Jak imuni sistem najvažnija je barijera koja štiti od nekada razarajućih bolesti. Hrana je najbitniji činilac dobrog imuniteta, neke namirnice mogu stvoriti najbolju moguću zaštitu i osigurati dobro zdravlje i vitalnost i u poznim godinama. S druge strane, neka hrana može lako oštetiti imuni sistem, otvoriti vrata razvoju štetnih bakterija i gljivica i u najblažem slučaju izazvati neprijatnu kijavicu ili prehladu.
Previše alkohola
S vremena na vreme, čaša vina može biti od koristi za zdravlje. Preterana upotreba alkohola, čak i na kratke staze, ipak, može poremetiti imuni sistem. U radu objavljenom u časopisu Alcohol Research, istraživači primećuju da postoji veza između prekomernog unosa alkohola i oslabljenog imunološkog odgovora.
Uočeno je da su osobe koje su pile velike količine alkohola bile podložnije zapaljenju pluća a, imale su i veću verovatnoću od razvoja sindroma akutnog respiratornog stresa, faktora koji potencijalno može uticati na ishode covid 19. Uočeno je i da osobe koje piju alkoholna pića imaju povećan rizik od sepse, veću učestalost postoperativnih komplikacija, slabo zarastanje rana i sporiji i manje potpun oporavak od infekcija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) označava opijanje, kao konzumaciju 4 ili više pića, tokom jedne prilike za žene, a 5 ili više za muškarce. Ukoliko primetite da češće posežete za nekim alkoholnim pićem, pokušajte da smanjite upotrebu na ne više od jednog pića dnevno za žene ili ne više od dva dnevno za muškarce.
Previše soli
Višak natrijuma možete lako prouzrokovati probleme kao što su zadržavanje tečnosti u organizmu i visok krvni pritisak. Studija Univerzitetske bolnice u Bonu sprovedena na ljudima i miševima zaključuje da previše soli može dovesti do imunološkog nedostatka. Otkriveno je da kada bubrezi izlučuju višak natrijuma, dolazi do domino efekta usled kojeg se smanjuje sposobnost tela da se bori protiv bakterijskih infekcija.
Svetska zdravstvena organizacija smanjila je preporučeni dnevni unos soli sa 6 na 5 grama, što je manje od jedne male kašike. Najveće količine soli sadrže brza hrana, pice, slane grickalice, supe iz kesice, sirova šunka, suva kobasica, crne masline… Savet je da obratite pažnju na količinu soli u ovim namirnicama. Kombinovanje soli sa biljnim začinima može pružiti hrani dobar ukus i odvratiti vas od prevelikih količina soli.
Previše šećera
Ograničavanje količina šećera je dobra ideja iz mnogo razloga, uključujući i psihičko zdravlje, a od koristi je za imunitet. Studija objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition otkrila je da su osobe koje su uzimale dodatne količine šećera smanjile sposobnost imunološkog sistema da se bori protiv bakterija. To ne znači da morate potpuno da izbacite šećer iz ishrane. Stručnjaci preporučuju da ne sladite dodatno već slatko jelo, maksimalni iznos šećera je 6 kašičica dnevno za žene i 9 za muškarce. Do 94 odsto šećera sadrže napici u prahu , slede sa 83 odsto bombone, karamele, kandirano voće, suvo voće, keks, kolači, torte.
Mnogi ljudi, unose više šećera kada su pod povišenim stresom, ali je savet da pronađu neki drugi način da se izbore s ovim problemom. Pokušajte da razgovarate sa prijateljima, da se fizički angažujete, da odete u prirodu.
Previše kofeina
Kofein iz kafe i čaja sadrže mnogo supstanci koje se dovode u vezu sa upalnim procesima. Previše kofeina može poremetiti san i tako povećati upalu i ugroziti imunitet. Kako biste najbolje održali zdrav imunitet, izbegavajte pića sa kofeinom, šećerom ili veštačkim zaslađivačima kao što su gazirana pića i energetski napici. Isključite unos kofeina najmanje šest sati pre spavanja.
Izbegavanje biljnih vlakana
Biljna vlakna su neophodna za dobro varenje. Pomažu u promeni sastava crevnih bakterija tako da poboljšavaju imunitet i raspoloženje. Istraživanja pokazuju da veći unos dijetetskih vlakana i prebiotika obezbeđuje zdraviju imunološku funkciju i štiti od virusa. Problem je što većina ljudi i dalje radije bira neko na brzinu pripremljeno jelo, a ne kupus, kelj, blitvu, spanać ili jabuku. Pokušajte da više jedete povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), orahe i semenke.
Ne jedete dovoljno zeleniša
Zeleno povrće obezbeđuje ključne hranljive materije koje pomažu imunološkoj funkciji, uključujući vitamine A i C, folate. Najveću korist za vaše zdravlje ima kelj, krastavac, brokoli, kupus i prokelj. Savet je da ovo povrće, kako bi sačuvalo hranjive materije, pripremate na pari, lagano dinstate ili jedete i sirovo.
