regulaciju metabolizma i omogućava telu da efikasnije koristi glukozu. Kada ne spavamo dovoljno, može doći do povećane insulinske rezistencije, jednog od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2.

Loš san remeti i hormone koji regulišu apetit. Povećava se nivo grelina, hormona gladi, dok se smanjuje nivo leptina, hormona sitosti. Ova hormonska neravnoteža može dovesti do pojačane želje za visokokaloričnom i slatkom hranom, povećanja telesne težine i dodatnog opterećenja srca.

Najčešći poremećaji sna i njihov uticaj na zdravlje srca

Nedovoljno sna, odnosno manje od preporučenih 7 do 9 sati, može da izazove niz problema, ali postoje i pojedini poremećaji sna koji mogu predstavljati još veći rizik za zdravlje srca.

Opstruktivna apneja u snu

Prema rečima dr Walia, ovaj poremećaj sna snažno je povezan sa srčanim oboljenjima.

- Ponavljane opstrukcije disajnih puteva uzrokuju pad nivoa kiseonika, naglu aktivaciju simpatičkog nervnog sistema, fragmentaciju sna i promene pritiska u grudnom košu. Sve to povezano je sa povećanim rizikom od povišenog krvnog pritiska, aritmija, srčanog udara, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih komplikacija - navodi dr Walia.

Nesanica

Ovaj poremećaj karakterišu teškoće pri uspavljivanju ili održavanju sna.

- Nesanica je povezana sa pojačanom simpatičkom aktivnošću i upalom, što može povećati kardiovaskularni rizik. Pored toga, stanje hronične preopterećenosti organizma koje prati nesanicu može održavati telo u stalnom stresu - navodi dr Walia.

Sindrom nemirnih nogu

Ovaj poremećaj izaziva neodoljivu potrebu za pomeranjem nogu, dovodi do čestih buđenja i isprekidanog sna i takođe može dugoročno ugroziti kardiovaskularno zdravlje.

Kako da kvalitetnije spavamo?

Dobra vest je da u velikoj meri možemo da utičemo na svoje navike spavanja. Američka akademija za medicinu sna preporučuje odraslima 7 do 9 sati sna tokom noći. Međutim, nije važna samo dužina sna.

- Neka vam san i odmor uvek budu prioritet, jer je san jedan od najefikasnijih i najdostupnijih koraka koje možemo da preduzmemo za bolje zdravlje srca. Čak i male, dosledne promene u navikama spavanja mogu napraviti veliku razliku - smatra dr Walia.

(eKlinika)