Želja svake trudnice je da na svet donese zdravo dete. Zato se svim trudnicama preporučuju redovni ginekološki pregledi uz obavezan ultrazvučni pregled, ali i određene laboratorijske analize i testove. Očekuje se da se trudnica zdravo hrani, održi optimalnu telesnu masu, ima redovnu fizičku aktivnost, ne konzumira alkoholna pića i ne puši.
Međutim, postoje i faktori rizika zbog kojih i život majke i život bebe mogu da budu ugroženi tokom trudnoće, pri porođaju ili nakon porođaja. Ovo su najčešći činioci zbog kojih se neka trudnoća može smatrati rizičnom ili visoko rizičnom.
Životna dob trudnice
Trudnice starije od 35 godina, a naročito one preko 40 godina, spadaju u rizičnu grupu. Kod trudnica koje imaju više od 40 godina postoji mnogo veća verovatnoća da plod ima neki genetski poremećaj (Daunov, Edvardsov ili Patau sindrom) ili da dođe do spontanog pobačaja.
Ako je žena bilo kojih godina već imala spotane pobačaje, postoji rizik da do njega ponovo dođe. Veliki broj trudnoća kod žena nakon 35. godine života je rezultat vantelesne oplodnje, pa su među njima česte višeplodne trudnoće (dvojke, trojke). Ove bebe često prevremeno dolaze na svet i to sa malom porođajnom težinom, što može da dovode do psihomotornih problema kasnije u njihovom razvoju. Procenjuje se da je procenat prevremeno rođenih beba između šest i 10 odsto. Neke od njih zbog nerazvijenih pluća i nezrelih svih ostalih sistema organa gube bitku za život.
Višeplodne trudnoće se često završavaju carskim rezom, pri kome kod bebe nema povećanog lučenja adrenalina kao kod vaginalnog porođaja i beba ne prolazi kroz porođajni kanal gde se prvi put susreće sa bakterijama na koje treba da stvori otpornost. Sve to može da se odrazi na imunitet deteta, koje kasnije može da bude sklono alergijama i astmi.
Važno je istaći da, ukoliko trudnoću zajedno prate iskusan ginekolog i neonatolog, moguće je ranije poroditi ženu bez posledica po njeno zdravlje.
Hronična oboljenja trudnice
Rizik po život majke i njene nerođene bebe mogu da predstavljaju sledeća hronična oboljenja:
- Hipertenzija
Visok krvni pritisak) i/ili neke kardiovaskularne bolesti. Hipertenzija je nakon krvarenja drugi najčešći uzrok smrti majke u trudnoći i posle porođaja. Zato je neophodno da buduća mama ima regulisan krvni pritisak pre začeća i da bude pod nadzorom kardiologa sve vreme tokom i nakon trudnoće. - Dijabetes (šećerna bolest).
Da bi trudnica koja ima dijabetes tipa 1 (šećernu bolest koju je dobila u detinjstvu) rodila zdravu bebu, neophodno je da njen nivo šećera u krvi bude regulisan pre začeća. Zato se budućim mama koje imaju dijabetes preporučuje da planiraju trudnoću i obave konsultacije sa ginekologom i endokrinologom pre nego što ostanu trudne. U toku trudnoće, njihov prioritet mora da bude regulisan nivo šećera u krvi, odgovarajuća ishrana i način života uz redovne kontrole ginekologa i endokrinologa. - Autoimune bolesti (najčešćemorbus Basedow, lupus , multipla skleroza, Morbus Chron…). Žene koje se leče od autoimunih bolesti uglavnom koriste lekove koji mogu ozbiljno da oštete plod, pa se njihova upotreba tokom trudnoće isključuje,ili limitira.
- Bubrežna oboljenja
- Plućne bolesti
- Bolesti štitaste žlezde
- HIV infekcija
- Covid-19
Planiranje trudnoće je važno kod žena koje imaju hronične bolesti Foto: Shutterstock
Bolesti ili stanja do kojih dolazi za vreme trudnoće
Čak i kod sasvim zdravih trudnica može da dođe do komplikacija koje mogu da životno ugroze i majku i dete. Najčešće se javljaju preeklampsija, eklamsija i gestacijski dijabetes (šećerna bolest koja se javlja tokom trudnoće).
Preeklampsija je komplikacija u trudnoći koja je posebno opasna kada se javi pre 32. nedelje trudnoće. Karakterišu je hipertenzija (povišen arterijski krvni pritisak), oticanje šaka i lica (naročito oko očiju), belančevine u mokraći, povišeni enzimi jetre, povišen nivo kreatina i nizak nivo trombocita. Mogu da se jave i jaka glavobolja, otežano disanje, bol i grčevi u maloj karlici, mučnina i povrćanje, problemi sa vidom (zamagljena slika), bol i peckanje pri mokrenju, nesvestica ili vrtoglavica, beba se manje pomera u stomaku. Ako se ne leči, može da ugrozi život i majke i bebe. Na sreću, većina trudnica kod kojih se javi preeklampsija, rađaju zdravu decu.
Eklampsija je najteži i najopasniji oblik preeklapsije koji se javlja tokom trudnoće, a može da dovede do smrti i majke i ploda. Liči na epileptični napad jer se javljaju nevoljni trzajevi tela i gubitak svesti. Najčešća je među trudnicama koje boluju od visokog pritiska, dijabetesa, koje su gojazne ili imaju višeplodnu trudnoću.
Gestacijaki dijabetes (šećerna bolest u trudnoći). Gojaznost trudnice je direktno povezana sa pojavom šećerne bolesti u trudnoći. Većina trudnica može da reguliše nivo šećera u krvi odgovarajućim režimom ishrane, održavanjem optimalne telesne mase i fizičkom aktivnošću, dok samo trećina mora da uzima insulin do porođaja. Nakon porođaja nivo šećera u krvi ponovo postane normalan, ali oko 30% trudnica koje su imale gestacijski dijabetes imaju rizik odnastanka dujabetesa tipa 2.
Komplikacije vezane za trudnoću
U toku trudnoće može doći do komplikacija koje nisu u neposrednoj vezi sa zdravstvenim stanjem trudnice.
Prevremeno rađanje (porođaj pre termina). Ako porođaj krene pre 37. nedelje trudnoće, smatra se preveremenim. Rizici mogu biti kratak grlić materice, infekcije ili prethodne trudnoće koje su se završavale pre termina. Višeplodne trudnoće (naročito trojke, četvorke…) često dovode do prevremenog porođaja. Tipične su za žene koje su se lečile od neplodnosti i bile podrgnute vantelesnoj oplodnji.
Placenta previa i problemi sa placentacijom
Placenta previa je stanje kod koga je posteljica postavljena tako da prekriva unutrašnje ušće materice i tako onemogućava vaginalni porođaj. Prati je krvarenje veoma često bez prethodne najave i bolova. Način placentacije (kako se posteljica usadi u zid materice) može kasnije biti odgovoran za čitav niz patološki stanja, uključujući i hipertenzuvnu bolest trudnoće.
Različit rezus faktor majke i bebe
Kadase utvrdi nepodudarnost Rh faktora između majke i bebe, u 28. nedelji trudnoće majka prima Rh imunoglobulin (Rogam), pa se tako sprečava formiranje antitela i komplikacije.
Razvojni poremećaji ploda
Između dva i tri odsto beba imaju ozbiljne razvojne probleme (najčešće genetske poremećaje, oštećenja neuralne cevi i urođene mane pojedinih organa) koji se mogu otkriti ultrazvučnim pregledom i prenatalnim skrining testovima, testovima iz arterijske krvi trudnice – double i triple testovima. U najskorije vreme uzimanje majčine krvi, kroz analizu fetalnih eritrocita u njoj može da da podatke o genetski kompoziciji ploda.
Ženama koje imaju hronične bolesti, a žele da postanu mame, preporučuje se da planiraju trudnoću i da se pre začeća konsultuju sa ginekologom i specijalistom koji prati njhovu hroničnu bolest. Svim ostalim budućim mamama se preporučuju redovni ginekološki pregledi uz obavezne ultrazvučne preglede kojima se mogu otkriti mnogi faktori rizika.
