Lekovi za kontrolu visokog pritiska i zdrave životne navike uglavnom uspešno kontrolišu vrednosti visokog krvnog pritiska. Ima, ipak, stanja kada krvni pritisak beleži vrednosti 140/90 mmHg uprkos terapiji od optimalno tri leka, od kojih je jedan diuretik, kao i promeni stilova života. Ovo stanje se određuje kao rezistentna hipertenzija, to jest, povišen krvni pritisak i posle primene lekova.
Stanje nekad može biti uvod u srčane bolesti
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda/arterije i varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Visok krvni je stanje kada krv previše pritiska arterijske zidove. Ukoliko se stanje ne leči visok krvni pritisak može oštetiti zidove arterija i usloviti nakupljanje plaka, koji može na kraju delimično ili u potpunosti blokirati protok krvi dovesti do srčanih bolesti ili moždanog udara.
Kada su potrebna više od četiri leka?
Rezistentna hipertenzija se javlja kada vrednosti krvnog pritiska ostaju povišene i posle primene tri leka dnevno u određenoj dozi. Lekari propisuju pacijentima blokatore kalcijumovih kanala dugog dejstva, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima, blokatore receptora angiotenzina i neki od diuretika, a krvni pritisak je i posle primene ovih lekova povišen.
Lekar može dijagnostikovati rezistentnu hipertenziju, ako su pacijentu potrebna više od četiri različita leka, kako bi se postigle željene vrednosti krvnog pritiska.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, pravom hipertenzijom se smatraju vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska iznad 130mmHg i dijastolnog (donjeg) iznad 80mmHg. Visok-normalan krvni pritisak I stadijuma predstavlja vrednosti od 130-139mmHg sistolnog, i 85-89mmHg dijastolnog pritiska, II stadijum su vrednosti iznad 140mmHg, i 90mmHg.
Krvni pritisak je visok i posle šest meseci od primene terapije
Hipertenzija nije uvek praćena simptomima, međutim ako dođe do pogoršanja stanje je najčešće praćeno glavoboljama, bolovima u grudima, krvarenjem iz nosa, nedostatkom daha. Lekari dijagnostikuju rezistentnu hipertenziju, ukoliko je krvni pritisak stalno visok i šest meseci od primene terapije.
Nije do kraja jasno kako nastaje ovo stanje, nekada je rezistentna hipertenzija, posledica sekundarne hipertenzije, to jest visokog krvnog pritiska koji je uzrokovan nekom drugom bolešću. Američko udruženje za srce (AHA) navodi da je čest uzrok rezistentne hipertenzije primarni aldosteronizam, koji je vid hormonalnog poremećaja usled kojeg je krvni pritisak visok. Visoke koncentracije hormona aldosterona sekretuju se iz nadbubrežnih žlezda. Ovaj hormon reguliše balans natrijuma i kalijuma. Aldosteron šalje signale organima, kao što su to bubrezi, da luče veće količine natrijuma u krvotok.
Šta se nekada krije iza rezistentne hipertenzije?
Kod pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom javljaju se problemi sa snom, prisutna je sleep apneja. Ponekada je ovo stanje posledica prekomerne upotrebe alkohola, upotrebe nekih narkotika. Redovna upotreba kokaina,kortokosteroidaa, oralne kontracepcije, amfetamina, lekova protiv bolova može nekada da uzrokuje stalno povišene vrednosti krvnog pritiska i pored upotrebe lekova za kontrolu krvnog pritiska. Lekari kažu ipak da je izostanak terapijskog učinka često posledica neredovne i neadekvatne primene lekova za povišen krvni pritisak, prekomerne telesne težine, visokog unosa soli. Stanje je udruženo sa dijabetesom, veoma slabom fizičkom aktivnošću, pušenjem.
Lečenje
Kada lekovi za kontrolu visokog pritiska ne pomažu, stanje se leči u odnosu na uzrok. Ukoliko se otkrije da je uzrok rezistentne hipertenzije bolest leči se osnovno stanje. Lekari savetuju izbegavanje duvanskog dima, stresa, redukciju alkoholnih pića, smanjen unos sol, raznovrsnu ishranu, fizičku aktivnost.
Dijagnostika
Rezistentna hipertenzija se dijagnostikuje na osnovu fizikalnog pregleda, uvidom u istoriju bolesti, merenjem vrednosti krvnog pritiska. Stručnjak će nastojati da utvrdi i da li su vrednosti visokog krvnog pritiska prouzrokovale neka oštećenja pa će pacijenta uputiti na EKG, snimiće grudni koš, uraditi ehokardiogram i analize urina. Možda će biti potreban i fundoskopski pregled oka kako bi se proverilo da nije možda došlo do oštećenja krvnih sudova u oku.
Moguće komplikacije
Hipertenzija može da dovede u krajnjem stadijumu do šloga, slabosti srca i srčanog udara. Stalno prisutne visoke vrednosti krvnog pritiska oštećuju arterije, dolazi do nakupljanja plaka i do delimične ili potpune blokade arterija. U slučaju da se blokada nalazi u blizini mozga moguć je i moždani udar, ako je bliže srcu može doći do infarkta.
Istraživanje Američkog udruženja za srce iz 2018. otkrilo je da su osobe sa rezistentnom hipertenzijom u pojačanom riziku od infarkta miokarda, srčane slabosti, bolesti perifernih arterija.
Pseudo rezistentna hipertenzija
Stručnjaci tvrde da većina pacijenata ima peudo rezistentnu hipertenziju, dok svega oko 5 odsto pacijenata ima pravu rezistentnu hipertenziju. Pseudo rezistentna hipertenzija može biti posledica pogrešnog načina merenja krvnog pritiska, mnoge osobe pate od „sindroma belog mantila“ to jest, pritisak je visok isključivo u ambulantim uslovima. Stanje je često posledica i upotrebe neodgovarajućih lekova, pogrešne doze leka ili nedoslednog pridržavanja terapije od strane pacijenta.
Kada konsultovati lekara?
Ukoliko su izmerene vrednosti krvnog pritiska visoke u kućnim uslovima i pored redovne primene terapije potrebno je obratiti se doktoru. Nekada nije loše nabaviti odgovarajući merač krvnog pritiska i meriti vrednosti u kućnim uslovima. Savet je da se uradi kalibracija pre upotrebe. U slučaju pojave novih i težih simptoma potrebno je zatražiti stručnu pomoć.
