Kardiolozi otkrivaju 6 iznenađujućih navika koje čuvaju srce – neke nemaju veze sa ishranom i vežbanjem

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u svetu. I dok mnogi veruju da su genetika i godine presudni, stručnjaci poručuju nešto ohrabrujuće: većina kardiovaskularnih problema može da se spreči.

Drugim rečima, čak i ako u porodici imamo istoriju srčanih bolesti, mnogo toga je u našim rukama. Iako se često misli da su bolesti srca „muški problem“, statistika pokazuje da su one i vodeći uzrok smrtnosti kod žena. Zato je podizanje svesti o zdravlju srca važno za sve nas, bez obzira na pol i godine.

Ove savete kardiolozi najčešće daju svojim pacijentima – a svi bi trebalo da ih zapamtimo.

1. Postoji ishrana koja dokazano štiti srce

Ono što jedemo direktno utiče na krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol i rizik od infarkta i moždanog udara.

Kardiolozi najčešće preporučuju mediteranski način ishrane. To znači:

• dosta povrća i voća
• integralne žitarice
• mahunarke i orašaste plodove
• ribu kao čest izbor
• manje crvenog mesa

Važno je ograničiti zasićene masti, višak soli, dodat šećer, kao i tropska ulja poput palminog i kokosovog.

Stručnjaci naglašavaju da ne moramo da budemo savršeni. Ako se većinu vremena hranimo na ovaj način, naše srce će to „osetiti“.

2. Usamljenost može da optereti srce

Ovo mnoge iznenadi. Druženje i bliski odnosi nisu važni samo za raspoloženje, već i za srce.

Jake socijalne veze povezane su sa nižim nivoom stresa, zdravijim navikama i boljim dugoročnim prognozama kod srčanih bolesnika.

Sa druge strane, usamljenost je povezana sa većim rizikom od srčanih oboljenja, uključujući i srčanu slabost, naročito kod starijih osoba i žena.

Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima nije luksuz. To je ulaganje u sopstveno zdravlje.

3. Kretanje je lek – ali ne mora da bude naporno

Preporuka stručnih udruženja jeste najmanje 150 minuta umerenog kretanja nedeljno. To može biti brzi hod, vožnja bicikla, plivanje ili ples.

Idealna kombinacija uključuje aerobne aktivnosti i vežbe snage. Ipak, ako nemamo vremena za treninge u teretani, svakodnevna šetnja je odličan početak.

Najvažnije je da izaberemo aktivnost koju volimo i koju možemo da uklopimo u svakodnevicu. Kontinuitet je važniji od intenziteta.

4. Hronični stres tiho oštećuje krvne sudove

Stalna napetost podiže krvni pritisak i često vodi ka lošim navikama poput prejedanja, pušenja ili prekomernog unosa alkohola.

Zato je važno da svakog dana izdvojimo makar nekoliko minuta za sebe. To može biti:

• šetnja
• duboko disanje
• meditacija
• razgovor sa bliskom osobom
• postavljanje jasnih granica na poslu

Čak i male, redovne pauze za opuštanje imaju merljiv efekat na zdravlje srca.

5. Znamo li koliki nam je krvni pritisak?

Visok krvni pritisak često nema nikakve simptome, a godinama može da oštećuje srce, mozak i bubrege.

Normalnim se smatra pritisak niži od 120 sa 80 mmHg. Vrednosti od 130 sa 80 mmHg i više ukazuju na povišen krvni pritisak.

Ako imamo povišene vrednosti, važno je da sarađujemo sa lekarom, redovno merimo pritisak kod kuće i pratimo da li terapija daje rezultate.

Znanje o sopstvenim brojkama prvi je korak ka zaštiti srca.

6. Crno vino nije „lek za srce“

Dugo se verovalo da čaša vina dnevno štiti srce. Međutim, stručnjaci danas upozoravaju da je priča o alkoholu mnogo složenija.

Alkohol može da pojača upalne procese u organizmu, naruši san i utiče na raspoloženje. Iako može biti deo društvenih rituala, važno je da budemo svesni kako utiče na nas lično.

Za neke ljude umeren unos je prihvatljiv, dok je za druge potpuno izbegavanje bolji izbor.

Srce pamti naše svakodnevne odluke

Zdravlje srca ne zavisi od jednog savršenog poteza, već od niza malih odluka koje donosimo svakog dana – šta jedemo, koliko se krećemo, kako se nosimo sa stresom i koliko negujemo odnose sa ljudima oko sebe.

Ako imamo simptome poput bola u grudima, gušenja, nepravilnog rada srca ili izraženog umora, ne treba da čekamo. Razgovor sa lekarom i pravovremeni pregled mogu da budu presudni.

Briga o srcu nije samo prevencija bolesti. To je način da sebi obezbedimo energiju, dugovečnost i kvalitetniji život.

(eKlinika.rs)