Covid 19 (Koronavirus bolest) je oboljenje izazvano SARS-CoV-2 infekcijom.
SARS-CoV-2 je oznaka za Težak Akutni Respiratorni Sindrom izazvan korona virusom (Severe Acute Respiratory Syndrom-Coronavirus-2).
Ovaj tip koronavirusa je otkriven u Kini krajem 2019. godine i nije bio identifikovan do sada kod ljudi, a sedmi je po redu iz roda koronavirusa za koje znamo da mogu da inficiraju čoveka.
Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, od kojih neki mogu da pređu i na ljude. Nakon prelaska sa životinje na čoveka, dalje se prenose sa čoveka na čoveka.
Iako su četiri tipa koronavirusa koji su prešli na ljude izazivali blage i sezonske respiratorne bolesti, dva ozbiljnija tipa su nam već bila poznata. Tu spadaju kamilji grip iz 2012. godine, koji je izazvao virus MERS-Cov, tačnije bliskoistočni akutni respiratorni sindrom i SARS-Cov iz 2003. godine, koji je prenet sa slepog miša i koji je izazivao takođe težak akutni respiratorni sindrom.
Kako se prenosi novi korona virus (SARS-Cov-2) ?
Prema trenutnim saznanjima, SARS-CoV-2 se prenosi kapljičnim putem, sitnim kapljicama koje zaražena osoba izbacuje u toku kijanja, kašljanja, govora i bliskog kontakta. Osoba se zarazi udisanjem ovih sitnih kapljica u kojima se nalazi virus ili dodirom predmeta na kojima se one nalaze, i naknadnim prenosom na oči, nos ili usta.
Inficirana osoba može biti i bez simptoma, međutim ona i dalje prenosi infekciju disanjem i govorom. Iza ovih činjenica se krije razlog zašto se preporučuje obavezno nošenje maske.
Šta znači blizak kontakt sa zaraženom osobom?
CDC je proširio definiciju bliskog kontakta sa osobom zaraženom covid 19.
Prema novoj definiciji, blizak kontakt označava 15 minuta ili više provedenog vremena u okolini zaražene osobe na razdaljini od 1,8 metara ili bliže u toku 24h. Bliski kontakti zaražene osobe imaju povišen rizik od zaražavanja, pa se iz tog razloga ograničavaju kretanja osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženim.
Postoje dodatni faktori koji utiču na to da li će se osoba koja je u bliskom kontaktu zaraziti, a tu spadaju: nošenje maske, da li je zaražena osoba kijala ili kašljala kao i to da li je kontakt bio u zatvorenom ili otvorenom prostoru.
Kada osoba inficirana virusom SARS-CoV-2 postaje zarazna?
Istraživanja pokazuju da je period inkubacije, odnosno vreme koje prođe od prodora virusa do pojave simptome, uglavnom između 5 i 6 dana. Međutim, u nekim slučajevima ovaj period može biti od 1-14 dana, zbog čega se savetuje izolacija osoba koje su bile izložene virusu.
Zaražena osoba postaje infektivna oko 2 dana pre pojave simptoma, ali najveću infektivnost dostiže u trenutku pojave simptoma, čak i u prisustvu blagih i nespecifičnih simptoma.
U slučajevima blage kliničke slike infektivni period traje 8 do 10 dana, a u slučajevima umerene i teške kliničke slike prosečno oko dve nedelje, ali može i duže.
Simptomi COVID 19
Kod nekih ljudi infekcija korona virsom prolazi bez simptoma, međutim ukoliko se jave simptomi, uglavnom obuhvataju:
- Povišenu telesnu temperaturu
- Bol u mišićima
- Gubitak čula mirisa i ukusa (može biti bez sekreta u nosu)
- Suvoća u grlu
- Suv kašalj
- Gubitak apetita
- Malaksalost
- Glavobolja
Upala pluća izazvana Covid 19 se manifestuje sledećim simptomima:
- Visoka telesna temperatura
- Uporan kašalj
- Nedostatak vazduha
Simptomi pogoršanja disajnih funkcija kod obolelih od kovida 19:
- Ubrzano disanje
- Modra prebojenost kože i vidljivih sluzokoža (oko usta)
- Nemogućnost govora
- Nemogućnost pacijenta da se probudi
Poznato je da oboleli od Kovida19 mogu osećati simptome van respiratornog trakta, oni su opsiani u članku iz Nature magazina, i obuhvataju:
- Izražene gastrointestinalne smetnje – jak bol u stomaku, muka i povraćanje, dijareja i gubitak apetita;
- Tromboembolijske komplikacije – trmboza dubokih vena, embolija pluća;
- Kardiovaskularne manifestacije – kardiomiopatija, kardiogeni šok, aritmije;
- Dermatološke manifestacije – urtikarija, petehije i vezikule na koži;
- Oštećenje sluha
- Infekcije oka – konjuktivitis izazvan korona virusom
Faktori rizika
Svako može oboleti od Covid 19, međutim neki ljudi imaju veću predispoziciju za nastanak teže kliničke slike i komplikacija.
Kod starijih osoba se češće javljaju ozbiljniji simptomi, međutim i kod ljudi sa sledećim stanjima se javlja teža klinička slika:
- Teški oblici astme
- Hronična opstruktivna bolest pluća
- Cistična fibroza
- Dijabetes tip 1
- Povišen krvni pritisak
- Oslabljen imuni sistem usled transplantacije, HIV-a ili primene kortikosteroida
- Gojaznost
- Koronarna bolest srca
- Oboljenja jetre
- Oboljenja krvnih sudova
- Pušenje cigareta
Dijagnoza
Ukoliko mislite da ste oboleli od korona virusa potrebno je da se javite u najbližu Kovid ambulantu ili drugu medicinsku ustanovu, pri čemu ćete prilikom zakazivanja pregleda naglasiti da sumnjate na infekciju SARS-CoV-2, radi adekvatne zaštite medicinskog osoblja.
Vaš lekar će uzeti detaljnu anamnezu o tegobama koje imate i uraditi klinički pregled, koji će upotpuniti dopunskim dijagnostičkim metodama.
U toku pregleda, lekar će pogledati grlo i poslušati pluća pomoću stetoskopa, radi proveravanja njihove funkcije i postojanja zapaljenja.
Nakon toga u zavisnosti od težine simptoma i kliničke slike, lekar će vas uputiti na dalja testiranja koja obuhvataju:
- Analizu krvne slike – kod obolelih se uglavnom registruje :
– snižen broj leukocita i limfocita
– povišen broj leukocita uz povećanje neutrofila
– povišene aminotransferaze i laktatna dehidrogenaza (LDH)
– povišena koncentracija CRP-a
– povišen nivo trombocita
- Rendgen snimak pluća – promene na plućima mogu biti prisutne pre nego što se PCR test pokaže pozitivnim;
- RT-PCR test na prisustvo SARS-Cov-2 – uzimanje nazofaringealng brisa vrši se isključivo u Nacionalnim referentnim laboratorijama; Iako predstavlja zlatni standard, mogući su lažno negativni rezultati do 20% slučajeva;
- Serološki testovi – analiziraju prisustvo specifičnih IgG i IgM antitela na SARA-Cov-2; S obzirom na to da je organizmu da produkciju ovih antitela potrebno minimum 7 do 14 dana, oni nemaju primenu dok traje akutna infekcija
Foto: Shutterstock
Terapija
Lečenje obolelih od Kovid19 umnogome zavisi od uzrasta, težine kliničke slike i mogućnosti nastanka komplikacija.
Kod pacijenata sa blagom kliničkom slikom moguće je kućno lečenje uz primenu simptomatske terapije:
- Analgetici
- Antipiretici – lek izbora je Paracetamol
- Vitamini i suplementi za podizanje odbrambenih sposobnosti organizma
Stariji pacijenti, kao i oni sa težom kliničkom slikom i visokim rizikom za nastanak komplikacija se ostavljaju na bolničko lečenje.
Iako je nekoliko lekova u fazama kliničkog ispitivanja, do sada je odobren samo jedan lek u terapiji Covid19, a to je Remdesivir.
Nadoknada kiseonika putem katetara ili maske se sprovodi kod pacijenata kod kojih je poremećana ventilacija, odnosno kada nivo kiseonika u krvi opadne ispod 92-90%.
Pacijenti sa komplikacijom akutnog respiratornog distres sindroma leče postavljanjem na mehaničku ventilaciju.
Prevencija
Da biste zaštitili sebe i druge u svojoj okolini, vodite računa o primeni preventivnih mera kojima ćete smanjiti rizik od širenja infekcije:
- Perite ruke redovno sapunom i vodom ili koristiti tečni sapun sa alkoholom
- Vodite računa o bezbednom odstojanju kada se nalazite u zatvorenom prosoru
- Nosite masku u svim situacijama kada ne možete biti na sigurnom rastojanju
- Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta
- Prilikom kijanja koristite maramicu ili savijen lakat
- Ostanite kod kuće ukoliko se ne osećate dobro
- Ako primetite simptome kao što su temperatura, kašalj i otežano disanje, potražite medicinsku pomoć
Koliko se virus SARS-CoV-2 može zadržati u vazduhu i na površinama?
Studija koju su sproveli istraživači iz Laboratorije za virusologiju, Nacionalnog Instituta za Alergologiju i Infektivne bolesti u Hamiltonu su pronašli da virus može ostati u vazduhu do 3 sata, iako će većina kapljica će pasti mnogo brže.
Nedavne studije pokazuju da se SARS-Cov-2 virus može zadržati do 4 sata na bakarnim površinama, do 24 sata na kartonu, i 2 do 3 dana na plastičnim i površinama od nerđujućeg čelika. Treba imati na umu da su ovakva istraživanja rađena u laboratorijskim uslovima, bez uticaja faktora poput sunčeve svetlosti, hladnoće i toplote, koji takođe mogu imati značajnog uticaja.
