Gojaznost je pretnja za svaki deo ljudskog tela i označava se kao stanje kada je indeks telesne mase viši od 30 kg/m². Narušava zdravlje srca, mozga, jetru, bubrege, kosti, utiče na psihičko stanje čoveka. Kada bi svaka gojazna osoba izgubila samo od 5 do 10 odsto od postojeće telesne mase, sačuvala bi se od bolesti, koje mogu biti i uvod u šlog ili moždani udar, smatraju stručnjaci.
Kako se određuje gojaznost?
Indeks telesne mase ili body mass index BMI, dobija se kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom visine te osobe u metrima. Lekari kažu da se BMI od 18,5 do 25 označava kao normalna telesna težina, rezultati između 25 i 30 smatraju se prekomernom težinom. Stručnjaci kažu da je BMI bitno dijagnostičko sredstvo za određivanje kliničkog stanja gojaznosti, ali ne i jedini način dijagnostike gojaznosti. Bitna je i starost osobe, pol, mišićna masa. BMI nije u stanju da razlikuje koštanu masu, mišiće i višak masti.
Nervni sistem i gojaznost
Prekomerna telesna težina, jedan je od faktora koji utiču na pojavu moždanog udara. Gojaznost je pretnja i za samopouzdanje i psihičko zdravlje. Često su gojazne osobe depresivne zbog svog fizičkog izgleda.
Respiratorni sistem
Masnoća koja u predelu vrata može suziti disajne puteve i otežati disanje, posebno tokom noći. Često gojazne osobe pati od od sleep apneje, stanja kada tokom sna prestane na kratko disanje. Gojazni ljudi mogu da se zadišu samo posle pređenih par stotina metara. Skoro trećina astmatičara ima prekomernu telesnu težinu, kažu doktori. Stručnjaci opominju da masno tkivo u grudnom košu i stomaku, može da otežava disanje i utiče na umanjenje kapaciteta pluća.
Probavni sistem
Gojaznost je pretnja i za razvoj gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Stanje se javlja kada želudačna kiselina dospe u jednjak i izazove često simptome gorušice, pa nekada i povraćanje. Višak kilograma može usloviti i nastanak kamena u žuči, koje se često leči hirurškom intervencijom. Masna jetra ili medicinski steatoza, još jedna je posledica prekomerne telesne težine. Masna jetra je stanje koje se karakteriše patološkim nagomilavanjem masti u jetrenim ćelijama. Stanje je najčešće posledica gojaznosti ili alkoholizma.
Kardiovaskularni i endokrini sistem
Kod gojaznih osoba srce radi pod dodatnim opterećenjem, kako bi prosledilo krv u svaki deo tela. Tako nastaje visok krvni pritisak (hipertenzija) koja je jedan od vodećih uzroka moždanog udara. Nekada se desi da zbog velikog viška kilograma, ćelije u ljudskom telu ne reaguju na ispravan način na hormon insulin. Zadatak ovog hormona jeste da putem krvi snabde ćelije šećerom koji je neophodan za energiju. Pankreas proizvodi insulin, koji omogućava prodor glukoze (šećera) u ćelije. Kada je čovek zdrav pankreas lako uoči visok nivo glukoze, na primer, posle jela sa dosta ugljenih hidrata, pa kreće da proizvodi i ispušta insulin u krv. Insulin je hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.
Dešava se nekada, na primer, da ćelije mišića, masti i jetre ne reaguju adekvatno na insulin. Glukoza se zadržava u krvi, a pankreas i dalje proizvodi insulin u pokušaju da snizi nivo šećera. Vremenom se ta glukoza, koja nije dospela u ćelije skuplja u krvi i sve ovo dovodi da preddijabetesa, to jest, stanja, kada pacijent ima povišen nivoa šećera u krvi, koji je još nizak da bi se uspostavila dijagnoza dijabetesa. Ovo stanje često je kod gojaznih osoba uvod u dijabetes tipa 2, kada je nivo šećera u krvi previsok. Stanje je često posledica loših navika u ishrani i nekada uvod u kardiovaskularne bolesti, nefunkcionisanje bubrega, a u najgorim slučajevima i uzrok šloga, amputacija ili slepila.
Visok krvni pritisak, visok nivo šećera i holesterola su najodgovorniji za aterosklerozu. Stanje nastaje zbog nakupljanja plaka, to jest, holesterola i drugih supstanci na zidovima arterija. Ovaj plak može suziti aterije onemogučiti normalan protok krvi, a nekada se deo plaka može odvojiti od adterije i stvoriti opasan tromb. Ukoliko se ne leči ova bolest može dovesti do moždanog ili srčanog udara.
Kako gojaznost utiče na reproduktivni sistem
Gojaznost je pretnja za plodnost kod žena i povećava rizik od komplikacija u trudnoći. Trudnički dijabetes koji se javlja samo u trudnoći i za koji se smatra da povećava rizik od porođaja carskim rezom, može se javiti kod budućih mama. Gojazne trudnice su u riziku i od preeklampsije, stanja kada zbog visokog krvnog pritiska može doći do preranog porođaja.
Gojaznost ugrožava plodnost i muškara, neka istraživanja tvrde da gojazni muškarci imaju manji broj spermatozoida. Muškarci koji konzumiraju previše mesnih prerađevina i mlečnih punomasnih proizvoda često imaju, kako se tvrdi, smanjen kvalitet spermatozoida.
Skeletni i mišićni sistem
Istraživanja ukazuju da gojaznost može da utiče na gustinu kostiju i da povećati rizik od preloma. Osteosarkopenska gojaznost označava se kao stanje koje tanji gustinu kostiju, i dovodi se u vezu sa viškom masti. Gojaznost je pretnja za zdravlje mišića i zglobova Gojazne osobe mogu biti sklonije povredama, imaju poteškoće nekada sa hodom i stajanjem. Veoma se slabo kreću, i tako ulaze u začarani krug, jer nekada zbog slabosti mića i zglobova nisu u stanju da fizičkom aktivnošču smanje telesnu težinu.
