Ne možemo da dišemo i govorimo, šta ne smemo da radimo u ovoj situaciji?

Laringospazam je posledica stezanja i zatvaranja glasnih žica. Osoba u ovoj situaciji nije u stanju da diše i govori. Iako sve traje kratko, do 20 sekundi, reč je o traumatičnom stanju koje nekada može da dovede do panike, panične borbe za dah i dodatnih komplikacija. Astma, GERB (gastroezofagealna refluksna bolest) ili anksiozni poremećaji mogu da budu okidači za laringospazam. Simptomi su iznenadi i nekada zastrašujući. Moguće je da stanje ne bude dovoljno prepoznato, pa da se pogrešno leči kao anafilaksija.

Koliko je opasan laringospazam?

Laringospazam je stanje tokom kojeg se praktično zatvara disajni put, kaže specijalista za bolesti uha, nosa i grla dr Helena Jip.

Preporučujemo

- Osoba nastoji da udahne, ali ima osećaj da se guši. Glas može da zvuči promuklo ili da u celosti nestane. Pacijent ne može da govori ili diše, ipak, iako sve deluje dramatično, ovo stanje nije opasno po život. U najgorem slučaju pacijent može da se onesvesti, posle čega grč prestaje - navodi dr Jip.

Šta može da izazove laringospazam?

Postoje takozvani okidači koji mogu da nadraže glasne žice i izazovu laringospazam. Bitno je da pacijenti prepoznaju i kontrolišu te rizike, kao što su:

• Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Kod ovog poremećaja varenja, želudačna kiselina može da se vraća u jednjak, nadraži grlo i pokrene laringospazam.
• Alergije: Alergijske reakcije mogu biti okidač.
• Respiratorne infekcije: Prehlada, grip, infekcije gornjih disajnih puteva ili bronhitis u nekim situacijama mogu da dovedu do dugotrajne iritacije grla.
• Hronični kašalj: Jak napad kašlja može nekada da bude toliko intenzivan da glasne žice uđu u grč i spoje se, kaže dr Jip.
• Anksioznost ili stres: Nekada se smatralo da su ova stanja čest uzrok laringospazma, posebno kod mladih vrhunskih sportistkinja.
• Iritansi: Udisanje dima, hemijskih isparenja, polena, prašine ili jakih mirisa može da nadraži grlo.
• Intenzivna fizička aktivnost: Vežbanje može kod nekih osoba da izazove laringospazam.

  

Šta da uradimo ako dođe do laringospazma?

Normalno je da se osećamo uznemireno u ovakvoj situaciji, ali savet stručnjaka jeste da pokušamo da ostanemo smireni, jer panika može da pogorša simptome. Dr Jip savetuje da nastojimo da se umirimo i olakšamo disanje na nekoliko načina:

• Skupite usne kao za poljubac i polako izdahnite. Ovaj položaj usana pomaže da se glasne žice opuste.
• Napravite dva kratka udaha kroz nos.
• Ponavljajte dok se disanje ne poboljša.

Kada počnete da se osećate bolje, možete preduzeti korake kako biste sprečili iritaciju glasnih žica. Izbegavajte iritanse, na primer pušenje, jake mirise ili alergene. Savet je da lečimo refluks kiseline i kontrolišemo stres. Logoped može da nam pomogne da putem vežbi naučimo pravilno da dišemo.

Kada je potrebno da potražimo medicinsku pomoć?

U slučaju da dođe do ponavljajućih epizoda laringospazma, potražite stručnu pomoć, rekla je dr Jip. Pulmolog ili alergolog mogu da procene simptome. Pacijentima sa astmom i simptomima laringospazma, preporuka je da posete i ORL specijalistu.

Dr Jip upozorava da se u nekim situacijama, na primer u hitnoj pomoći, pacijenti sa simptomima laringospazma leče i suviše jakom terapijom, dobijaju steroide ili im se plasira tubus za disanje.

-  Ukoliko ste zdravi, nemate astmu, a iznenada razvijete teškoće s disanjem, bez otoka usana, potrebno je posumnjati na laringospazam. U nekim situacijama laringospazam je nedovoljno prepoznato stanje i često se pogrešno leči kao anafilaksija, koja je životno ugrožavajuća alergijska reakcija - naglašava dr Jip.

Dijagnostika

- Laringospazam se često pogrešno dijagnostikuje kao astma ili alergija -  rekla je dr Jip. Ako se lečite od alergije ili astme, a ne dolazi do poboljšanja, možda bi trebalo da posetite ORL specijalistu, dodaje doktor.

ORL specijalista često postavlja dijagnozu na osnovu simptoma, jer sam pregled može biti potpuno uredan.

Terapija kod logopeda, botoks

Preporuka je da se lečimo kod logopeda sa iskustvom u poremećajima funkcije glasnih žica.

- Posebne vežbe disanja, takozvane vežbe respiratorne retrening terapije, mogu da kontrolišu stanje i zaustave zatvaranje glasnih žica - kaže dr Jip.

U upornim slučajevima mogu da se primene injekcije botoksa koje se daju u grkljan kako bi se privremeno sprečilo spajanje glasnih žica.

Dr Jip napominje da je laringospazam nedovoljno prepoznat i često pogrešno dijagnostikovan.

- Ipak, kada naučite tehnike disanja koje mogu da zaustave laringospazam, bićete manje anksiozni. Pojedine osobe nose karticu ili poruku da pate od laringospazma u slučaju da dođe do napada na javnom mestu. Bitno je da znamo da laringospazam nije opasan po život i da može da se kontroliše određenim tehnikama disanja - kaže dr Jip.

(eKlinika)