Hemoroidi su uvećane i otečene (proširene) vene oko spoljne strane anusa ili u donjem rektumu (rektum je poslednji deo creva i vodi do anusa, otvora na kraju creva gde fekalna materija izlazi iz tela). Svako ima hemoroidno tkivo na ovom području koje se sastoji od krvnih sudova, vezivnog tkiva i mišića. Ovi „jastuci“ ne postaju uvek uvećani ili rastegnuti, ali kako starimo, ova pojava postaje sve češća i uzrokuje hemoroide.
Kako nastaju hemoroidi?
Hemoroidi nastaju na više načina, najčešće naprezanjem radi pražnjenja creva. Podizanje teških predmeta, zajedno sa drugim aktivnostima koje mogu izazvati naprezanje, takođe mogu dovesti do pojave hemoroida. Doživljaj povećanog pritiska tokom trudnoće i prekomerna težina, takođe su faktori koji doprinose nastanku hemoroida.
Vrste hemoroida
Hemoroidi mogu biti bolni i posebno nezgodni ako se stalno pojavljuju. Sami po sebi nisu opasni po život, a simptomi obično nestanu u roku od nekoliko dana, a dele se na spoljašnje ili unutrašnje.
Unutrašnji hemoroidi – Razvijaju se unutar rektuma (deo velikog creva koji vodi do anusa) i obično nisu vidljivi golim okom. Unutrašnji hemoroidi uglavnom ne bole, ali često bezbolno krvare. U nekim slučajevima unutrašnji hemoroidi mogu proviriti kroz anus i mogu se videti, što je poznato kao prolaps. Obično će se sami smanjuju unutar rektuma ili se mogu gurnuti nazad.
Spoljašnji hemoroidi – Ovi hemoroidi se razvijaju ispod kože, oko anusa. Oni su i najneugodniji i mogu izazvati svrab ili bol, a mogu se napipati i na dodir deluju kao kvržice. Kada se krvni ugrušak formira unutar spoljašnjeg hemoroida, nastaje trombozirani hemoroid, što može dovesti do jakog, stalnog bola. Ponekad ugrušci sami nestanu, ali ako se to ne dogodi, lekar ih može ukloniti. Ovaj postupak je najefikasniji ako se uradi u roku od 72 sata od stvaranja ugruška.
Simptomi hemoroida
Krv u stolici ili samo u wc šolji posle pražnjenja creva je već dovoljan alarm, ali to je i jedan od glavnih simptoma hemoroida. Ostali su:
− svetlo crvena krv na toaletnom papiru ili u stolici
− svrab u analnom području
− bol u analnom području, posebno kada sedite
− bol tokom pražnjenja creva
− jedna ili više tvrdih, bolnih kvržica oko anusa
Ako osetite bilo koji od ovih simptoma izbegavajte preterano naprezanje, trljanje ili čišćenje oko anusa, što može pogoršati iritaciju i svrab, pa čak može dovesti i do krvarenja. Pokušajte da mesto osušite tapkanjem umesto brisanjem.
Šta ih uzrokuje
Nekoliko stanja i životnih navika izazivaju hemoroide:
− hronični zatvor ili dijareja
− prejako naprezanje tokom pražnjenja creva
− dugo sedenje
Naprezanje, konstipacija i produženo sedenje mogu uticati na protok krvi u tom području, uzrokujući da se krv ne kreće očekivanom brzinom u krvnim žilama, što dovodi do hemoroida.
Faktori koji povećavaju rizik od razvoja hemoroida:
− nedostatak vlakana u ishrani
− gojaznost – prekomerna težina može izvršiti pritisak na hemoroidno tkivo
− starenje – kako starimo, vezivno tkivo u rektumu i anusu postaje slabije, što potencijalno dovodi do hemoroida
− trudnoća – kako fetus raste i vrši pritisak na trbuh, vene u rektumu i anusu mogu da se povećajui. Problem obično nestaje nakon porođaja.
Hemoroidi i trudnoća
Hemoroidi su česti tokom trudnoće, posebno u trećem trimestru, kada povećana materica vrši pritisak na karlicu i vene u blizini anusa i rektuma. Povećani nivo hormona progesterona tokom trudnoće takođe može doprineti razvoju hemoroida, jer progesteron opušta zidove vena, što doprinosi da se vene i naduju. Neke žene prvi put dobiju hemoroide tokom trudnoće. Ali, ako ste ranije imali hemoroide, veća je verovatnoća da ćete ih ponovo dobiti tokom trudnoće.
Na sreću, hemoroidi obično nisu štetni po zdravlje ili zdravlje vaše bebe, i obično prođu sami nakon porođaja. Često možete ublažiti simptome kućnom negom, ali prvo se obratite lekaru kako biste se uverili da je bilo koji tretman bezbedan za upotrebu tokom trudnoće.
Kako se dijagnostikuju
Lekar će vas zamoliti da opišete simptome i uzeće istoriju bolesti. Takođe će obaviti pregled u regiji anusa, da proveri da li je koža iritirana, da li ima kvržica ili oteklina, spoljašnjih hemoroida ili nekih simptoma koji govore da postoje i unutrašnji hemoroidi. Takođe, proveriće da li imate krvi u stolici, ispitati mišićni tonus vašeg anusa i obaviti rektalni pregled radi dijagnostikovanja unutrašnjih hemoroida. To se radi anoskopom (osvetljena cev koja je umetnuta nekoliko centimetara u anus da bi pomogla lekaru da vidi bilo kakve probleme unutar sluznica rektuma).
Lekar može takođe preporučiti dodatne testove kako bi isključio druge uzroke krvarenja, posebno ako ste stariji od 40 godina.
Lečenje hemoroida
Hemoroide možete da lečite sami kod kuće, a simptomi bi trebalo da se ublaže u roku od nedelju dana. Ali ako simptiomi ne nestanu ili imate rektalno krvarenje, trebalo bi da se obratite lekaru. Krvarenje iz rektuma moglo bi biti znak problema sa digestivnim traktom i bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest ili rak anusa ili kolorektalnog karcinoma, pa je važno ozbiljno ga tretirati, posebno ako imate više od 40 godina.
Na sreću, većina hemoroida se može lečiti kod kuće ili jednostavnim medicinskim procedurama u lekarskoj ordinaciji, a u zavisnosti od vrste i težine vaših simptoma, predlog lekara često bude operacija hemoroida kao trajno rešenje. Ono što je ključno u lečenju hemoroida je ishrana, odosno da se trudite da nemate zatvor. Promene u ishrani i načinu života, posebno konzumiranje više vlakana, pomažu da se smanje simptomi hemoroida, ali i da se hemoroidi ni ne pojave. Takođe mogu se uzimati i preparati koji omekšavaju stolicu. Ali, izbegavajte laksative, koji mogu izazvati dijareju i pogoršati simptome hemoroida.
Kako da sami ublažite simptome
Da biste ublažili nelagodu izazvanu hemoroidima, možete sami učiniti nekoliko stvari – sedite u kadi, topla kupka ublažava nelagodu, izbegavajte naprezanje tokom pražnjenja creva, očistite anus pravilno i održavajte ga čistim nakon svakog pražnjenja creva. Kada sedite, sedite na mekane jastuke, a ne na tvrde površine kako biste smanjili otok i sprečili nastanak novih hemoroida. Po potrebi uzmite lekove protiv bolova koji se prodaju bez recepta. Isprobajte kreme, masti koje se uzimaju bez recepta, oni mogu ublažiti oticanje, bol i svrab. Unosite dovoljno vlakana u svoju ishranu.
Neophodno više vlakana u ishrani
Ishrana bogata vlaknima može učiniti stolicu mekšom. Ali, pazite da dodajete vlakna u svoju ishranu postepeno, kako biste izbegli prekomerne gasove ili nadutost. Postoji nekoliko jednostavnih, zdravih načina za unošenje više vlakana u ishranu. Hrana ispunjena vlaknima uključuje voće, poput bobica, avokada i krušaka (posebno kada jedete kožu). Brokoli, artičoke i prokelj su povrće koje može povećati unos vlakana. Žitarice od celog zrna, poput smeđeg pirinča i ovsene kaše, takođe su dobar izvor. Mahunarke, uključujući sočivo, razne vrste pasulja i grašak, potom orašasti plodovi i semenke takođe predstavljaju odličan izvor vlakana. Pijte puno vode i drugih tečnosti. Vežbajte redovno. Oko 20 do 30 minuta umerene aerobne aktivnosti dnevno mogu pomoći u održavanju redovnog pražnjenja creva. Nemojte naprezati ili zadržavati dah tokom pražnjenja creva. Naprezanje može staviti preveliki pritisak na vene i dovesti do razvoja hemoroida. Idite u toalet čim osetite potrebu, svako odlaganje otežava izbacivanje stolice.
